Predlog zakona posebno je usmeren na velike kupce ruskih energenata, među kojima su Kina i Indija, a Tramp je izjavio da bi i Iran mogao da se nađe na ovoj listi, prenosi Blumberg.

Republikanski lider većine u Senatu najavio je još u oktobru da je spreman da predlog iznese na glasanje, iako bez preciziranja roka.

Inijativu podržava i senator Lindzi Grejem, dugogodišnji zagovornik strožijih mera prema Moskvi.

Tramp je bio uzdržan prema ovom zakonu dok je pokušavao da posreduje između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Pregovori ipak za sada nisu doneli nikakve rezultate u okončanju sukoba koji traje skoro četiri godine.

Rusija nastavlja intenzivne vazdušne udare i ofanzivu ka železničkom čvorištu Pokrovsk, dok Ukrajina pojačava napade na rusku energetsku infrastrukturu.

Tramp: "Veoma stroge sankcije za svaku zemlju koja posluje s Rusijom"

"Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da će svaka zemlja koja trguje sa Rusijom biti "vrlo strogo sankcionisana", dok njegova administracija i republikanski zakonodavci nastavljaju da sprovode oštre mere usmerene protiv Moskve.

Odgovarajući na pitanja novinara u nedelju o tome da li je vreme da Kongres usvoji mere usmerene na vršenje pritiska na Rusiju i predsednika Vladimira Putina, Tramp je rekao: "Čujem da oni to rade, i to je u redu za mene. Oni usvajaju zakon… Republikanci uvode zakon… veoma stroge sankcije… za svaku zemlju koja posluje s Rusijom. Možda će tome dodati i Iran… ja sam to predložio", rekao je.

Printscreen

"Dakle, svaka zemlja koja posluje s Rusijom biće vrlo strogo sankcionisana. Možda ćemo u tu formulu dodati Iran", ponovio je Tramp.

Trampova administracija uvela je carine od 50 odsto Indiji, među najvišim u svetu, uključujući i 25 odsto carina na njene kupovine ruske energije.

Predlog zakona koji je predstavio senator Lindzi Grejem predviđa carinu od 500 odsto na sekundarnu kupovinu i preprodaju ruske nafte. Predlog ima skoro jednoglasnu podršku u Senatskom komitetu za spoljne odnose.

Grejem i senator Ričard Blumental zajednički su predstavili Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine, koji nastoji da uvede sekundarne carine i sankcije "zemljama koje nastavljaju da finansiraju Putinov varvarski rat u Ukrajini".

Predloženi zakon ima 85 kosponzora u Senatu.

"Predsednik Tramp i njegov tim napravili su snažan potez, primenjujući novi pristup okončanju ovog krvoprolića između Rusije i Ukrajine… Međutim, ključni udarac koji bi doveo do kraja ovog rata biće carine protiv zemalja poput Kine, Indije i Brazila, koje podržavaju Putinovu ratnu mašinu kupovinom jeftine ruske nafte i gasa", naveli su Grejem i Blumental u zajedničkom saopštenju u julu.

Najavljene sankcije će, kako i druge zemlje, tako pogoditi i Srbiju, te će posledice biti dalekosežne, nakon američkog odbijanja predloga o NIS-u. 

Sijarto: MOL bi mogao da preuzme udeo u srpskom NIS-u

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL mogla bi da dobije udeo u srpskoj kompaniji NIS, koja traži rešenje da bude izuzeta od američkih sankcija, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

"U Srbiji je većinski vlasnik naftne kompanije ruski ili većinski ruski kapital i njima su uvedene sankcije, tako da i Srbi moraju nešto da urade. I teoretski, MOL bi mogao da igra ulogu u tome, jer je jedna od najjačih energetskih kompanija u regionu", rekao je Sijarto u emisiji "Čas istine", prenosi Sputnjik.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović-Handanović saopštila je u subotu da su Sjedinjene Američke Države zahtevale da Rusija odustane od vlasništva nad NIS-om kako bi sankcije bile ukinute i da su kompaniji dale rok do 13. februara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na vanrednoj sednici vlade izjavio da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju NIS-a i da Rusija i potencijalni novi suvlasnici još uvek imaju nedelju dana da donesu odluku.