Kako da seljak stigne do neophodnih, a jeftinih para?

Krkobabić je bio izričit: „Cilj je da pronađemo odgovarajuću, funkcionalno održivu formu, da naš poljoprivrednik može da dobije finansijska sredstva onda kada su mu potrebna. I ne samo da ih dobije, nego da ih adekvatno koristi i narodski rečeno – da ga to skupo ne košta“, navode iz Ministarstva za brigu o selu.

USAID su predstavljali projekt menadžeri Aleksandar Pavlović i Aleksandra Kržić.

„Na današnjem sastanku ponuđeni su modeli za finansiranje sektora poljoprivredne proizvodnje, razmatrani prethodno i u Narodnoj banci Srbije, a koji će biti predmet dalje razrade i analiza, kako bismo našli idealno rešenje“, rekla je Kržić.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da bi fondovi za razvoj zadruga kroz kratkoročno i investiciono kreditiranje pomogli da se značajno unapredi položaj naše poljoprivrede. Kroz programe Ministarstva za brigu o selu je preko 200 zadruga već ostvarilo prava na bespovratna sredstva za svoje investicije, u ukupnom iznosu većem od dve milijarde dinara, što je apsolutno dalo zamah razvoju zadružnog pokreta i doprinelo opstanku i razvoju sela Srbije“.

I Nikola Mihailović, predsednik  Zadružnog saveza Srbije podvukao je značaj projekta „500 zadruga u 500 sela“, jer je na direktan način prvi put u istoriji finansijski pomogao rad zadruga a time i dalje udruživanje naših domaćina.

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana prosečna veličina poseda u Evropskoj Uniji je 17 hektara, dok je kod nas je tek 6,4 te su novi načini finansiranja u poljoprivredi itekako potrebni.

Sastanku su prisustvovale i sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.