Nobelovac kritikuje državni plan: Prvo, drugo, treće, dakle – nema smisla

Ocenio je da bi ona pokrila samo mali deo energetskih potreba zemlje i da ne bi značajnije doprinela smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja, koji izazivaju klimatsku krizu.

Italija je odustala od nuklearne energije nakon referenduma održanog posle katastrofe u Černobilju, ali italijanska vlada planira povratak atomskoj energiji kroz izgradnju malih reaktora najnovije generacije, kako bi smanjila zavisnost od uvoza i emisije gasova sa efektom staklene bašte, prenosi Ansa.

Predlog zakona kojim se otvara put za povratak nuklearnoj energiji usvojio je Donji dom italijanskog parlamenta u junu i sada se nalazi pred Senatom.

"Da nije reč o takvoj tragediji, Šekspir bi već imao spreman naslov za ovaj zakon: Mnogo buke ni oko čega", rekao je Parizi tokom saslušanja pred Odborom za životnu sredinu Senata o ovom predlogu.

On je ocenio da bi, prema tom scenariju, nuklearna energija pokrivala oko 10 odsto potrošnje električne energije u Italiji, dok električna energija čini približno petinu ukupne energetske potrošnje zemlje.

"To znači svega nekoliko procenata ukupne potrošnje, što je, iskreno, zanemarljiv rezultat kada je reč o uklanjanju emisija ugljen-dioksida u atmosferu", rekao je Parizi.

Još nekoliko argumenata protiv

On je izneo još nekoliko argumenata protiv povratka nuklearnoj energiji.

"Prvo, decenijama nismo uspeli da izgradimo nacionalno skladište za postojeći nuklearni otpad. Pronalaženje lokacija za desetine novih elektrana biće mnogo teže nego pronalaženje lokacije za pasivno skladište", rekao je on.

Kao drugo, naveo je da se procenjeni troškovi u nuklearnom sektoru nikada ne poklapaju sa stvarnim troškovima. 

"Treće, svaka zemlja mora da iskoristi svoje specifične prednosti, a Italija ima ogroman potencijal za solarnu i geotermalnu energiju, pri čemu je ova druga mogućnost zaustavljena zbog problema sa dozvolama", dodao je Parizi.

On je istakao da nema smisla da se Nemačka usredsredi na solarnu energiju, a Italija na nuklearnu energiju.

Parizi je naveo da nuklearna energija proizvodi samo električnu energiju i da zato može da reši tek nešto više od petine ukupnog energetskog problema zemlje.

"U ovoj raspravi često se zanemaruje struktura potrošnje energije u Italiji", rekao je on.

Prema njegovim rečima, ukupna finalna potrošnja energije u Italiji 2024. godine iznosila je oko 109 miliona tona ekvivalenta nafte, od čega je 41 odsto odlazilo na zgrade, 35 odsto na transport, a 21 odsto na industriju.

"Dakle, električna energija čini samo oko 22 odsto te potrošnje. Ostatak, gotovo 80 sto i dalje zavisi od fosilnih goriva", zaključio je Parizi.