ECB dala bankama rok

Poruka iz Frankfurta je jasna: veštačka inteligencija više nije samo alat za bržu obradu podataka i bolju podršku klijentima, već i mogući izvor sistemskog rizika za finansijski sektor.

ECB je zatražila od banaka da daju prioritet zaštiti sistema izloženih internetu, tehnologiji trećih strana, softveru otvorenog koda, bržem otklanjanju ranjivosti, modernizaciji zastarele IT infrastrukture, jačanju sajber higijene i planovima za oporavak od incidenata.

Za razliku od nekih drugih velikih centralnih banaka, ECB je usvojila mnogo direktniji pristup. Banke se neće oslanjati samo na preporuke i opšte smernice, već će morati da pokažu konkretne planove, rokove i mere za odgovor na novu generaciju rizika.

Fokus je na takozvanim graničnim AI modelima, odnosno najnaprednijim sistemima veštačke inteligencije koji mogu uticati na ofanzivne i defanzivne sajber-operacije. Regulatori upozoravaju da takvi modeli mogu ubrzati otkrivanje ranjivosti u softveru, automatizovati pripremu napada i povećati obim pretnji kojima su banke, platni sistemi i drugi delovi finansijske infrastrukture izloženi.

Evropski odbor za sistemske rizike upozorio je da veštačka inteligencija menja pejzaž sajber pretnji u finansijskom sistemu Evropske unije. Prema njihovoj proceni, napredni modeli veštačke inteligencije mogu povećati brzinu, obim i sofisticiranost sajber napada, zbog čega se ovaj rizik više ne posmatra samo kao pitanje IT bezbednosti, već i kao pitanje finansijske stabilnosti.

Platni sistemi su posebno osetljiva tačka. U slučaju velikog sajber incidenta, problem se ne bi završio samo na pojedinačnoj banci. Napad na zajedničkog dobavljača tehnologije, softversku komponentu ili uslugu koju koristi više finansijskih institucija mogao bi se brzo preliti u sistem, ugrožavajući plaćanja, poravnanja i poverenje klijenata.

Zato ECB traži od banaka da testiraju otpornost ne samo sopstvenih sistema, već i svoje zavisnosti od spoljnih dobavljača. U savremenom bankarstvu, ključni rizik često nije samo u aplikaciji koju klijent vidi, već u infrastrukturi, klaud servisima, softverskim bibliotekama i kompanijama koje obrađuju važne tehnološke procese za banke.

Ova odluka ECB-a je važna i za Crnu Goru, iako domaće banke nisu direktno obuhvaćene rokom koji je predviđen za velike banke evrozone. Razlog je jednostavan: crnogorski bankarski sistem se brzo približava evropskom finansijskom okviru, a digitalizacija platnih transakcija ulazi u novu fazu.

Centralna banka Crne Gore i bankarski sektor završili su ključne infrastrukturne, tehničke i operativne aktivnosti za početak rada nacionalnog sistema za trenutna plaćanja - TIPS Clone, čije je pokretanje planirano za 20. jul. To znači da će domaća plaćanja postati brža i pristupačnija, ali istovremeno da otpornost digitalne infrastrukture postaje još važnija.

Trenutna plaćanja donose velike koristi građanima i privredi, ali i menjaju prirodu rizika. Kada se novac prenosi gotovo trenutno, banke i platni sistemi moraju imati još brže mehanizme za otkrivanje prevara, blokiranje sumnjivih transakcija, zaštitu identiteta korisnika i oporavak u slučaju tehničkog ili bezbednosnog prekida.

U tom smislu, poruka iz Frankfurta može se pročitati kao najava standarda koji će sve više oblikovati bankarska tržišta i van evrozone. Za zemlje koje su na putu ka Evropskoj uniji, uključujući i Crnu Goru, sajber-otpornost više nije sekundarno tehničko pitanje, već deo regulatorne, reputacione i poslovne stabilnosti banaka.

Banke u Crnoj Gori već posluju u okruženju gde se očekuju brže usluge, niže naknade, više digitalnih kanala i veća dostupnost usluga. Sledeći test biće da li se tehnološka modernizacija kreće istim tempom kao i upravljanje rizicima.

Rok ECB-a do kraja oktobra stoga nije samo evropska vest. Ovo je signal celom bankarskom sektoru da era digitalnog bankarstva ulazi u osetljiviju fazu: pobednici neće biti samo banke koje prve uvedu nove aplikacije, već one koje dokažu da bezbednost, kontrola i otpornost stoje iza brzine.