Milijarde su na stolu: Šta sad?

Jedna od dve najveće prepreke efikasnoj realizaciji je manjak kvalifikovane radne snage, navodi IW u analizi. Druga je rast cena.

Građevinskoj industriji, naime, treba vremena da proširi kapacitete, posebno u planiranju i niskogradnji, a bez toga rast tražnje će usijati cene.

IW na kao poseban usko grlo ukazuje spore procedure planiranja i javnih nabavki.

Bundestag je već usvojio zakon o posebnom fondu sa 500 milijardi evra za za infrastrukturu i klimatsku tranziciju, a Bundesrat, dom pokrajina nemačkog parlamenta, to treba da učini u petak.

Fond će narednih 12 godina finansirati niz infrastrukturinih investicija: obnovu mostova i železnice, energetiku i digitalizaciju, kao i ulaganja u bolnice, istraživanje i razvoj, sportske objekte, građevinske projekte i obrazovanje.

• Poznati lanac pekara pred bankrotom: Zatvaranje posle 74 godine?
• Nemci očajni: Cena keksa drastično skočila – čak 71 odsto
• Poznati trgovački lanac zatvara 50 poslovnica

Od toga, 100 milijardi ide u Fond za klimu i transformaciju, posebnu kasicu za projekte suzbijanja klimatskih promena, a još 100 milijardi biće usmereno ka pokrajinama.

IW upozorava da priliv tolikog novca može podstaći tražnju za robom i uslugama, pre svega u građevinarstvu, odnosno da prebrz rast tražnje može podgrejati inflaciju. To bi, pak, erodiralo snagu fonda.

Manjak kvalifikovanih radnika u građevinskoj industriji, od elektroinstalatera i pokrivača krovova, do inženjera niskogradnje, posebno je akutan problem. Nedostaje i stručnjaka u oblasti železničke gradnje, arhitekata, planera i drugih inženjera.

Institut nudi rešenja koje privreda već dugo zahteva, na primer ciljano privlačenje radnika iz inostranstva i doobuka nezaposlenih.

Naime, pre nego što krene realizacija nekog projekta, on mora da prođe fazu planiranja i odobravanja. To za sada može da potraje i decenijama, jer procedura je složena, a kapaciteti administracije nedovoljni.

Zato planiranje, javne nabavke i regulativa moraju "radikalno" da se pojednostave, da raspoloživ kapacit može efikasnije da se koristi, navode autori studije.

Dalje, neophodne je i dosledna digitalizacija planiranja i izgradnje.