Orban krenuo u rat: "Hitna intervencija – pljačkaju nas"

Ekonomisti procenjuju da ova mera može doneti kratkoročno olakšanje potrošačima, ali ne znači mnogo stanovnicima ruralnih područja daleko od supermarketa.

Inflacija je u Mađarskoj ponovno porasla, dostigavši 5,7 posto u februaru, što je više nego bilo kojoj od 27 članica Evropske unije. Potrošačke cene širom EU u proseku su porasle 2,7 posto, prenosi SEEbiz.

Premijer Orban, koji iduće godine kreće po još jedan mandat, supermarketima je ograničio maržu na 30 osnovnih prehrambenih artikala. Ona sada može da iznosi 10 posto iznad veleprodajnih troškova.

Mera, koja uključuje namirnice poput jaja, mleka i mesa, izuzima trgovce s manjim godišnjim prihodima, čime štedi lokalne trgovce mešovitom robom.

Ubrzo nakon što su mere stupile na snagu, Orban je optužio strane trgovce da “pljačkaju Mađare” svojim “preteranim i neopravdanim rastom cena”.

Navodeći marže od 42 posto na pileća krilca ili 70 posto na jogurt, Orban je rekao da je “hitna intervencija” osmišljena kako bi se obuzdali trgovci kojima je “stalo samo do profita”.

Otkako se vratio na vlast 2010, više puta se okrenuo protiv velikih međunarodnih trgovačkih lanaca koji su u njegovoj državi počeli da cvetaju nakon pada komunističkog režima, izgurujući manje konkurentne domaće trgovce mešovitom robom.

Poslednjih godina mađarske su vlasti uvele mere kojim se kažnjavaju multinacionalne firme, dok se novac poreskih obveznika preliva u ekonomske sektore poput bankarstva i telekomunikacija. Neke su od tih velikih domaćih firmi kasnije su prodate ljudima bliskim Orbanu.

No veliki evropski lanci kao što su Špar, Lidl i Tesco dominiraju mađarskim maloprodajnim sektorom, stoga je vlada pribegla uvođenju protekcionističkih mera, uključujući porez na superprofit.

Prošle godine austrijski lanac supermarketa Špar je optužio mađarsku vladu za diskriminaciju stranih firmi, a vrhovni sud EU presudio je u njegovu korist u odvojenom slučaju.

Mađarsko udruženje trgovaca, koje predstavlja mnoge vodeće trgovce u zemlji, odbacilo je optužbe vlade za profiterstvo.

Kažu da se dobit smanjuje ili pretvara u gubitke, pri čemu multinacionalne kompanije moraju da plaćaju porez, za razliku od manjih mađarskih rivala.

Za Špar se očekuje dodatno mesečno opterećenje od oko 3,7 miliona evra zbog kontrole cena, prema stranici finansijskih vesti Portfolio.

Gabrijela Hesler, šefica mađarskog SPAR-a, upozorila je na drastične mere poput mogućih otpuštanja “ako se trenutno regulatorno okruženje ne poboljša”.

Ekonomisti upozoravaju da bi trgovci mogli da povise cene drugih prehrambenih proizvoda kako bi nadoknadili izgubljene prihode, što bi najzad proizvelo suprotan učinak.

"U početku bi to moglo da obuzda inflaciju jer se radi o širokom spektru proizvoda", rekao je za AFP David Nemet, vodeći analitičar u banci K&H.

Orban je nametnuo slične gornje granice cena 2022. i 2023, kada je inflacija skočila na čak 26 posto nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Nemet je rekao da će najnovije mere, baš kao i prethodne, dugoročno “pojačati inflaciju”, pri čemu će cene verovatno biti povećane nakon postupnog ukidanja ograničenja, dodao je.

Prema Evrostatu, Mađarska je, uz Bugarsku, bila na poslednjem mestu po potrošnji domaćinstava u EU 2023. godine.