Brisel igra opasnu igru: "Kupuj evropsko" bi mogao skupo da košta celu Evropu

Evropska komisija namerava da na samitu EU u martu 2026. predstavi sveobuhvatan akcioni plan "Jedna Evropa, jedno tržište", u čijem je središtu inicijativa "Kupuj evropsko". Politički, ideja je jasna: koristiti novac evropskih poreskih obveznika za podršku evropskoj industriji. Međutim, ekonomska situacija je znatno komplikovanija, piše Euronews.

Šira slika

Mapa puta za konkurentnost Ursule fon der Lajen, zasnovana na izveštajima Dragija i Lete, ima za cilj da do 2027. godine dovrši jedinstveno tržište EU. Takođe preusmerava javne nabavke i industrijsko finansiranje ka proizvodnji u EU u strateškim sektorima: odbrani, čistim tehnologijama, čipovima, hemijskoj industriji i automobilskoj proizvodnji.

Komisija ovo opisuje kao evropski odgovor na američku politiku "Kupuj američko". Ali za razliku od Vašingtona, Brisel mora da balansira interese 27 različitih ekonomija, uz poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije i sopstvene politike otvorene trgovine.

Predlog je bio očekivan pre Božića, ali je povučen jer države članice nisu mogle da postignu dogovor. Samit lidera poslao je političku poruku, ali nije doneo nove zakone.

• Uvodi se nova carina za svaku vrstu robe u malom paketu do 150 evra
• Situacija je neizvesnija nego ikad: Trampove carine odložile potpis na ključan sporazum sa EU
• Evropa se konačno probudila: Pretnje iz Vašingtona kao trenutak otrežnjenja

Između redova 

U jednom sektoru postoji retko jedinstvo. Gunar Volf, profesor ekonomije na Slobodnom univerzitetu u Briselu i viši saradnik Bruegela, povlači jasnu liniju:

"Imamo koristi od američkog oružja. Ali ove kupovine nas čine ranjivim na geopolitički uticaj Sjedinjenih Američkih Država prema Evropi... kada je reč o tvrdoj bezbednosti, mislim da postoji jasan razlog da se više kupuje evropsko"

"Strateška autonomija znači da morate imati tehnologiju proizvedenu u Evropi, jer ćete u suprotnom stvoriti zavisnosti od drugih aktera."

Međutim, Volf je znatno skeptičniji kada su u pitanju drugi sektori.

"Moramo biti izuzetno oprezni da ovo ne postane samo protekcionistička politika. Ako zaštitite domaću industriju bez ikakve konkurencije, na kraju dobijate manjak inovacija, što će biti loše za rast."

Za Volfa, uspeh se ne meri tržišnim udelom ili brojem dobavljačkih lanaca. Kako kaže, "rast novih, zanimljivih i inovativnih firmi, rast produktivnosti, rast zaposlenosti... to je ono što nam je na kraju potrebno."

Iskrena dijagnoza

Alberto Alemanno, profesor prava na Univerzitetu HEC u Parizu, daje realnu procenu:

"EU nema ni industrijsku bazu ni dobavljačke lance da u većini sektora deluje samostalno. Opšta preferencija povećala bi troškove za nizvodne industrije."

"Ciljana preferencija u zaista strateškim sektorima može se braniti, ali samo ako je ‘strateško’ definisano rigoroznom analizom, a ne političkom pogodnošću – kao što sada izgleda da je slučaj."

Podele unutar EU već su jasne. Francuska želi stroga pravila o lokalnom sadržaju. Nemačka preferira fleksibilniji koncept „Proizvedeno uz Evropu“, koji uključuje trgovinske partnere poput Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Norveške. Manje, trgovinski orijentisane zemlje strahuju da će snositi troškove, dok će Francuska i Nemačka imati najviše koristi.

"Prava tenzija je između dve grupe država", kaže Alemanno. "Manje članice strahuju da će to povećati troškove i uglavnom koristiti velikim ekonomijama."

Izazov dobavljačkih lanaca

Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, objašnjava praktične izazove:

"Nije tako lako uvesti ovakve vrste ograničenja... Evropa mnogo uvozi iz drugih zemalja, što evropske kompanije koriste za ponovni izvoz. Ako uvedete ograničenja koja povećavaju vaše troškove, to će takođe povećati cenu evropskog izvoza."

Njegov primer pogađa suštinu problema: nemačka kompanija gradi vetropark u UAE, sa komponentama proizvedenim u više zemalja. U tom slučaju, "evropska preferencija" je nejasna, posebno ako vlada UAE zahteva lokalnu proizvodnju za dodelu ugovora.

"Biće veoma teško utvrditi tačne detalje kako bi ovo funkcionisalo."

Erikson takođe ukazuje na problem sa saveznicima. EU izvozi više ove robe nego što je uvozi. Ako Evropa isključi Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo ili partnere iz Merkosura, oni bi mogli odgovoriti sličnim merama, što bi više naštetilo Evropi.

"Potrebno je uspostaviti sistem pouzdanih partnerstava koji bi omogućio našim bliskim saveznicima da učestvuju, kako ih ne bismo isključili, jer bi oni mogli uzvratiti sličnim merama. U tom slučaju bismo bili neto gubitnici, jer im više izvozimo nego što od njih uvozimo."

Šta sledi

Predlog Komisije sredinom marta o inicijativi "Kupuj evropsko" očekuje se da će biti usmeren na odabrane strateške sektore, sa pragovima dodatne vrednosti iz EU od 60–80%, uz moguće izuzetke za savezničke zemlje.

Devet država članica, uključujući Švedsku, Finsku, Irsku i Estoniju, već su u zajedničkom pismu upozorile da svaka preferencija mora biti poslednja opcija, vremenski ograničena i sektorski specifična.

Čini se da je politički dogovor postignut, ali tehnički detalji još nisu utvrđeni.