Vlasnik Lidla ima novi plan: Rađa se evropska Silicijumska dolina

Kada Bernd Vagner obilazi novo sedište kompanije, ne krije oduševljenje i izgovara rečenice poput: "Sedam puta više čelika nego što je utrošeno za izgradnju Ajfelovog tornja" ili "Kablovi odavde do Napulja".

Vagner je zadužen za poslovanje u oblasti klaud usluga i prodaju u kompaniji Švarc Didžits. Ogromne količine čelika i kablova ugrađene su u novo sedište, koje će zvanično biti otvoreno 21. jula 2026. godine.

Kompleks namenjen za 3.500 zaposlenih, sa vrtićem, restoranom i fitnes-centrom, podseća na centrale Amazona, Epla ili Gugla: na uzvišenju se nalazi pet višespratnih staklenih zgrada u obliku saća, elegantno zaobljenih linija. U središtu takozvanog "Kampusa Švarc Didžits" nalazi se malo jezero, mnogo zelenila i klupe za sedenje u hladu. "Ovo je poruka. Imamo šta da pokažemo u poređenju sa Guglom ili drugim", kaže Vagner, piše DW.

Od supermarketa do digitalizacije

Novo sedište, međutim, ne nalazi se u Kaliforniji, već u Bad Fridrihshalu, gradiću na jugu Nemačke. Odavde nije daleko do Hajlbrona, rodnog grada verovatno najbogatijeg Nemca, Ditera Švarca, koji danas ima 86 godina. Upravo je u Hajlbronu počeo da gradi svoju imperiju Lidl. Više od 600.000 ljudi širom sveta radi u kompanijama koje posluju u okviru Grupe Švarc.

Koncern je pre svega rastao zahvaljujući supermarketima Lidl i Kaufland. Međutim, pošto Grupa Švarc najradije sve radi sama, širi se u svim pravcima: proizvodnja hrane, upravljanje otpadom, reciklaža, a sada i digitalizacija.

Prošle godine Grupa Švarc ostvarila je promet od gotovo 185 milijardi evra – više nego SAP, Mercedes ili Bajer. Jedino je Folksvagen u Nemačkoj tokom 2025. godine ostvario veći prihod.

Do sada je Grupa Švarc važila za zatvorenu kompaniju: pre svega se nije govorilo o njenom osnivaču Diteru Švarcu. Do danas postoji veoma malo njegovih fotografija. Navodno, po Hajlbronu može slobodno da se kreće, a da ga niko ne prepozna.

Grupa Švarc ulaže u Nemačku

Sada Grupa Švarc dospeva u centar pažnje zbog nove priče. Ta priča počinje u kompaniji Švarc Didžits i govori o digitalnoj nezavisnosti i Nemačkoj kao poslovnoj lokaciji. "Ako ne sedite za stolom, postaćete deo jelovnika", kaže Bernd Vagner u svojoj klimatizovanoj kancelariji.

Dok se Švarc Didžits prethodnih godina pre svega bavio informacionim tehnologijama za 14.500 supermarketa širom sveta, kompanija sada svoje klaud i bezbednosne usluge nudi i drugim preduzećima i državnim institucijama.

Longfin Media / Shutterstock.com

Na taj način kompanija želi da doprinese tome da Nemačka i Evropa ponovo zauzmu mesto za stolom i da ne budu potpuno zavisne od tehnologije iz Sjedinjenih Američkih Država ili Kine, kaže Vagner: "Želimo da Evropi vratimo sposobnost samostalnog delovanja."

Takav pravac razvoja prati aktuelne trendove. Kompanija trenutno jedan za drugim dobija velike poslove. Među njenim klijentima i partnerima nalaze se, između ostalih, Vlada Holandije, nemačka ministarstva i Fudbalski savez Nemačke.

U Šprevaldu, oko sat vremena vožnje južno od Berlina, Švarc Didžits gradi centar za obradu podataka. Sa investicijom od 11 milijardi evra, to je najveće pojedinačno ulaganje u istoriji koncerna.

Koliko je koštala izgradnja novog sedišta u Bad Fridrihshalu, u kompaniji ne žele da otkriju. Jasno je samo da nova centrala treba da zadrži stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija, a možda i da privuče nove. Poruka je jasna: zašto odlaziti u skupu Silicijumsku dolinu kada se i na jugu Nemačke može raditi na budućnosti?

Hajlbron postaje grad znanja

Da se uspeh može postići samo uz ljude, talente i obrazovanje, milijarder Diter Švarc shvatio je veoma rano. Od 1999. godine postoji Fondacija Ditera Švarca, koja se pre svega zalaže za obrazovanje, nauku, istraživanja i preduzetništvo. Ko prošeta Hajlbronom može da vidi kako se ovde stvaraju talenti budućnosti.

