Gde se najviše zarađuje u EU?

Najrelevantniji indikator koji se koristi je prosečna prilagođena bruto plata zaposlenog sa punim radnim vremenom, koju godišnje izračunava Eurostat, a "Juronjuz" pretvara u mesečne iznose.

Danska je jedina zemlja pored Luksemburga koja je prešla prag od 5.000 evra, sa prosekom od 5.634 evra. Slede Irska (4.890 evra) i Belgija (4.832 evra), a u grupi zemalja sa platama iznad 4.000 evra nalaze se Austrija (4.542 evra), Nemačka (4.250 evra) i Finska (4.033 evra).

Deset zemalja ispod 2.000 evra

Od 26 analiziranih članica EU (bez Holandije, zbog nedostajućih podataka), čak deset zemalja ima prosečnu platu manju od 2.000 evra, a u četiri zemlje plata je ispod 1.500 evra.

Poljska je blizu te granice sa 1.505 evra, dok su Rumunija, Grčka i Mađarska u rasponu od oko 1.400 evra.

Velike razlike čak i među najvećim ekonomijama EU

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka prednjači sa 4.250 evra, a sledi je Francuska (3.555 evra). Italija (2.729 evra) i Španija (2.716 evra) su ispod proseka EU za više od 400 evra.

Prema podacima OECD-a, koji uključuju i zemlje van EU, Švajcarska nudi najvišu prosečnu platu u Evropi - čak 8.104 evra mesečno. Norveška ima 5.027 evra, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo na 4.220 evra.

Holandija, iako nije uključena u analizu Evrostata, ima platu od 4.629 evra prema drugim izvorima.

Turska ima najnižu prosečnu platu u Evropi – samo 873 evra, što je ispod psihološkog praga od 1.000 evra.

Kada se uzme u obzir kupovna moć, slika se menja.

Nominalne razlike u platama značajno se smanjuju kada se koriste standardi kupovne moći (SPM), koji eliminišu uticaj razlika u cenama između zemalja.

Međutim, i dalje postoje velike razlike. Nominalno gledano, najviša plata je šest puta veća od najniže. Kada se koristi PPS, ovaj odnos pada na 2,6 puta.

Prosečna plata u EU prema PPS-u je 3.155 evra. Najviša je u Luksemburgu (4.479 evra po PPS), zatim slede Belgija (4.038 evra), Danska (3.904 evra), Nemačka (3.898 evra) i Austrija (3.851 evro).

Na dnu liste su Slovačka, Bugarska i Mađarska, sve ispod 2.100 evra po standardima PPS-a. Grčka ima najnižu cenu od 1.710 evra.

Zanimljivo je da Rumunija i Turska stoje mnogo bolje u kontekstu PPS-a - Turska ima 2.413 evra PPS-a.

Zašto su plate veće u nekim zemljama?

Stručnjaci ističu da su produktivnost i pregovaračka moć radnika ključni faktori.

Dr Sotirija Teodoropulu iz Evropskog sindikalnog instituta navodi da zemlje sa većim industrijskim ili finansijskim sektorom, kao i visokom tehnologijom, beleže veću produktivnost i, shodno tome, veće plate.

Takođe, institucije tržišta rada i snaga sindikata igraju glavnu ulogu u raspodeli prihoda.

Ko je najviše povećao svoje plate u poslednjih pet godina?

Između 2018. i 2023. godine, prosečna plata je porasla u svih 26 zemalja EU. Na nivou Sindikata, mesečna plata je povećana za 507 evra, što znači godišnje povećanje od 6.708 evra, odnosno 19%.

Najveći relativni rast zabeležila je Litvanija - čak 102%, dok je Švedska imala najmanji - samo 4%.

Među glavnim ekonomijama, rast je bio skroman: Španija (19%), Nemačka (18%), Francuska (14%) i Italija (10%).

U apsolutnom iznosu, najveći rast je zabeležen u Luksemburgu (1.291 evro), a zatim u Litvaniji (1.141 evro). Grčka je imala najmanji porast (91 evro).

Zapadna i severna Evropa i dalje nude najviše plate, kako nominalno tako i u pogledu kupovne moći. Međutim, zemlje istočne i južne Evrope postižu brži rast plata, što može ukazivati na postepeno smanjenje jaza - barem na duži rok, piše "Juronjuz".