EU povukla ručnu

Predlog je trebalo da bude predstavljen ambasadorima u petak, ali je to odloženo do početka sledeće nedelje, potvrdilo je nekoliko zvaničnika i diplomata za Euronews.

Među idejama koje se razmatraju je i potpuna zabrana pomorskih usluga, što bi drastično promenilo dosadašnji pristup, prenosi Indeks.

Potpuna zabrana pomorskih usluga

Plan, koji najglasnije zagovaraju Finska i Švedska, zabranio bi kompanijama iz Evropske unije pružanje bilo kakvih usluga, poput osiguranja, prevoza ili pristupa lukama, plovilima koja prevoze rusku sirovu naftu ili naftne derivate. Do sada je EU dopuštala takve usluge, ali isključivo za tankere koji su poštovali gornju granicu cena grupe G7, mehanizam koji je na snazi od decembra 2022. godine.

Ta gornja granica je nedavno prilagođena na 44.10 dolara po barelu kako bi odražavala tržišne trendove i pojačala pritisak na rusku ratnu ekonomiju. Dinamičnu granicu cena primenjuje EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Japan, dok su SAD zadržale izvorni nivo od 60 dolara po barelu.

EPA-EFE/YAHYA ARHAB

Posledice napuštanja mehanizma

Ako bi EU uvela potpunu zabranu pomorskih usluga, gornja granica cena praktično bi prestala da vredi na području Unije. Kompanijama bi bilo zabranjeno da servisiraju sva ruska plovila bez izuzetka, nezavisno od toga prodaju li naftu iznad ili ispod cenovnog limita.

Finska i Švedska smatraju da bi takva zabrana donela višestruke koristi: značajno bi povećala troškove ruskom naftnom sektoru, bila bi jednostavnija za sprovođenje i suzbila bi korišćenje krivotvorenih dokumenata, kojima se Moskva često služi za zaobilaženje sankcija.

Ipak, napuštanje mehanizma ograničenja cena moglo bi da bude problematično za neke države članice, posebno ako druge zemlje grupe G7 ne prihvate tu inicijativu. Za svaku odluku o sankcijama potrebna je jednoglasnost svih 27 članica.

Čeka se stav Vašingtona

Brisel nastoji da uskladi svoje poteze s Belom kućom, koja je u oktobru sankcionisala dve najveće ruske naftne kompanije, Rosnjeft i Lukoil, nakon neuspeha planiranog sastanka predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Zbog dominacije američkog dolara u globalnoj trgovini, sankcije Vašingtona imale su eksteritorijalni efekat i prisilile Moskvu da svoju naftu tipa Ural prodaje uz veći popust. Potencijalna zabrana pomorskih usluga zadala bi novi udarac ruskim prihodima od energenata.

Međutim, Trampova administracija okleva s izmenama gornje granice cena. Prošle godine bila je jedina članica G7 koja je odbila prelazak na dinamički mehanizam.

Dodatni faktor su i pregovori o mirovnom sporazumu između Ukrajine i Rusije koje vodi Vašington, a koji su dosad postigli ograničen napredak. Nakon dvodnevnih trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, Ukrajina i Rusija dogovorile su razmenu 314 ratnih zarobljenika, dok su SAD i Rusija odlučile ponovno da uspostave vojni dijalog na visokom nivou, prvi put u više od četiri godine.

"Videćemo u kom će smeru ići mirovni pregovori", rekao je američki ministar finansija Skot Besent, napominjući kako Vašington "razmatra" dodatne kaznene mere.