Kraj jedne ere: Energetski gigant kaže "zbogom" nakon više od 100 godina

Sporazum vredan milijardu dolara (860 miliona evra) dolazi u turbulentnom vremenu za južnoafričku ekonomiju i politiku i omogućava benzinskim stanicama da zadrže brend Šel pod licencom, dok kompanija nastavlja bušenje nafte i gasa kod obale zemlje, prenosi Telegraph.

Kraj jednog poglavlja

Prodaja zatvara značajno poglavlje u istoriji kompanije Šel u Africi, koje datira još iz kolonijalnog doba. Lokalni trgovac Julijus Vajl počeo je da prodaje kerozin pod brendom Šel još 1902. godine, a kompanija je osnovala rafineriju u Durbanu 1921. godine.

Tokom osamdesetih godina, kompanija Šel bila je jedna od meta britanskih aktivista protiv aparthejda, koji su protestovali ispred njenih benzinskih stanica u Ujedinjenom Kraljevstvu i bojkotovali njene proizvode.

Kompanija Šel je još 2024. godine najavila prodaju svog maloprodajnog poslovanja, koje je držalo tržišni udeo od oko 10%.

"Ova odluka nije doneta olako. Tokom više od 120 godina poslovanja u Južnoj Africi, Shell je izgradio izuzetno nasleđe na koje svi možemo biti ponosni", saopštila je tada kompanija.

Šel ostaje, Adnoc se širi

Uprkos prodaji stanica, Šel će ostati prisutan u Južnoj Africi, gde će kompanija nastaviti bušenje nafte i gasa kod obale zemlje.

"Šel namerava da ostane dugoročni partner Južnoj Africi, podržavajući energetske potrebe i ambicije zemlje u oblastima koje su usklađene sa našom strategijom i gde Šel poseduje diferencirane mogućnosti", navela je kompanija.

Kompanija Šel je još 2011. godine napustila šire poslovanje u sektoru maloprodaje u Africi, povlačeći se sa 16 tržišta – od Maroka do Namibije i Bocvane. Zajedno sa kompanijom BP, 2024. godine prodala je zatvorenu rafineriju u Južnoj Africi državnom fondu "Central Energy Fund".

S druge strane, za državnog giganta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompaniju Adnoc, ovaj posao predstavlja značajno širenje aktivnosti istraživanja, trgovine i distribucije širom sveta.

Nemiri i povlačenje zapadnih kompanija

Ovaj potez kompanije Šel usledio je u trenutku kada Južnu Afriku potresa talas nasilnih protesta protiv imigranata, što dodatno pojačava period nemira i neizvesnosti u najvećoj afričkoj ekonomiji. Krajem juna, u jednom danu je održano 120 protestnih marševa, što je rezultiralo hapšenjem 900 osoba.

Zemlje poput Nigerije, Gane i Malavija repatrirale su čak 25.000 svojih državljana. Porast antiimigrantskog raspoloženja verovatno proizilazi iz stope nezaposlenosti od 33 odsto. Iako je Južna Afrika ekonomski najrazvijenija zemlja na kontinentu, njena stopa godišnjeg rasta ostala je ispod 1% tokom većeg dela perioda nakon pandemije.

Preduzeća se suočavaju sa rastućim troškovima energije, visokom stopom kriminala i lošom infrastrukturom, dok političku scenu potresaju korupcijske afere. Kao posledica toga, sve veći broj zapadnih kompanija povlači se iz zemlje ili smanjuje obim svog poslovanja u njoj.

Novi investitori sa Istoka

Ilon Mask, rođen u Južnoj Africi, kritikovao je vladinu rasnu politiku i tražio izuzeće od pravila koja zahtevaju da strane kompanije prepuste trećinu svoje kontrole crnim Južnoafrikancima. Pored Šela, među zapadnim kompanijama koje se povlače su Britanski Amerikan Tobako, Roleks, Nisan, BNP Paribas i HSBC.

Međutim, kompanije iz Kine i sa Bliskog istoka zauzimaju njihovo mesto. Kineski proizvođač automobila Čeri je kupio Nisanovu lokalnu fabriku, a sada je na tržište ušao i Adnok.

"Južnoafrička ulaganja u ključnu transportnu infrastrukturu, u kombinaciji sa rastućim brojem vozača, povećavaju potencijal za rast potrošnje goriva", izjavio je Adnok.

Adnok će prodati 28% udela lokalnom partneru, u skladu sa pravilom kojem se Mask protivi. Kompanija, koja se takođe proširila na Saudijsku Arabiju i Egipat, izjavila je da ova akvizicija "označava veliki korak ka ambiciji Adnok Distribucije da postane globalni prodavac mobilnosti i praktičnih proizvoda, istovremeno jačajući svoje maloprodajno prisustvo u Africi".