Zašto evropske centralne banke povlače zlato iz Amerike?

Razlozi: zabrinutost u pogledu pouzdanosti SAD, ali i potreba da zlato bude bliže matičnim zemljama u slučaju krize, piše Dojče vele.

Fort Noks, utvrđeni kompleks u američkoj saveznoj državi Kentaki, u kojem se čuva oko polovine zlatnih rezervi američke vlade, sinonim je za sigurnost. Kada se kaže da je nešto „kao Fort Noks“, to znači da je izuzetno sigurno i dobro čuvano. Ipak, predstava o SAD kao sigurnom mestu za čuvanje zlata očigledno slabi.

Holandija prebacila 86 tona zlata

Nedavna odluka holandske centralne banke da prebaci oko 86 tona zlata iz Njujorka u London ukazala je na sve veću zabrinutost pojedinih vlada zbog čuvanja strateške imovine u SAD, kao i zbog pitanja da li bi joj se u slučaju krize moglo brzo i nesmetano pristupiti.

Holandska centralna banka kao razlog je navela „geopolitičke nemire“ i saopštila da će raspoređivanje zlata u različitim pravnim jurisdikcijama poboljšati njenu „spremnost za krizne situacije“.

Francuska je takođe između jula 2025. i januara 2026. povukla svo preostalo zlato iz njujorških trezora američkih Federalnih rezervi, iako je guverner Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galo tada izjavio da ta odluka nije bila politički motivisana.

Nekoliko političara u Nemačkoj i Italiji, zemljama koje imaju druge, odnosno treće najveće zlatne rezerve na svetu, pozvalo je da se i njihovo zlato povuče iz SAD. Razlog je zabrinutost zbog nepredvidive politike administracije Donalda Trampa i njene sve izraženije odbojnosti prema Evropskoj uniji, uključujući i pretnje da će pripojiti deo njene teritorije na Grenlandu.

Sebastijen Tijeri, analitičar kompanije Oksford ekonomiks, kaže da je za evropske centralne banke neposredno oduzimanje njihove imovine „izuzetno mali rizik“. Međutim, prema njegovim rečima, u vreme geopolitičke neizvesnosti raste zabrinutost oko dostupnosti te imovine.

„Važnija je bojazan da bi imovina koja se čuva u drugoj pravnoj jurisdikciji mogla privremeno postati nedostupna u nekom ekstremnom scenariju, kao što su sankcije, pravni sporovi ili geopolitička kriza“, rekao je on za DW.

Zlatna groznica od 2008. godine

Krišan Gopal iz Svetskog saveta za zlato kaže da centralne banke širom sveta generalno kupuju više zlata još od globalne finansijske krize 2008. godine, kao i da sve veću pažnju posvećuju tome gde ga i na koji način čuvaju. Zbog toga su cene zlata porasle na rekordne nivoe.

Nedavno istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazalo je da su centralne banke tokom protekle četiri godine u proseku kupovale po 1.000 tona zlata godišnje, u poređenju sa prosekom od 500 tona godišnje tokom prethodne decenije.

Gopal kaže da je nakon globalne finansijske krize 2008. usledila dužnička kriza u Evrozoni, a potom i niz političkih kriza, pandemija, kao i dugotrajni geopolitički potresi i sukobi. Zbog svega toga zlato je ponovo dospelo u središte pažnje kao sigurno utočište za kapital.

„Tokom protekle dve decenije neprestano su se, u ovom ili onom obliku, pojavljivala pitanja i zabrinutost u vezi sa globalnim finansijskim sistemom i stanjem u geopolitici“, kaže on.

Zašto je važno gde je zlato

Odluke Holandije i Francuske da svoje zlato povuku iz SAD i vrate ga u Evropu pokazuju da se sada mnogo više pažnje posvećuje mestu na kojem se zlato tačno nalazi, kako bi se u slučaju nove krize moglo lako i brzo staviti u funkciju.

Centralne banke, vlade i državni investicioni fondovi čuvaju fizičko zlato na različitim lokacijama. Njegovo premeštanje može biti izuzetno složeno, rizično i skupo, dok lakoća njegove prodaje ili zamene za valute ili drugu imovinu zavisi od toga gde se ono nalazi.

„Centralne banke posvećuju sve veću pažnju ne samo tome koju imovinu poseduju već i tome gde se njihove rezerve čuvaju, pre svega kako bi povećale njihovu otpornost i fleksibilnost“, kaže Tijeri.

Gopal navodi da je upravljanje rezervama postalo „izuzetno važno“. Iako se može činiti očiglednim da je pažnja prvenstveno usmerena na moguće rizike povezane sa određenom jurisdikcijom, kao što su SAD, deo razloga za donošenje takvih odluka jeste i nastojanje da zlato bude što bliže matičnoj zemlji i da se nalazi u trgovinskom centru u kojem se transakcije brzo obavljaju.

On ističe da je holandska centralna banka svoje zlato prebacila u London, a ne u Holandiju, zato što je Velika Britanija „jedno od najlikvidnijih svetskih središta za trgovinu zlatom“.

„Ideja je da se u slučaju krize, odnosno u periodima velikih pritisaka, to zlato može brzo staviti u opticaj“, kaže on. „London je praktično srce tržišta zlata. Tamo se odvija ogroman broj transakcija, a tržište je toliko likvidno da je upravo to mesto na kojem želite da se vaše zlato nalazi u vreme krize.“

Banka Engleske jedan je od najvećih svetskih posednika i čuvara zlata: procenjuje se da u svojim trezorima ima oko 400.000 zlatnih poluga, odnosno oko 5.000 tona zlata.

Pitanje poverenja u SAD

Iako prebacivanje zlata na mesto poput Londona evropskim institucijama samo po sebi donosi određene prednosti, jasno je da na njihove odluke utiču i sumnje u pouzdanost SAD u Trampovoj eri, kao i zabrinutost u pogledu američkog finansijskog sistema u celini.

Prošle nedelje direktor ogromnog norveškog državnog investicionog fonda, vrednog 2,3 biliona dolara, izjavio je da fond mora znatno da smanji svoju izloženost američkim državnim obveznicama. Čini se da je tu odluku podstakla zabrinutost zbog stanja na tržištu američkih državnih obveznica. Visoka inflacija i rast državnog duga povećavaju troškove zaduživanja i izazivaju nelagodu među investitorima.

Tijeri kaže da je zlato i dalje osetljivo na odluke američkih Federalnih rezervi i da opšta zabrinutost zbog američkih finansijskih tržišta podstiče vlasnike zlata da svoju imovinu premeštaju na druge lokacije.

Uz te konkretne bojazni u vezi sa finansijskim tržištima, Trampova retorika o Grenlandu i njegove stalne, prikrivene pretnje Evropskoj uniji dodatno su ojačale želju evropskih institucija da svoju imovinu preraspodele.

Ipak, SAD, a posebno Njujorška banka Federalnih rezervi na Menhetnu, i dalje su jedan od ključnih čuvara evropskog zlata, pre svega nemačkog. Iako je Bundesbanka između 2013. i 2017. vratila iz SAD u Nemačku oko 300 tona zlata, ona u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje čuva znatno više od 1.000 tona.

U prošlogodišnjem saopštenju Bundesbanka je navela: „Ne sumnjamo da je Njujorška banka Federalnih rezervi pouzdan partner od poverenja za čuvanje naših zlatnih rezervi.“