Poverenje u ekonomiju EU naglo palo u aprilu

Obe vrednosti su značajno ispod dugoročnog proseka od 100 poena, što ukazuje na slabljenje poverenja u ekonomsku aktivnost.

ESI predstavlja rani pokazatelj ekonomskih kretanja, zasnovan na očekivanjima kompanija i potrošača pre nego što se promene vide u zvaničnim podacima poput BDP-a ili zaposlenosti. Kada ESI pada ili raste, često je to prvi signal promene ekonomskog trenda, zbog čega ga koriste analitičari i institucije za procenu buduće aktivnosti u privredi.

Još izraženiji pad zabeležen je kod očekivanja zapošljavanja (EEI), koja su u EU pala za četiri poena na 93,2 poena, a u evrozoni za 4,6 poena na 91,7 poena.

Najveći doprinos pogoršanju dolazi od potrošača i sektora usluga i maloprodaje, dok su industrija i građevinarstvo ostali relativno stabilni. Posebno je izražen pad potrošačkog poverenja, gde su građani postali znatno pesimističniji u vezi sa ličnim finansijama i ekonomskim izgledima.

Među velikim ekonomijama Evropske unije, najizraženiji pad zabeležen je u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Holandiji, dok su Španija i Poljska zabeležile blaže pogoršanje.

Pored toga, očekivanja o cenama snažno rastu u svim sektorima, posebno u industriji i maloprodaji, što dodatno povećava inflatorne pritiske, navodi se na veb stranici EK.

Indikator ekonomske neizvesnosti porastao je na najviši nivo od početka 2023. godine, dok kompanije sve češće prijavljuju probleme u planiranju i investicionim odlukama.