Amerika na prvom mestu: Šta radi NATO?

Prema izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), globalna vojna potrošnja dostigla je u 2024. godini rekordnih 2.718 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i najvrtoglaviji godišnji rast od kraja Hladnog rata.

Sjedinjene Američke Države su najveći potrošač, sa 997 milijardi dolara, dok su zemlje NATO-a u Evropi povećale potrošnju usled rata u Ukrajini.

Kada je reč o kompanijskim rezultatima u ovoj oblasti, dominiraju američke firme, mada treba napomenuti i da su ruska preduzeća zbirno ostvarila veliki rast prihoda (40 odsto u 2023. godini), uglavnom zahvaljujući povećanju proizvodnje u državnoj holding kompaniji Rostec koja je ostvarila godišnji rast od 49 procenata.

• Predstavljeno novo moćno oružje: "Od ovog se ne može odbraniti" FOTO/VIDEO
• Prava ekspanzija: Proizvodiće oružje umesto automobila

Kako konstatuje agencija Anadolu, kompanije sa Bliskog istoka, posebno iz Izraela i Turske, takođe su zabeležile značajan rast prihoda, usled povećane potražnje tokom sukoba u Gazi i Ukrajini.

Pored njih, značajno su rasla kineska preduzeća uz namenske industrije, te kompanije iz Južne Koreje i Japana.

Početkom ove godine procene vrednosti najvećih svetskih proizvođača nastavile su da rastu do novih rekordnih nivoa.

Na osnovu pokazatelja koje je objavio portal Companiesmarketcap, među proizvođačima naoružanja iIi vojne opreme koji su listirani na berzama, najvrednija kompanija je RTX iz Arlingtona u Virdžiniji.

Ovaj američki gigant nastao je 2020. spajanjem kompanija Raitheon i United Technologies Corporation, a procenjuje se da je "težak" oko 183 milijardi dolara.

Uvoz oružja u Evropi gotovo se udvostručio (+94 odsto) između 2019. i 2023. godine, sa Sjedinjenim Američkim Državama kao glavnim dobavljačem, koji je obezbedio 55 procenata evropskog uvoza.

RTX je poznat po svojim naprednim raketnim sistemima, avionskim motorima i vazduhoplovnim komponentama. Nedavno je dobio ugovor vredan 1,2 milijarde dolara za snabdevanje nemačke vojske vazdušnim i protivraketnim odbrambenim sistemima Patriot.

Sledeća po veličini je kompanija Honeywell koja ima raznovrsni portfolio, zbog čega će u 2026. biti podeljena na tri različita preduzeća koja obuhvataju automatizaciju, vazduhoplovstvo i napredne materijale. Za američku vojsku proizvodi radarske sisteme najnovije generacije, a njena vrednost procenjuje se na 144 milijarde dolara.

Na trećem mestu je jedna francuska kompanija – Safran – procenjena na 123 milijarde američkih dolara.

Među kompanije vrednije od 100 milijardi spada i američki Lockheed Martin, poznat po F-16 lovcima, ali i gomili drugih letelica novije generacije. Lockheed vredi oko 112 milijardi dolara.

Na petom mestu je nemački Rheinmetall (90 milijardi), koji je objavio skok prodaje od 46 odsto u prvom kvartalu ove godine.

Prva azijska kompanija na listi je Hundustan Aeronautics (38 milijardi), na jedanaestom mestu, dok je francuski proizvođač Dassault Aviation, od koga je Srbija kupila avione marke Rafal, na 15. Mestu sa 27 milijardi dolara.

Najvećih ruskih i kineskih proizvođača nema na ovom spisku jer se njihovim akcijama ne trguje na berzama i u državnom su vlasništvu.