Ne, nije šala: Mladi bez posla plaćaju da sede u kancelariji i glume da rade

Fenomen se širi dok zemlja prolazi kroz ekonomsko usporavanje, a stopa nezaposlenosti mladih i dalje je iznad 14%. Za neke je to bolja opcija od besposličarenja kod kuće pa makar morali da plaćaju da "rade", piše BBC.

Šui Žou (30) iz grada Donguana imao je mali ugostiteljski biznis koji je propao prošle godine. U aprilu je počeo da plaća 30 juana dnevno (oko 3,60 evra) kompaniji koja se zove “Pretend To Work Company”, tj. “Kompanija za glumljenje rada”.

Tamo se svakodnevno pridružuje petorici drugih “kolega” u potpuno opremljenoj kancelariji s računarima, internetom, sobom za sastanke i kuhinjom. "Osećam se srećno, kao da radimo zajedno", kaže Zou, koji veruje da mu ovakvo okruženje pomaže da zadrži disciplinu.

Radna atmosfera ili društvena mreža?

Kompanije za “glumljenje rada” sada niču u velikim gradovima poput Šangaja, Šenžena, Nanđinga, Vuhana i Čengdua. Cena se kreće od 30 do 50 juana dnevno, a ponekad uključuje i ručak kao i grickalice. Neki tamo zaista traže posao ili pokreću male projekte, dok drugi jednostavno provode vreme, razgovaraju, šale se ili zajedno odlaze na večere.

"Kad netko aktivno traži posao, radi koncentrirano. Kad ne, pričamo, igramo se, zabavljamo. Svi smo se sprijateljili", kaže Zou, koji na "poslu" ponekad ostaje do 23 sata.

Lažna praksa za diplomu

fizkes/Shutterstock

U Šangaju, 23-godišnja Šaoven Tang unajmila je radno mesto na mesec dana. Diplomirala je prošle godine, ali još nije našla stalni posao. Na njenom fakultetu vredi nepisano pravilo, a to je ako u roku godine dana ne dokaže da ima posao ili praksu, neće dobiti diplomu.

Zato je poslala fotografije iz “kancelarije” fakultetu kao dokaz da je na praksi. U stvarnosti, tamo je pisala online romane za sitnu zaradu. "Ako već glumiš, glumi do kraja", našalila se Tang.

"Prodajem dostojanstvo, a ne radno mesto"

Vlasnik “Pretend To Work Company” u Donguanu, 30-godišnji Feiju (pseudonim), kaže da kupcima zapravo prodaje “dostojanstvo da ne budu beskorisni”. I sam je bio nezaposlen nakon što je zbog pandemije morao da zatvori prodavnicu.

Četrdeset posto njegovih “klijenata” čine sveži diplomci kojima treba dokaz o praksi za fakultet, dok ostatak uglavnom čine frilenseri, digitalni nomadi i online pisci. Prosečna starost korisnika je oko 30 godina.

Feiju priznaje da mu posao možda dugoročno neće biti isplativ, ali ga vidi kao društveni eksperiment. “Ako nekome pomognemo da od lažnog radnog mesta stvori pravi početak, onda je projekat uspeo”, kaže.

Od glume do stvarnog znanja

Šui Zou sada većinu vremena koristi za usavršavanje veština u veštačkoj inteligenciji. Primetio je da sve više kompanija u oglasima traži poznavanje AI alata, pa veruje da će mu to pomoći da pronađe pravi posao.