Svet gori, a Rusija trlja ruke

Nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija, šef Kremlja Vladimir Putin izrazio je saučešće. Njegov politički aparat osudio je američko-izraelske napade na Iran, navodeći da bi oni mogli da destabilizuju čitav region i da predstavljaju kršenje međunarodnog prava.

Ovo zvuči cinično s obzirom na to šta Rusija radi Ukrajini već godinama. Ali političkoj Moskvi cinizam nije stran. To je potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov ubrzo nakon što je počeo napad na iranski režim.

U jednom od svojih medijskih brifinga, Peskov je rekao: "Moramo da smanjimo uticaj ovih globalnih previranja na našu ekonomiju. Moramo da obezbedimo profit za sebe gde god je to moguće, što može zvučati cinično."

Privremeno ublažavanje sankcija

Te izjave podudarile su se s vestima da američka vlada razmatra ublažavanje sankcija na rusku naftu. Vašington sada zaista privremeno, tokom 30 dana, dozvoljava prodaju ruske nafte koja se već nalazi na moru.

Takođe je jasno da je cena nafte od početka rata porasla za oko 30 procenata, što Rusiju kao proizvođača nafte raduje.

Početkom nedelje Putin je održao sednicu o situaciji na međunarodnim energetskim tržištima. Ona se pretvorila u propagandnu promociju ruskih energetskih resursa. Putin je naglasio da zemlje poput Кine i Indije, koje uprkos svim sankcijama kupuju rusku naftu i gas, i dalje mogu da se oslone na Rusiju.

Putin se predstavlja kao spasilac

Evropljanima je takođe poručio da je Rusija spremna da s njima sarađuje u oblasti nafte i gasa. Ali je i dodao da bi "trebalo da dobijemo signale da su oni spremni da sarađuju s nama". Tako se predstavlja kao navodni spasilac u nevolji.

S pogledom na sopstvenu zemlju, Putin zahteva da ruski proizvođači koriste dodatne prihode iz sektora nafte i gasa, kako bi smanjili zaduženost i druge obaveze prema bankama.

Putin pokušava da umilostivi javnost i prikaže Rusiju u dobrom svetlu — i svetu, i sopstvenom stanovništvu, koje sve više trpi zbog rata protiv Ukrajine i njegovih troškova. Rusija za sada profitira od rasta cena energenata. Ali dokle?

Putinovi dalji profiti

Osim finansijskih koristi, Putin može da izvuče i političke prednosti iz rata protiv režima u Teheranu: mirovni pregovori između Rusije, Ukrajine i SAD trebalo bi da budu obnovljeni, možda već sledeće nedelje. Ali za sada su suspendovani - što Putinu ide na ruku, jer on voli da igra na kartu vremena.

Takođe mu pogoduje i to što je međunarodno pravo ponovo palo u drugi plan zbog iranskog rata. Time su na dobitku oni koji se zalažu za pravo jačeg. Putin bi to mogao da protumači u svoju korist čim mu zatreba.

Manje američkog oružja za Kijev?

U zavisnosti od dužine trajanja rata, SAD bi mogle da upotrebe i oružje koje bi inače bilo poslato Ukrajini – recimo rakete za PVO-sisteme "Patriot". To znači da ne bi stigle u Kijev.

Američki PVO-sistemi Patriot ključni su za odbranu UkrajineAmerički PVO-sistemi Patriot ključni su za odbranu Ukrajine

Američki PVO-sistemi Patriot ključni su za odbranu Ukrajine

Uzgred budu rečeno: jedno vreme je Iran važio za glavnog ruskog snabdevača oružjem. Nakon invazije na Ukrajinu, Kremlj je navodno počeo da kupuje iranske dronove "Šahid", mada to nikada nisu potvrdile ni jedna ni druga strana. U međuvremenu postoje tvrdnje da Rusija sama proizvodi dronove po uzoru na "Šahide" i da ih je čak unapredila.

