Velika istraga: Evo kako Evropa finansira Putinov rat

Istraga je otkrila da ruske privatne kompanije koriste složenu mrežu posrednika i podružnica u Evropskoj uniji za uvoz aditiva za motorna ulja, maziva i velikih količina glicerina. Ta hemikalija, čiji uvoz uglavnom nije ograničen sankcijama, može se koristiti za proizvodnju nitroglicerina, ključnog sastojka za pogonska goriva i eksplozive.

U središtu mreže je ruski petrohemijski gigant sa bliskim vezama s vojskom, koji nesmetano posluje u Letoniji i Nemačkoj, iskorišćavajući rupe u sankcijama kako bi obezbedio dotok sirovina ključnih za ruske vojne napore, piše u velikoj istrazi The Kyiv Independenta, prenosi Indeks.

Trag koji vodi do Delfin Grupe

Iako je trag dokumenata zamršen i rasut preko logističkih kompanija i posrednika, jedno ime se stalno pojavljuje – Delfin Grupa. Ovaj ruski petrohemijski proizvođač, osnovan početkom devedesetih, upravlja ogromnim poslovnim carstvom koje se proteže daleko izvan granica Rusije. Sistematskim širenjem Delfin je uspostavio kontrolu nad složenom mrežom evropskih kompanija, a jedna od njih, sa sedištem u Nemačkoj, registrovana je na berlinskoj adresi bivšeg agenta ruske vojne obaveštajne službe (GRU) koji je pod sankcijama.

Koristeći međunarodne lance snabdevanja, grupa je postala jedan od najvećih ruskih uvoznika aditiva za motorna ulja i maziva. Ta sredstva su ključna za funkcionisanje teških mašina i vozila koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine. Nakon zapadnih sankcija i sve češćih ukrajinskih napada na ruske rafinerije, Moskva se sve više oslanja na uvoz kako bi nadoknadila domaće nedostatke.

Dok je EU pooštrila kontrole nad nekim aditivima za goriva, sirovi glicerin ostaje van fokusa. Glicerin se može koristiti za sintezu nitroglicerina, koji se u kombinaciji s drugim jedinjenjima koristi za izradu pogonskih goriva i eksploziva za municiju – od metaka za pešadijsko oružje do granata velikog kalibra. Zbog propusta u regulativi, pošiljke prirodnog glicerina i dalje nesmetano teku iz kompanija sa sedištem u EU ka Rusiji.

Podaci o uvozu i izvozu pokazuju da su dve kompanije ključne u ovom lancu: Delfin Grupa i Glycerine.ru. Delfin Grupu vodi porodica Petrovski – Tomas i njegov sin Janis – i ona kontroliše ogromnu mrežu posrednika. Iako su se za nabavku aditiva za ulja uglavnom okrenuli azijskim dobavljačima poput kineske kompanije Xinxiang Richful Lube Additive Co, za uvoz glicerina i dalje se oslanjaju na mrežu dobavljača i podružnica iz EU. Potražnja za glicerinom je u porastu, verovatno podstaknuta njegovom upotrebom u proizvodnji municije.

Povezanost s vojnim i obaveštajnim strukturama

Kompanija Glycerine.ru, iako formalno u vlasništvu Konstantina Pankratova, u praksi funkcioniše kao distributer unutar Delfin Grupe. Poslovni dokumenti potvrđuju da se celokupna količina glicerina koju proizvodi kompanija Glycerine Solution, u suvlasništvu Tomasa Petrovskog, distribuira preko Glycerine.ru. Promotivni materijali i internet prodavnice takođe jasno povezuju ove dve kompanije.

Uvoz glicerina u Delfin Distribution porastao je za više od 245 odsto između 2021. i 2023. godine. Arhivirana verzija sajta Glycerine.ru otvoreno je reklamirala upotrebu glicerina u vojnoj industriji, navodeći da se koristi za proizvodnju dinamita i bezdimnog baruta. Javni podaci o nabavkama iz 2015. pokazuju da je Glycerine.ru direktno isporučivao glicerin fabrici baruta u Kazanju, državnom proizvođaču eksploziva koji je danas pod međunarodnim sankcijama i koji proizvodi gotovo 70% ukupne količine baruta u Rusiji.

Veze Delfin Grupe sežu i dublje. Kompanija Delfin Aqua, u vlasništvu Janisa Petrovskog, prvobitno je bila u vlasništvu fondacije koju su osnovali bivši obaveštajni oficiri i državni subjekti povezani sa FSB-om i GUSP-om, agencijom odgovornom za mobilizaciju. Predsednik uprave Delfina, Peter Sorokin, viđen je u više navrata od decembra 2024. do marta 2025. kako učestvuje u isporukama „humanitarne pomoći“ na bojište u Ukrajini. Te pošiljke, organizovane u saradnji sa Fondacijom za pomoć CSKA (Centralni sportski klub Ruske vojske) i strankom Jedinstvena Rusija, sadržale su dronove, sisteme za elektronsko ratovanje i prenosne elektrane.

