Kriza pritisla: Mladi u EU sve više žive s roditeljima

Pritom akutna stambena kriza u Irskoj predstavlja veći izazov u odnosu na druge nacije, pokazuju podaci Evrostata.

Analiza podataka Evrostata koje je ekskluzivno podelio s Gardijanom otkrila je da je u proseku širom bloka udeo zaposlenih od 25 do 34 godine koji žive u roditeljskom domu porastao sa 24 odsto na 27 odsto između 2017. i 2022.

Irska, u kojoj su se kirije udvostručile od 2013. godine, zabeležila je porast od 13 odsto među mladima koji rade s roditeljima, sa 27 odsto na 40 odsto, prema analizi Eurofounda, agencije EU za unapređenje uslova života i rada.

Ostale zemlje koje su zabeležile porast između 2017. i 2022. su Portugalija, u kojoj je taj udeo porastao sa 41 odsto na 52 odsto, i Španija, gde je povećan sa 35 odsto na 42 odsto. U Francuskoj je porastao sa 10 odsto na 12 odsto, dok je Italija zabeležila rast sa 41 odsto na 48 odsto, a Hrvatska sa 58 odsto na 65 odsto.

"Mladi ljudi koji žive sa roditeljima imaju veću verovatnoću da će imati poteškoća da sastavljaju kraj s krajem i da neće moći da priušte neočekivane troškove, što sugeriše da je manja verovatnoća da će oni iz manje dobrostojećih domova moći da se isele", navode autori izveštaja Evrostata.

U izveštaju se takođe napominje da su između 2010. i 2022. godine cene nekretnina širom Evrozone porasle za 47 odsto. Izveštaj Eurofounda pokazao je da bi polovina mladih ljudi koji žive s roditeljima želela da se iseli u roku od godinu dana, ali je samo 28% reklo da to aktivno planira. Javlja se je izrazita razlika između različitih zemalja EU u kojima mladi zaposleni ljudi žive u roditeljskom domu, pri čemu je više od polovine mladih od 25 do 34 godine ostalo kod kuće u nekoliko južnih i istočnih država članica.

Finansijski pritisak najviše su prijavili mladi ljudi u delovima ovog regiona, sa 42 odsto mladih od 15 do 29 godina u Bugarskoj i 72 odsto u Grčkoj, u poređenju sa samo 6,3 odsto mladih u Luksemburgu i Holandiji.

''Mnoga ranija istraživanja su pokazala da su u mnogim zemljama južne i istočne Evrope porodične veze jake, dok je podrška vlade mladima relativno niska. Poređenja radi, u nordijskim zemljama norma je napuštanje porodičnog doma oko 18 godina, to podstiču i roditelji i država'', rekla je autorka studije Ester Šandor.

Dodala je da među zaposlenima starijim od 25 koji žive s roditeljima može da se javi osećanje socijalne isključenosti, manjak autonomije i slobode, kao i pogoršano mentalno zdravlje.