Španija bukvalno "pliva" u zlatu: Ali trauma zbog "moskovskog" i dalje ne jenjava

Taj rast pre svega odražava ogromnu potražnju za zlatom na međunarodnom tržištu, gde se ono u godini obeleženoj geopolitičkom i finansijskom nesigurnošću smatra sigurnim utočištem za kapital.

Međutim, u Španiji zlato nikada nije bilo samo knjigovodstvena stavka, već i pitanje istorijskog pamćenja. Malo je izraza sa tolikim emotivnim i političkim nabojem kao što je "moskovsko zlato", jedna od najkontroverznijih epizoda u španskoj ekonomskoj i političkoj istoriji 20. veka, piše Euronews.

Šta je Moskovsko zlato

Pre 1936. godine španske zlatne rezerve nisu bile izuzetne u svetskim razmerama, ali su bile dovoljne da zemlju pozicioniraju na globalnoj finansijskoj mapi. Prema istoričarki Magdaleni Garido Kabaljero, profesorki savremene istorije na Univerzitetu u Mursiji, to zlato je Španiji davalo određeni manevarski prostor u međunarodnim transakcijama, iako znatno manji od onog kojim su raspolagale velike ekonomske sile.

Taj prostor je, međutim, nestao izbijanjem Španskog građanskog rata. Diplomatska izolacija Druge republike, dodatno pojačana delovanjem Odbora za neintervenciju, ostavila je republikansku vladu sa vrlo malo mogućnosti za finansiranje nabavke oružja i zaliha.

• Zlatna groznica zahvatila region: Kanađani otkrili veliko nalazište zlata i srebra
• Alarm u Nemačkoj: "Vratite zlato iz Amerike"
• Kina kupila rekordnu količinu zlata od Rusije

U tim vanrednim okolnostima, republikanska vlada odlučila je da većinu zlatnih rezervi Banke Španije prebaci u inostranstvo, pre svega u Sovjetski Savez, čak 76% svih rezervi zlata. Cilj je bio jasan: plaćanje oružja, zaliha i vojne pomoći kako bi se podržali ratni napori. Transfer je bio stvaran i dobro dokumentovan  u oktobru 1936. godine oko 510 tona zlata otpremljeno je iz skladišta Algameka u Kartageni. Nije reč o improvizovanoj niti tajnoj operaciji, već o svesnoj odluci legitimnih vlasti Republike u uslovima totalnog rata.

Shutterstock/Phawat

Razotkrivanje mitova

Savremena istoriografija razotkrila je mnoge mitove nastale tokom decenija koje su usledile. Garido Kabaljero ističe da je ključna zabluda tvrdnja da je zlato moglo  ili trebalo  da bude vraćeno. Istraživanja istoričara poput Anhela Luisa Vinjasa i Pabla Martina Aseñje pokazuju da je zlato potrošeno tokom rata kroz proverena i dokumentovana plaćanja, što je Republici omogućilo da se skoro tri godine odupire vojnom ustanku.

Iz te perspektive, "moskovsko zlato" nije predstavljalo ni krađu ni pljačku od strane Sovjetskog Saveza, već operaciju finansiranja sprovedenu u vanrednim okolnostima. Deo zlata prodat je u istu svrhu i Francuskoj, iako ta epizoda nikada nije dobila istu simboličku težinu.

Oruđe Frankove propagande

Nakon rata, Frankov režim pretvorio je "moskovsko zlato" u moćno propagandno oruđe. Prema Garido Kabaljero, režim je iskoristio ovu epizodu kako bi opravdao teškoće posleratnog perioda, ojačao sliku eksploatatorskog sovjetskog neprijatelja i delegitimisao Drugu republiku.

To pitanje se decenijama provlačilo kroz diplomatske izveštaje, domaću i međunarodnu štampu, kao i kroz zvanične govore. U međunarodnoj zajednici, međutim, ova tema nije imala veliki odjek. Ujedinjeno Kraljevstvo smatralo ju je bilateralnim pitanjem između dve države, dok su sovjetske vlasti dosledno tvrdile da od zlata koje je poslala Republika nisu preostale nikakve rezerve.

Gde je danas špansko zlato?

Gotovo 90 godina kasnije, pitanje se i dalje povremeno postavlja: gde je špansko zlato? Odgovor je mnogo manje dramatičan od mita koji se uporno održava.

Španija danas poseduje oko 281 tonu zlata, koje se čuva u Banci Španije, kao i u depozitima u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ovo zlato nema veze sa količinama poslatim u SSSR, već je rezultat decenija monetarne politike, evropskih integracija i upravljanja imovinom unutar evrozone.

EPA/YONHAP

Od istorijske traume do finansijske imovine

Rekordan nivo rezervi iz 2025. godine ne znači da je Španija vratila svoje izgubljeno zlato. Naprotiv, on je pre svega rezultat rasta cene ovog metala na međunarodnim tržištima. Danas zlato više ne služi kao puno pokriće za nacionalnu valutu niti se koristi za finansiranje ratova.

Umesto toga, ono funkcioniše kao imovina koja obezbeđuje stabilnost, uticaj i poverenje u globalizovanom finansijskom sistemu. Poređenje 1936. i 2025. godine pokazuje duboku promenu: tokom Građanskog rata zlato je bilo opipljiv resurs od kog je zavisio opstanak vlade. Danas to više nije slučaj.