Haos oko vraćanja "korona-pomoći" u Nemačkoj

Frizerka Marion Alemajer do danas nije zaboravila 23. mart 2020. godine. Bio je to drugi dan prvog lokdauna u Nemačkoj, uvedenog radi suzbijanja korona-virusa, kada su tadašnji ministar privrede Peter Altmajer iz CDU-a i ministar finansija Olaf Šolc iz SPD-a davali velika obećanja.

"Važno mi je da naglasim: mi dajemo bespovratnu pomoć, nije reč o kreditu", objašnjavao je Šolc šta je to "korona-pomoć za mikropreduzeća i samostalne delatnike". "Dakle, ne mora ništa da se vraća." A Altmajer je dodao: "Nećemo nikoga da ostavimo samog!“

Pet i po godina kasnije, Marion Alemajer oseća se sasvim napušteno. Za Dojče vele (DW) kaže:

"Mnogo se obećavalo, a ništa nije ispunjeno. Mnoge kolege i prijatelji su me već tada upozoravali: ’Pazi, moraćeš to jednog dana da vratiš.’ A ja sam im govorila: 'Ne, to ne može biti, ne smeju to da urade kad imamo stoprocentnu zabranu rada!'"

• "Starosna granica za penziju će morati da se poveća na 70 godina"
• Na ove proizvode nema poreza do 2035.
• Ni nemačke penzije nisu kao nekada

Tada je Alemajer dobila 9.000 evra kao korona-pomoć – novac koji joj je očajnički bio potreban, jer je šest nedelja bila bez ikakvih prihoda. Tek 4. maja 2020. u Nemačkoj je ublažena zabrana kontakta i frizerski saloni su smeli ponovo da otvore.

Međutim, u jednom trenutku vlasti su saopštile da je pomoć bila odobrena samo na osnovu prognoze, kako bi se premostio „problem s likvidnošću“ izazvan koronom. Prema procenama nemačkog Ministarstva privrede, od oko 13 milijardi evra koje su savezna vlada i pokrajine isplatili za period od marta do juna 2020, čak pet milijardi evra isplaćeno je "previše".

Zbog toga je poslato desetine hiljada zahteva za povraćaj – a jedan od njih stigao je i Marion Alemajer. Od nje se tražilo da vrati 7.000 evra. Tužila je državu protiv tzv. završnog rešenja i – pobedila. Ipak, vlada pokrajine Severna Rajna-Vestfalija i dalje od nje, kao kompromis, traži polovinu iznosa – 3.500 evra.

Pored toga, Alemajer mora da otplaćuje i tzv. "pomoć za novi početak" (Neustarthilfe) od 7.500 evra dobijenu za drugi, jedanaestonedeljni lokdaun, i to u ratama. Ona kaže:

"To stvarno boli – troškovi salona i osiguranja i dalje su išli. Uz to su dolazila i brojna otkazivanja u naredne dve godine, jer su mnogi govorili: ’Zbog korone mi je to ipak previše rizično.’ A ja od toga živim. Tu nema nikakve sigurnosne mreže."

Svaka pokrajina sa sopstvenim pravilima

Samostalni radnici, poput Marion Alemajer, mogli su da dobiju 9.000 evra za firme do pet zaposlenih, 15.000 evra za one do deset zaposlenih i 25.000 evra za one sa deset do pedeset zaposlenih. Za mnoge je ta pomoć tada bila spas – ili bar ogromno olakšanje. Pa tako i za frizera Gida Virca. On je inače predstavnik svih frizera u pokrajini Porajnje-Palatinat.

U razgovoru za DW kaže:

"Političari su obećali nešto što kasnije apsolutno nisu ispunili. Među svim frizerima vlada ogromno razočaranje i povređenost. Tek sredinom, odnosno krajem 2024. godine prihodi su se vratili na nivo pre korone – ali uz znatno manje mušterija."

Mnoge njegovi kolege, kaže, bili su primorani da raskinu ugovore o penzijama kako bi preživeli, dok su drugi jednostavno odustali. "Mi frizeri – nestajemo tiho", kaže.