Bez obzira na to, Rusija i Iran su u januaru 2025. potpisali sporazum o partnerstvu. On ne sadrži obavezu vojne pomoći, ali obuhvata saradnju u svim drugim oblastima: ekonomiji, nauci, energetici.

Ako iranski režim padne, Rusiji ostaje bez još jednog saveznika

Ako bi režim u Iranu pao ili bio ozbiljno oslabljen, Rusija bi, posle Sirije i Venecuele, ostala bez još jednog saveznika. Putin je prethodnih godina promovisao stvaranje novog svetskog poretka i tražio partnere na Globalnom jugu.

Svoju propagiranu "multipolarnost" želeo je da pokaže na forumima poput Šangajske organizacije za saradnju ili BRIKS-a. U stvarnosti, međutim, SAD su više puta pokazale da mogu nekažnjeno da eliminišu ili politički onesposobe vođe zemalja Globalnog juga. Putin, koji želi veći uticaj u tim regionima, sve to posmatra - s mnogo reči, ali bez konkretne pomoći saveznicima.

Još se ne može proceniti da li će za Putina prednosti ili mane američko‑izraelskog napada na Teheran prevagnuti. Zvanično, on želi brz kraj sukoba.

Moguće je da je američki predsednik Donald Tramp u retkom trenutku pronicljivosti prepoznao izvesnu neiskrenost kod Putina. Nakon nedavnog telefonskog razgovora u kojem je lider Kremlja nudio posredovanje u sukobu sa Iranom, Tramp je rekao: "Bilo bi od veće pomoći kad bi okončao rusko-ukrajinski rat."

Merc smatra da je ublažavanje sankcija Rusiji "pogrešno"

Nemački kancelar Fridrih Merc oštro je kritikovao odluku američke vlade da privremeno ublaži sankcije protiv Rusije. „Ublažavanje sankcija sada, iz bilo kog razloga, je pogrešno“, rekao je Merc tokom posete Andoji u Norveškoj.

Rusija, nažalost, i dalje ne pokazuje spremnost za pregovore, dodao je Merc: "Zato ćemo nastaviti da povećavamo pritisak na Moskvu."Video-konferencija šefova država i vlada G7, kojoj je prisustvovao i predsednik SAD Donald Tramp, održana je u sredu. "Šest članica G7 izrazilo je veoma jasno mišljenje da to nije pravi signal", dodao je kancelar.

Problem cene, a ne problem količine

U petak ujutru je, kaže, saznao međutim da američka vlada na ograničeno vreme ipak ublažava sankcije protiv Rusije u vezi s naftom. "Još jednom - smatramo da je ovo pogrešno. Trenutno postoji problem cene, ali ne i problem količine", naglasio je Merc. Zato bi, dodaje, želeo da zna koji su drugi motivi naveli američku vladu da donese tu odluku.

SAD su u četvrtak izdfale licencu kojom se do 11. aprila dozvoljava kupovina ruske sirove nafte i naftnih derivata utovarenih na brodove pre 12. martaSAD su u četvrtak izdfale licencu kojom se do 11. aprila dozvoljava kupovina ruske sirove nafte i naftnih derivata utovarenih na brodove pre 12. marta

SAD su u četvrtak izdfale licencu kojom se do 11. aprila dozvoljava kupovina ruske sirove nafte i naftnih derivata utovarenih na brodove pre 12. marta

Norveški premijer Jonas Gar Stere izrazio je sličan stav. Postojala je, kaže, saglasnost da su sankcije protiv Rusije važne, jer vlada u Moskvi nije okončala rat protiv Ukrajine.

Prethodno je nemačka savezna ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) izrazila zabrinutost rekavši  da "ne bi trebalo dalje da punimo Putinove ratne kese". "Čini mi se da je politički pritisak na unutrašnjem planu u Sjedinjenim Državama veoma, veoma visok", dodala je.