Japan potrošio rekordnih 15,4 biliona jena na odbranu domaće valute

Obim intervencije svedoči o odlučnosti Tokija da zaustavi slabljenje jena, koji je pao na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednje četiri decenije. Slaba valuta negativno utiče na zaradu velikih japanskih izvoznika i povećava troškove uvoza, uključujući i troškove energenata, navodi Rojters.

Japan uvozi gotovo sve svoje energente, pri čemu oko 95 odsto isporuka stiže sa Bliskog istoka, što zemlju čini posebno ranjivom na potencijalne poremećaje u snabdevanju izazvane ratom u koji bi bio uključen Iran.

Slabost jena je takođe posledica relativno sporog tempa kojim Banka Japana (BOJ) podiže kamatne stope. Japanske kamatne stope ostaju niske u poređenju sa onima na tržištima poput SAD, što podstiče investitore da nastave da koriste jeftino finansiranje u jenima za globalna ulaganja. Na poslednjem sastanku u julu, Banka Japana je zadržala kamatne stope na nepromenjenom nivou, iako su zvaničnici nagovestili da bi mogle početi brže da ih podižu. Tržišta trenutno procenjuju verovatnoću od oko 65 odsto da će doći do povećanja kamatnih stopa na narednom sastanku u septembru.

Japan je 30. i 31. jula intervenisao na deviznom tržištu kako bi podržao jen; jedna od tih intervencija sprovedena je u saradnji sa SAD, što je veoma redak slučaj. Pre intervencije, vrednost jena je pala na gotovo 164 u odnosu na dolar, što je bio najniži nivo u poslednjih 40 godina. Zvaničnici Južne Koreje napomenuli su da je i Banka Koreje u tom periodu kupovala von kako bi pojačala efekat intervencije.

Nakon intervencije početkom avgusta, japanska valuta je ojačala sa oko 163 na čak 155,20 jena u odnosu na dolar, pre nego što se stabilizovala na nivou od oko 159,50 jena za dolar, nivou koji održava od 10. avgusta.

Podaci Ministarstva finansija koji obuhvataju period od 30. jula do 26. avgusta pokazuju da je Japan tokom tog vremena potrošio rekordnih 15,4 biliona jena na intervencije. Detaljniji dnevni podaci neće biti dostupni sve dok se ne objavi kvartalni izveštaj, što se očekuje početkom novembra.

Raniji podaci Banke Japana ukazuju na to da je intervencija od 30. jula možda iznosila čak 9,6 biliona jena, što bi znatno premašilo trenutno potvrđeni dnevni rekord od 6,3 biliona jena, zabeležen 30. aprila ove godine.

U međuvremenu, Vašington je ukazao na to da Japan ima mogućnost da iskoristi zaštitni mehanizam američkih Federalnih rezervi, namenjen velikim centralnim bankama. Ovaj mehanizam, uveden 2020. godine radi stabilizacije tržišta tokom pandemije, omogućava Japanu da obezbedi dolarsku likvidnost bez direktne prodaje američkih državnih obveznica.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je ranije ovog meseca da će Vašington učiniti "sve što je potrebno" kako bi podržao Tokio u nastojanjima da stabilizuje jen. Dodao je da bi značajno potcenjen kurs mogao da izazove nove ekonomske probleme i podstakne druge zemlje da oslabe sopstvene valute kako bi zadržale konkurentnost.