• Propalo stvaranje giganta: Milijarder digao ruke
• Nemačke porodice preplaćuju gas i struju zbog sukoba u Ukrajini
• Brže do posla u Nemačkoj: Ovaj kadar hitno potreban

Ono što male preduzetnike i samostalne delatnike posebno ljuti jeste „federalna šarolikost“ u Nemačkoj – svaka pokrajina ima svoja pravila oko povraćaja novca. U Bavarskoj i Baden-Virtembergu pogođeni ne mogu ni da ulože žalbu na rešenje, već moraju odmah da pokrenu tužbu. U pet slučajeva, Upravni sud Baden-Virtemberga sada je presudio u korist preduzetnika – oni ne moraju da vraćaju novac pokrajini. Obrazloženje će uslediti kasnije, a presude još nisu pravosnažne.

U Severnoj Rajni-Vestfaliji su se, pak, uslovi za povraćaj menjali čak 15 puta u roku od nekoliko nedelja.

Ministar privrede u Hesenu želi olakšice za pogođene

Pokrajina Hesen sada je privremeno obustavila proveru „korona-pomoći“. Tamošnji ministar privrede Kaveh Mansuri iz redova SPD-a objašnjava:

"Ovde nije reč o globalnim korporacijama, već o samostalnim delatnicima, srednjem sloju i zanatlijama. Želim da iskoristim sve zakonske mogućnosti kako bismo pogođenima olakšali situaciju. Za mene je to i pitanje pravde."

Frizer Virc, koji sada ima jednog zaposlenog manje i vraća svoju pomoć od 15.000 evra u mesečnim ratama od 635 evra, kaže:

"Političari više ni sami ne znaju kako da izađu iz svega ovoga. Jedan mi je čak rekao da se procenjuje da su troškovi kontrole i naplate tih povraćaja mnogo veći od samih iznosa koji će se vratiti. Zaposlili su i mnogo ljudi da uopšte prate i sprovode ceo postupak."

Advokat: Spor oko povraćaja novca stvara ogorčenost prema politici

Rajner Herman je verovatno čovek koji u Severnoj Rajni-Vestfaliji najbolje poznaje detalje "korona-pomoći". Taj advokat je sredinom 2020. osnovao grupu IG NRW-Soforthilfe i sada pomaže skoro 11.000 pogođenih, među njima i Marion Alemajer.

Njegova ocena glasi: "Ta pomoć je administrativna sramota."

Za DW kaže: "Ljudi ne samo da su razočarani, već su i duboko ogorčeni. Video sam visokoobrazovane ljude, iskusne preduzetnike, kako se radikalizuju – danas više ne možeš ni da razgovaraš s njima. Drugi su potpuno slomljeni i depresivni. Mnogi su već proglasili stečaj ili će to uskoro morati da urade, jer se sada naplaćuju i ostale privredne pomoći."

• Godišnja inflacija u Nemačkoj porasla
• Kontroverzna rana penzija za decu u Nemačkoj
• Nemačka auto-industrija na rubu kolapsa

Na pitanje šta je Nemačka mogla da uradi drugačije, Herman ne mora dugo da razmišlja:

"Prvo, trebalo je da savez propiše jedinstvene uslove za dodelu pomoći, a da 16 pokrajina samo sprovodi program – da se izbegne federalni haos.

Drugo, prijave je trebalo jasno i razumljivo formulisati, uz objašnjenja, da ljudi bez pravnog znanja ne bi sami sebi naneli štetu.

I treće, pokrajinske vlasti morale su građane da tretiraju kao partnere, a ne kao protivnike – i da ne odbijaju dijalog."

Na kraju dodaje da bi dovoljan bio i pogled preko granice:

"Baš naš sused, Belgija, uvela je pomoć koja se produžavala i prilagođavala iz meseca u mesec. Imali su program u koji su se ljudi jednostavno uključivali – niko se nije žalio, niko nije gunđao, niko nije tužio. Sve je funkcionisalo odlično."