Evropa ulaže 240 milijardi evra u nuklearnu energiju

Za planiranu ekspanziju nuklearne energije u Evropskoj uniji biće neophodne investicije u iznosu većem od 240 milijardi evra do 2050, procenila je Komisija.

Novac će biti potreban za realizaciju planova nekih država članica – kako za produženje životnog veka postojećih reaktora, tako i za izgradnju novih velikih reaktora.

Dodatne investicije biće potrebne za manje reaktore ili nuklearnu fuziju na duži rok. Neophodni su i javni i privatni izvori finansiranja.

Neke zemlje EU, poput Francuske i Belgije, snažno se oslanjaju na nuklearnu energiju, dok Poljska planira da se pridruži i započne izgradnju svog prvog nuklearnog postrojenja do 2028.

Nuklearna energija se smatra izvorom energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Pitanje nuklearnih elektrana je, međutim, sporno zbog velikih rizika.

Svaka članica EU ima pravo da izabere svoj energetski miks. U Nemačkoj su u aprilu 2023. ugašene poslednje nuklearne elektrane.

Komisija navodi da će do 2040. više od 90 procenata struje u EU dolaziti iz zelenih izvora – pretežno iz obnovljivih, poput vetroelektrana i solarne energije, ali i iz nuklearki.

Sve tehnologije koje su bez ugljen dioksida ili sa niskim emisijama su neophodne, navodi Evropska komisija.

Predsednica Komisije, nemačka političarka Ursula fon der Lajen je prošle godine, uzimajući u obzir globalnu političku situaciju, pozvala na širenje nuklearne energije.

Kao argument je posebno istakla rusku agresiju na Ukrajinu.

Za EU su prioritet obezbeđivanje najviših standarda u nuklearnoj sigurnosti, zaštita od opasnosti i bezbednosne mere. Isto važi i za "sigurno i odgovorno zbrinjavanje radioaktivnog otpada".

Infrastruktura za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i istrošenih gorivnih elemenata mora se dalje razvijati, navode u Briselu.