Ovo će boleti: Kina uzvraća Americi

Geopolitička neizvesnost, u velikoj meri podstaknuta ekonomskom politikom američkog predsednika Donalda Trampa, poslednjih nedelja zahvatila je tržišta. Dolar je pao na najniži nivo u poslednje četiri godine, dok investitori traže sigurna utočišta i podižu cenu zlata na rekordne nivoe. To je Kini otvorilo prostor da promoviše sopstvenu valutu kao održivu alternativu, piše CNN.

Tokom prošlog vikenda, vodeći časopis Komunističke partije Kine objavio je izjave predsednika Si Đinpinga koje ocrtavaju planove za pretvaranje renminbija (juana) u svetsku rezervnu valutu. Tu ulogu trenutno ima američki dolar, koji je, kao valuta izbora za ogromnu većinu međunarodnih transakcija, jedno od najsigurnijih ulaganja na svetu. Iako niko ne očekuje da će se to uskoro promeniti, nagli pad vrednosti dolara otkako je Tramp prošle godine ponovo preuzeo dužnost otvorio je vrata potencijalnim rivalima.

Prema časopisu Qiushi, Si je stranačkim zvaničnicima rekao da bi Kina trebalo da teži stvaranju "jake valute koja bi se masovno koristila u međunarodnoj trgovini i deviznim transakcijama", uz "snažnu centralnu banku" i sposobnost privlačenja investicija, kao i uticaja na svetske cene. Komentari kineskog lidera izrečeni su privatno još 2024. godine, ali ih je Partija objavila u trenutku kada se Kina pozicionira kao pouzdaniji ekonomski i politički partner od Sjedinjenih Američkih Država.

Zašto su kineski planovi sada važni?

Kina već više od decenije pokušava da integriše renminbi u međunarodna tržišta, ali je tek nedavno počela da ubira plodove rastuće zabrinutosti zbog ekonomske politike SAD i trenda poznatog kao "dedolarizacija“. Trampova odluka da uvede carine glavnim trgovinskim partnerima potkopala je poverenje u američki privredni rast i vrednost dolara. Promena rukovodstva u Federalnim rezervama, gde je Tramp nominovao Kevina Vorša nakon sukoba sa Džeromom Pauelom, dodatno je unela neizvesnost u pogledu američke monetarne politike.

Investitori su još prošle godine počeli da smanjuju izloženost dolaru, a predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard pozvala je da evro preuzme veću ulogu u globalnim finansijama. Pretnje američkim carinama i sankcijama takođe su navele neke zemlje da smanje zavisnost od dolara.

"Da bi ljudi počeli da koriste renminbi, morate da pronađete neku nišu, što je do sada bilo veoma teško", rekao je Dini Mekmahon, direktor istraživanja tržišta u kompaniji Trivium China.

"Sada Partija na to gleda ovako - ovo je jedinstven trenutak jer ljudi postaju razočarani dolarom."

Cristina Ohler/Shutterstock

Prednosti statusa globalne rezervne valute

Dolar je u središtu svetske ekonomije više od 80 godina, još od sporazuma iz Breton Vudsa posle Drugog svetskog rata, kojim je postavljen kao standard vezan za zlato. Velika potražnja za dolarima daje SAD ogroman uticaj, omogućavajući im zaduživanje u inostranstvu po niskim kamatnim stopama i uvođenje sankcija drugim državama.

Međunarodni monetarni fond priznaje još sedam glavnih rezervnih valuta, uključujući evro, renminbi i japanski jen. Kina nastoji da ojača poziciju svoje valute kako bi se zaštitila od američke finansijske hegemonije i povećala sopstveni uticaj u svetskoj trgovini.

Kina je preduzela korake kako bi renminbi učinila privlačnijim stranim investitorima, poput olakšavanja pristupa kineskim akcijama i obveznicama, kao i pojednostavljivanja prekograničnih plaćanja. Jačanje trgovinskih veza sa ekonomijama u razvoju dodatno je osnažilo argumente za veću upotrebu renminbija. Njegova upotreba u trgovinskim poravnanjima dostigla je rekordne nivoe nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji, dok je Kina ostala jedan od njenih ključnih trgovinskih partnera.

Prošlog leta guverner kineske centralne banke Pan Gongšeng izjavio je da je renminbi postao najveća valuta za finansiranje trgovine i treća najzastupljenija valuta za plaćanja u svetu, pozivajući na razvoj "multipolarnog" monetarnog sistema umesto dominacije dolara. Ideja osporavanja dolara zabrinula je i Trampa. Kada je BRIKS  počeo da razmatra stvaranje nove rezervne valute, Tramp je zapretio odgovorom u vidu carina od 100 odsto.

Shutterstock/Tama2u

Može li renminbi zaista da zameni dolar?

Globalni finansijski sistem koji bi se pretežno oslanjao na renminbi još je daleko od realnosti.

Prema podacima MMF-a, američki dolar je prošle godine činio oko 57 odsto svetskih deviznih rezervi, evro oko 20 odsto, dok je renminbi učestvovao sa svega oko 2 odsto. Kina nije izričito najavila plan da zameni dolar, već da proširi ulogu sopstvene valute. Stručnjaci upozoravaju da će stroge kontrole kretanja kapitala u i iz zemlje obeshrabriti investitore da se u većoj meri oslone na rezerve u renminbiju. Takođe, Kina bi mogla da preferira održavanje slabije vrednosti svoje valute kako bi podržala izvozno orijentisanu privredu.

"Ne mogu da zamislim svet u kojem bi renminbi bio prihvaćen kao rezervna valuta ni približno kao dolar ili evro, a mislim da to ne očekuje ni Peking", rekao je Mekmahon.

"Ipak, s obzirom na promene u globalnom finansijskom sistemu i geopolitici, Peking očigledno smatra da se ovde otvara prilika za napredak."