Evo u kojim zemljama se radi najduže, a u kojoj najkraće

Čini se da Nemci najviše rade, dok Danska vezuje starosnu granicu za odlazak u penziju sa očekivanim životnim vekom, koji trenutno iznosi 67 godina. Austrija i dalje ima ograničenje od 65, a Italija ga je podigla na 67, ali mnogi Italijani i dalje odlaze u penziju mnogo ranije, piše DW.

Penzioneri su sve traženija radna snaga

Dob za odlazak u penziju u Hrvatskoj je 65 godina života sa najmanje 15 godina radnog staža. Prevremenu penziju možemo ići pet godina ranije, sa 60 godina, ali sa najmanje 35 godina staža. Žene mogu ranije ići u starosnu i prevremenu penziju. 

Starost za odlazak u penziju za žene se svake godine povećava za tri meseca, a trenutne uslove možete pogledati ovde. Tako će se nastaviti do 2030. godine, kada će uslovi za muškarce i žene biti potpuno izjednačeni.

Nije isključeno da tada bude povećana starosna granica za odlazak u penziju, što je već praksa mnogih evropskih zemalja. Postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju jedna je od pet preporuka Evropske komisije. 

Vlada razmišlja o podizanju starosne granice za prevremenu penziju sa pet na tri godine ranije od normalne starosne granice za odlazak u penziju, čemu se protivi Sindikat penzionera Hrvatske.

Francuska podiže starosnu granicu za odlazak u penziju na 64 godine

Svetska banka traži od Hrvatske da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na čak 72 godine, postepeno na 66 i po do 2030. godine. Međutim, to ne bi trebalo da se desi sa predstojećom penzijskom reformom. Svi se još sećaju inicijative sindikalnog referenduma '67 je previše', koja je zaustavila odluku vlade da se penzijskom reformom 2019. pomeri starosna granica za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina.

Najranija starosna granica za penzionisanje u Francuskoj je povećana sa 62 na 64 godine 2023. godine, što je izazvalo masovne proteste među Francuzima. Ne samo da je povećana starosna granica, već i staž. 

Pre reforme je trebalo 41,5 godina, a sada će Francuzi morati da rade 43 godine da bi ostvarili punu penziju. Oni koji to ne uspeju moraće da produže radni vek do 67 godina, rekla je za Dojče vele Friderike Hofman, dopisnica nemačkog javnog servisa ARD iz Pariza.

U Nemačkoj je starosna granica podignuta na 67 godina za osiguranike rođene 1964. godine i kasnije. Za generacije rođene od 1947. do 1963. godine predviđen je prelazni period sa postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju. D

a biste otišli ​​u prevremenu punu penziju u Nemačkoj, potrebno je da imate 45 godina radnog staža. Ni tada više nije moguće odlazak u penziju sa 63 godine bez smanjenja novčanog iznosa.

Italija podiže starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina

Prema analizi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Nemci su među onima koji najduže rade u EU. Godine 2022. prosečna starosna granica za odlazak u penziju bila je blizu 66 godina. U Holandiji i Danskoj je ova starost skoro 67 godina, u Španiji 65, au Austriji 65 za muškarce i trenutno 61 za žene.

U Francuskoj i Italiji taj prag je oko 64 godine. U Grčkoj i Luksemburgu radnici odlaze u penziju sa 62 godine. Ekspert za penzije OECD-a Monika Kujser kaže za TV magazin Plus Minus da su mnoge zemlje pratile Nemačku u podizanju starosne granice za odlazak u penziju, ali da je nemačka kombinacija, koja vam omogućava da se penzionišete sa 65 godina nakon samo 45 godina radnog staža, relativno stroga u poređenju sa drugim zemljama.

Italija je takođe podigla starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina, ali u praksi mnogi odlaze u penziju sa 62 godine, često uz pune beneficije. Različiti izuzeci to čine mogućim, objašnjava dopisnik ARD-a iz Rima Andreas Herc. 

Političari sada žele da ograniče ove izuzetke, pa je planirano da mlađe generacije rade do 71. godine. Italija izdvaja najveći deo svog državnog budžeta za penzije u celoj EU.

U Danskoj se radi do 67. godine, a u Austriji do 65. godine

U Danskoj se starosna granica za odlazak u penziju povećava sa prosečnim očekivanim životnim vekom. Sada ima 67 godina, ali će nastaviti da raste, objašnjava dopisnik ARD-a Rike Detlefsen iz Kopenhagena. Od 2040. starosna granica biće 70 godina. 

A ako očekivani životni vek nastavi da raste, nastaviće da raste. Penzije u Danskoj se finansiraju iz poreza. Bez obzira da li ste bogati ili siromašni, garantovani iznos je 965 evra mesečno. Toliko više dobijaju oni koji nemaju dodatnu privatnu štednju. 

Međutim, sve više ljudi, posebno fizičkih radnika, medicinskih sestara i negovatelja, traži prevremenu penziju jer ne mogu da izdrže rad do zakonske starosne granice za penzionisanje.

U Austriji trenutno nema planova za podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina. 

Propisana starosna granica za muškarce je 65 godina, a za žene sada 61 godinu. Međutim, do 2033. starosna granica za žene biće i 65 godina, kaže Nikolaus Nojmajer iz ARD-ovog studija u Beču.