Letonski i nemački krak operacije

Ključnu ulogu u dopremanju hemikalija ima letonska kompanija Vega Stividors, smeštena u slobodnoj luci u Rigi. Podaci pokazuju da je kompanija od početka invazije u Rusiju poslala desetine miliona kilograma glicerina, uglavnom za Delfin Distribution i Glycerine.ru. Promet kompanije skočio je sa oko 30 miliona evra 2021. na 41 milion evra 2022. godine. Iako je kompanija trenutno u vlasništvu Sergejsa Piskunovsa, kojeg je Ukrajina sankcionisala, prethodno je bila pod direktnom kontrolom Tomasa Petrovskog. Piskunovs je preuzeo vlasništvo i direktorske pozicije u nizu kompanija neposredno pre nego što je pogođen sankcijama.

Delfin Grupa kontroliše i kompaniju B.L.W. Handel sa sedištem u Nemačkoj. Kompanija funkcioniše kao logistički partner koji organizuje pošiljke glicerina i maziva ka Rusiji. B.L.W. Handel je ranije bila registrovana na ličnoj adresi Olega Eremenka, sankcionisanog bivšeg oficira GRU-a. Eremenko je 2009. godine učestvovao u registraciji kompanije u ulozi prevodioca. Od aprila 2025, četiri meseca nakon što je EU sankcionisala Eremenka, kompanija je registrovana na novoj adresi na kojoj nema nikakvih naznaka njenog fizičkog postojanja.

Jedan od najvećih dobavljača glicerina za ovu mrežu je letonska kompanija Bio-Venta. Između 2022. i 2023. godine, Bio-Venta je ovom rutom izvezla ukupno 18.000 tona glicerina. Krajnji vlasnik kompanije je Janis Austrinš, zet letonskog političara i oligarha Aivarsa Lembergsa, koji ima bliske poslovne veze sa sankcionisanim rusko-beloruskim oligarhom Dmitrijem Mazepinom, čija je kompanija Uralchem, prema Rojtersu, 2023. isporučivala hemikalije ruskim proizvođačima municije.

Propusne sankcije i poziv na strožu kontrolu

Uprkos brojnim rundama sankcija, ruski vojno-industrijski kompleks i dalje funkcioniše uglavnom nesmetano. Sankcije EU uglavnom su bile usmerene na velike državne i privatne odbrambene kompanije, ostavljajući netaknutom mrežu manjih i srednjih dobavljača. Stručnjaci već dugo pozivaju na strožu kontrolu sirovina i hemikalija koje ulaze u Rusiju.

Kako je primetila stručnjakinja za međunarodnu bezbednost Marija Čuhnova, sledeća faza sankcija „mora da pogodi sirovine koje podržavaju rusku ratnu ekonomiju – od mangana i pamučne celuloze do titana i hemijskih prekursora ključnih za proizvodnju eksploziva“.

Roman Steblivski iz Saveta za ekonomsku bezbednost Ukrajine dodaje: „Pristup EU sankcijama sistematski ostavlja slepe tačke. Trenutno oslanjanje na takozvane ‘ciljane’ sankcije znači da se ograničenja primenjuju samo na specifične proizvode i kompanije. Ovakav pristup neizbežno izostavlja kompanije i robu sa potencijalom dvostruke namene koje nisu izričito navedene.“

Ključni elementi

Dok je EU uspela da zaustavi dotok nekih aditiva za ulja od evropskih proizvođača, ruske kompanije poput Delfina jednostavno su se prebacile na azijske dobavljače. Kristofer Harison iz neprofitne organizacije Dekleptocracy ističe da bi sankcije protiv samo jedne ključne kineske kompanije mogle ozbiljno da naškode ruskim ratnim naporima.

„Moderna mehanizacija ne može da funkcioniše bez maziva. Rusija ne može imati mehanizovanu vojsku bez njih. Nema tenkova. Nema kamiona. Nema artiljerije. Njihov uobičajeni odgovor na sankcije je uvoz iz Kine“, objašnjava Harison. „Ove informacije sam lično preneo najvišem rukovodstvu poslednje dve američke administracije, Kongresu, kao i svakoj agenciji u Ujedinjenom Kraljevstvu i EU. Ništa se nije dogodilo.“

U slučaju Delfin Grupe, nijedan od njenih subjekata u Rusiji, Letoniji i Nemačkoj nije se suočio sa sankcijama EU, iako je Ukrajina sankcionisala veliki broj njih 2023. godine. Bez strože kontrole izvoza hemikalija, rupe u sistemu verovatno će i dalje omogućavati snabdevanje koje održava rusku ratnu mašineriju.