Makron će biti ljut: Počela primena istorijskog sporazuma koji on ne želi

"Tokom proteklih nekoliko nedelja, vodila sam opsežne razgovore o ovom pitanju sa državama članicama i poslanicima Evropskog parlamenta. Na osnovu toga, Komisija će nastaviti sa privremenom primenom", naglasila je predsednica EK tokom obraćanja novinarima.

Kako je istakla Fon der Lajen, Evropska komisija će nastaviti tesno da sarađuje sa svim institucijama EU kako bi obezbedila nesmetan i transparentan proces.

"Ovo je jedan od najznačajnijih sporazuma prve polovine ovog veka", rekla je predsednica Komisije, preneo je Euronews.

Evropski parlament je prošlog meseca izglasao upućivanje sporazuma na proveru Sudu pravde Evropske unije, čime su zamrzli njegovu ratifikaciju na period do dve godine, podseća briselski Politiko.

Ipak, Evropska komisija zadržala je pravnu mogućnost da sporazum privremeno primeni nakon što jedna ili više država Merkosura završe sopstvenu proceduru ratifikacije.

• Posle 25 godina potpisan sporazum između EU i Merkosura
• Haos širom EU: Poljoprivrednici ustali protiv istorijskog sporazuma FOTO/VIDEO
• Ovih 5 zemalja su protiv sporazuma s Merkosurom, ali uzalud
• Poznato kad EU potpisuje sporazum sa Merkosurom
• EU dogovorila sporazum s Merkosurom

Upravo je Evropski parlament odložio stupanje na snagu ovog istorijskog sporazuma jer je zatražio mišljenje Suda Evropske unije. Dok to mišljenje ne stigne, EU ne može ratifikovati sporazum.

Ta odluka Parlamenta, doneta tesnom većinom glasova, bila je veliki poraz Ursule fon der Lajen i Evropske narodne stranke (EPP), iz čijih redova ona dolazi. Oni su snažno podržali taj sporazum.

Parlament je tada sa 334 glasa za i 324 protiv, dakle razlikom od samo 10 glasova, odlučio da ovaj sporazum pošalje na razmatranje Sudu. Pre toga sporazum je u ime EU potpisala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Paragvaju.

O ovom sporazumu pregovaralo se čak 25 godina i predstavljen je kao jedan od najvažnijih i najvećih trgovinskih sporazuma koje je EU ikada potpisala. Sporazumom se stvara slobodno tržište od preko 700 miliona potrošača.

Sporazum je dobio podršku kvalifikovane većine zemalja članica u Savetu, ali zbog pritiska poljoprivrednika, poslanici Evropskog parlamenta odlažu njegovo stupanje na snagu, barem dok se ne izjasni Sud.

Urugvaj je u četvrtak postao prva zemlja koja je ratifikovala sporazum, dok se uskoro očekuje i potvrda Brazila i Argentine.

Sporazum je godinama izazivao podele unutar Evropske unije.

Dok je Nemačka snažno podržavala dogovor, ocenjujući da jača pristup globalnim tržištima, Francuska i Poljska predvodile su protivljenje, upozoravajući da bi evropski poljoprivrednici mogli biti izloženi nelojalnoj konkurenciji iz Južne Amerike.

Kako navodi francuska televizija BFM, prema planu, sporazum bi omogućio EU veći izvoz automobila, mašina, vina i žestokih pića, dok bi istovremeno olakšao uvoz govedine, živinskog mesa, šećera, pirinča, meda i soje iz Južne Amerike.

Sporazum, o kojem se pregovaralo 25 godina, predviđa formiranje zone slobodne trgovine između EU i zemalja Merkosura, Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja, koja bi obuhvatila više od 700 miliona ljudi i činila oko 30 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda (BDP).

Prema proceni Evropske komisije, izvoznici iz EU imaće koristi od niskih carina u regionu koji ima visoke carinske stope za gotovo sve druge države u svetu. Komisija procenjuje da će zahvaljujući ovom sporazumu godišnji izvoz EU u ove četiri zemlje porasti za 39 odsto, izraženo u novcu 49 milijardi evra. To bi, prema istoj proceni, pomoglo u stvaranju više od 440.000 radnih mesta u EU.

Stručnjaci pak procenjuju da će sporazum omogućiti EU izvoz više automobila, mašina, vina, žestokih pića i sireva, ali bi s druge strane olakšao uvoz južnoameričkog mesa, šećera, pirinča, meda i soje. To je izazvalo uzbunu kod poljoprivrednika u EU, koji upozoravaju da se u te zemlje ne poštuju stroga pravila EU o bezbednosti hrane i da im uvoz iz tog regiona stvara nepoštenu konkurenciju.