Kina napravila veliki iskorak ka energiji budućnosti: Testiran najveći superprovodni magnet

Kineska akademija nauka saopštila je da su dva ključna magnetska sistema za budući eksperimentalni fuzioni reaktor uspešno prošla sva ispitivanja, preneo je portal CGTN.  

Reč je o tehnologiji razvijanoj šest godina, pri čemu su sve ključne komponente proizvedene u Kini. 

Najveći deo sistema čini superprovodni magnet, dugačak 21 metar, širok 12 metara i težak 582 tone.  

Njegova uloga je da stvori izuzetno snažno magnetno polje koje zadržava usijanu plazmu na temperaturi većoj od 100 miliona stepeni Celzijusa, što je neophodan uslov za odvijanje kontrolisane termonuklearne fuzije. 

Fuzija je proces kojim Sunce i druge zvezde proizvode energiju, a naučnici decenijama pokušavaju da isti princip primene na Zemlji, jer bi on mogao da obezbedi gotovo neograničen izvor energije, uz znatno manje radioaktivnog otpada nego kod današnjih nuklearnih elektrana i bez emisije ugljen-dioksida tokom proizvodnje električne energije. 

Upravo zbog toga se razvoj fuzionih reaktora često opisuje kao "sveti gral energetike". 

Najveći izazov za razvoj ove tehnologije nije postizanje ekstremno visokih temperatura, već njihovo stabilno održavanje.  

Upravo zato su superprovodni magneti jedan od najvažnijih i tehnološki najsloženijih delova čitavog sistema. 

Kineski istraživači navode da novi magnet premašuje dimenzije odgovarajućih magneta razvijenih za međunarodni projekat ITER i predstavlja važan korak ka izgradnji budućih demonstracionih fuzionih elektrana. 

Eksperti ipak upozoravaju da će proći još dosta godina razvoja i testiranja pre nego što se pristupi ka komercijalnoj proizvodnje električne energije iz procesa fuzije.