Najveće centralne banke sveta po imovini: Kineska i američka nisu na prvom mestu

Evrozona je prva na svetu sa više od 7,1 bilion dolara imovine, ispred Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Veličina bilansa centralne banke pokazuje koliko aktivno država interveniše u ekonomiji – kroz QE programe, valutne režime ili akumulaciju rezervi.

Tržišta u razvoju poput Indije, Brazila i Saudijske Arabije dobijaju na značaju – svaka od ovih zemalja drži više od 500 milijardi dolara imovine.

Globalne centralne banke imaju presudnu ulogu u očuvanju finansijske stabilnosti i vođenju monetarne politike. Njihovi bilansi, puni državnih obveznica, deviznih rezervi i drugih finansijskih instrumenata, nude jasan uvid u njihove strateške prioritete i kapacitet za reagovanje u krizama, prenosi Investitor.

Prema najnovijim podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS), rang lista najvećih centralnih banaka po ukupnoj imovini u Q3 2025. ne odražava samo veličinu ekonomija, već i razlike u monetarnim strategijama, obimu kvantitativnog popuštanja i učestalosti deviznih intervencija. 

Top 10 centralnih banaka po ukupnoj imovini 

Rang	Centralna banka	Ukupna imovina (mlrd USD)
1	🇪🇺 Evrozona	7.13
2	🇨🇳 Kina	6.621
3	🇺🇸 SAD	6.587
4	🇯🇵 Japan	4.517
5	🇨🇭 Švajcarska	1.108
6	🇬🇧 Ujedinjeno Kraljevstvo	1.001
7	🇮🇳 Indija	911
8	🇧🇷 Brazil	898
9	🇸🇬 Singapur	610
10	🇭🇰 Hong Kong	534

Na vrhu liste nalazi se Evrozona, odnosno Evropska centralna banka (ECB), sa 7,13 biliona dolara imovine, odmah ispred Kine i SAD. Ove tri institucije zajedno drže više od polovine ukupne imovine svih centralnih banaka na svetu.

Posebno se izdvaja Švajcarska, koja uprkos maloj populaciji raspolaže sa preko 1,1 bilion dolara imovine – rezultat intenzivnih deviznih intervencija i akumulacije rezervi.

Šta zapravo čini imovinu centralne banke?

Imovina centralnih banaka obuhvata zlato, devizne rezerve, državne obveznice, kao i plasmane finansijskom sistemu. Ovi resursi predstavljaju osnovu za sprovođenje monetarne politike, upravljanje kamatnim stopama, kontrolu inflacije i stabilizaciju kursa.

U savremenim uslovima, centralne banke sve češće djeluju ne samo kao "poslednji zajmodavac", već i kao aktivni stabilizatori finansijskih tržišta, kroz otkup aktive i programe likvidnosti.

Uspon tržišta u razvoju

Iako razvijene ekonomije i dalje dominiraju, tržišta u razvoju ubrzano jačaju svoju poziciju.

• Indija: 911 mlrd USD
• Brazil: 898 mlrd USD
• Saudijska Arabija: 515 mlrd USD

Kod Saudijske Arabije, visoka imovina centralne banke odražava energetski suficit, upravljanje suverenim fondovima i održavanje valutnog pega.

Ova finansijska snaga direktno utiče na globalne odnose moći – velike rezerve jačaju kredibilitet nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijama.

Jasan znak

Ukupna imovina centralne banke nije mera BDP-a ili produktivnosti, ali jasno pokazuje koliki manevarski prostor država ima u kriznim situacijama.

Zemlje sa većim bilansima raspolažu snažnijim alatima za amortizovanje finansijskih šokova i upravljanje deviznim kursom. U periodu pooštravanja monetarne politike i promenjivih tokova globalnog kapitala, ovi podaci daju vredan uvid u to ko je najbolje pripremljen za naredni talas volatilnosti.