Amazon postao najveća svetska kompanija

Tri decenije nakon što je počeo da prodaje knjige iz garaže, ovaj tehnološki gigant priprema najveću investicionu ofanzivu u svojoj istoriji, usmerenu na veštačku inteligenciju, cloud infrastrukturu i sopstvene čipove.

Kada je Džef Bezos 1995. godine u garaži u Belvjuu, u američkoj saveznoj državi Vašington, pokrenuo malu onlajn knjižaru, radni sto je napravio od drvenog krila vrata. Kompanija se tada zvala "Kadabra", računari i serveri bili su povezani produžnim kablovima, a jedan od praktičnih problema bio je kako sprečiti preopterećenje kućnih električnih instalacija.

Trideset godina kasnije, taj improvizovani posao prerastao je u Amazon, kompaniju tržišne vrednosti od oko 2,6 biliona dolara (odnosno 2.600 milijardi), koja je zauzela prvo mesto na Forčunovoj listi (Fortune Global 500) najvećih svetskih kompanija prema ostvarenim prihodima.

Bezos tvrdi da takav ishod za njega nije predstavljao potpuno iznenađenje. Ipak, ističe da veličina nikada nije bila cilj sama po sebi.

"Ne želim da se ponosimo time što smo veliki. Želim da se ponosimo time što služimo kupcima", rekao je Bezos za Fortune, sedeći za originalnim radnim stolom napravljenim od vrata, koji i danas čuva u svojoj radnoj sobi u Vašingtonu.

Amazon okončao dugogodišnju dominaciju Walmart-a

Više od decenije, Walmart je zauzimao prvo mesto na Fortune godišnjoj listi najvećih svetskih kompanija. Sada ga je pretekao Amazon, čiji poslovni model više ne zavisi isključivo od onlajn kupovine.

Danas je Amazon istovremeno trgovac na malo, logistička mreža, tehnološka kompanija, pružalac usluga u oblaku, platforma za oglašavanje, filmski studio, proizvođač potrošačke elektronike i sve značajniji proizvođač čipova.

Prema procenama koje prenosi Fortune, Amazon bi u narednih nekoliko godina mogao da postane prva kompanija u istoriji sa godišnjim prihodima od bilion dolara, odnosno hiljadu milijardi dolara.

Put do tog cilja, međutim, nije bio ni brz ni bezbedan.

Pre pokretanja Amazona, Bezos je razgovarao sa oko 60 potencijalnih investitora, pokušavajući da prikupi milion dolara. Samo njih 22 pristalo je da uloži novac, uglavnom po oko 50.000 dolara.

Kompanija je izašla na berzu 15. maja 1997. godine, sa cenom od 18 dolara po akciji i tržišnom vrednošću od oko 440 miliona dolara. Danas vredi gotovo 6.000 puta više.

Ulaganje u to vreme bilo je izuzetno rizično. Časopis Barron's je 1999. godine objavio naslovnu priču pod nazivom "Amazon.bomb", dovodeći u pitanje da li će kompanija ikada uspeti da posluje sa profitom.

Amazon je svoj prvi profit ostvario tek početkom 2000-ih. Međutim, prava prekretnica nije bila prodaja knjiga, elektronike ili kućnih potrepština, već poslovanje koje krajnji korisnici uglavnom ne vide.

Rekordnih 200 milijardi dolara za veštačku inteligenciju i infrastrukturu

Najveća uloga Amazona sada je veštačka inteligencija.

Tokom 2025. godine, kompanija je izdvojila 131 milijardu dolara za kapitalne investicije, dok za 2026. godinu planira da potroši približno 200 milijardi dolara. Većina novca biće usmerena na AWS, centre podataka, generativnu veštačku inteligenciju i razvoj sopstvenih procesora.

Poređenja radi, analitičari procenjuju da bi ukupna ulaganja najvećih tehnoloških kompanija u infrastrukturu za veštačku inteligenciju ove godine mogla da premaše 700 milijardi dolara. Očekuje se da će Amazon biti najveći pojedinačni kupac u toj globalnoj trci.

Kompanija je u aprilu potpisala višemilijardi vredan ugovor sa kompanijom Meta, koja će koristiti Amazon-ove Graviton procesore za razvoj projekata vezanih za veštačku inteligenciju.

Saradnja sa kompanijom Anthropic, jednim od glavnih konkurenata kompanije OpenAI, još je značajnija. Amazon je pristao da uloži do 25 milijardi dolara u Anthropic, dok bi Anthropic trebalo da kupi Amazon-ove klaud usluge u vrednosti većoj od 100 milijardi dolara.

Bezos smatra da će poslovanje sa čipovima postati novi, trajni stub kompanije Amazon, uz Marketplace, Prime i AWS.