Jedan od primera je Obrazovni kampus Fondacije Ditera Švarca. Ovde brojne nemačke naučnoistraživačke ustanove školuju oko 8.000 studenata, a plan je da ih bude znatno više.

Od 2014. godine Mergel je gradonačelnik grada sa više od 130.000 stanovnika. Ni on ne govori mnogo o Ditru Švarcu, velikom meceni iz senke koji i dalje živi u gradu. "Svako ima pravo na anonimnost."

Nedaleko od kampusa nalazi se Eksperimenta – prema sopstvenim navodima najveći naučni centar u Nemačkoj. Ovde posetioci mogu uživo da dožive veštačku inteligenciju i tehnologiju. Eksperimenta je istovremeno simbol Hajlbrona i velika turistička atrakcija.

Gradonačelnik Hajlbrona Hari Mergel učestvovao je pre 20 godina, na drugoj funkciji, u pokretanju izgradnje Eksperimente. Jedan od najvećih finansijera tada bila je Fondacija Ditera Švarca.

Megaprojekat kampusa za veštačku inteligenciju IPAI

Ipak, može da otkrije sledeće: "Grupa Švarc i Fondacija Ditera Švarca imaju odlučujuću ulogu kada je reč o transformaciji u grad znanja", kaže Mergel u svojoj kancelariji u staroj gradskoj većnici Hajlbrona.

Promena o kojoj govori već je vidljiva. Hajlbron, koji su njegovi stanovnici nekada u šali nazivali i "Hajlbronks", danas se u pojedinim rang-listama smatra gradom sa najvećom kupovnom moći u Nemačkoj.

Doseljavanje Indijaca i Kineza takođe ukazuje na to da poslovi u oblasti informacionih tehnologija privlače ljude u Hajlbron.

Tome se pridružuje i megaprojekat koji bi u narednim godinama trebalo da grad učini još poznatijim na međunarodnom planu: sa "Inovacionim parkom za veštačku inteligenciju" (Innovation Park Artificial Intelligence), skraćeno IPAI, Hajlbron želi da igra u istoj ligi sa Londonom i Parizom.

Nadomak grada trebalo bi da radi i istražuje do 5.000 ljudi. Prve zgrade biće otvorene 2027. godine. I u ovom projektu značajnu ulogu imaju Fondacija Ditera Švarca i Grupa Švarc.

Na pitanje o troškovima projekta, nadležni ne žele da odgovore. IPAI kao mreža aktivan je još od 2022. godine. U međuvremenu oko 140 kompanija i partnera u Hajlbronu radi na razvoju veštačke inteligencije.

Hari Mergel će ostati gradonačelnik do 2030. godine. Iako još niko ne zna koliko brzo će se veštačka inteligencija razvijati, "neće postojati nijedna kompanija, nijedna privredna grana niti državna uprava koja će moći uspešno da funkcioniše bez veštačke inteligencije", kaže Mergel. Zato je IPAI za "ovaj region svojevrsna polisa životnog osiguranja", dodaje Mergel i zaključuje: "U Hajlbronu se gradi budućnost."

"Ovde smo da bismo tu i ostali"

Od gradske većnice u Hajlbronu do centrale kompanije Švarc Didžits automobilom se stiže za petnaest minuta. Ovde robot-kuvar i tokom noći priprema šest različitih jela za IT stručnjake budućnosti.

"Ovaj region će veoma brzo postati najveći centar za razvoj veštačke inteligencije u Nemačkoj i Evropi", uveren je direktor prodaje Bernd Vagner. U kompaniji Švarc Didžits oni bi trebalo da pronađu svoje mesto.

Ali može li ova kompanija zaista da parira tehnološkim gigantima? Amazon je, na primer, samo u poslovanju sa klaud uslugama tokom protekle godine ostvario prihod od 135 milijardi dolara. Švarc Didžits, sa svim svojim aktivnostima, ostvaruje promet od 2,2 milijarde evra.

"Ovde smo da bismo tu i ostali", samouvereno kaže Bernd Vagner. Prilike će se, smatra on, otvoriti na tržištu. Nemačkoj i Evropi hitno su potrebna nezavisna rešenja u oblasti informacionih tehnologija.

Vagnerov apel za digitalnu nezavisnost delimično deluje i kao strategija odnosa s javnošću. Ipak, osnivač Lidla Ditеr Švarc već je više puta pokazao da poseduje dugoročnu viziju i izuzetan poslovni instinkt. Nije slučajno što je Grupa Švarc danas najveći maloprodajni lanac u Evropi i četvrti po veličini u svetu. Zato je sasvim moguće da će velika tehnološka opklada najbogatijeg Nemca na kraju biti uspešna.