Studentska lista o Alta banci: "Važno ispitati sve o poslovanju"; "Troškove snose svi građani"

Studentska lista zatražila je sveobuhvatnu istragu poslovanja Alta banke, utvrđivanje odgovornosti svih aktera koji su učestvovali u njenom radu, kao i ispitivanje postupanja Narodne banke Srbije (NBS) i drugih državnih institucija zaduženih za nadzor finansijskog sistema. Na konferenciji za medije predstavljeni su i zahtevi koji se odnose na stanje u Elektroprivredi Srbije i sektoru nafte i gasa.

"Danas predstavljamo naš stav i hitne zahteve po pitanju tri ključna stuba: nacionalne i finansijske bezbednosti bankarskog sektora, funkcionisanja Elektroprivrede Srbije i stanja u sektoru nafte i gasa“, navedeno je na početku konferencije.

O slučaju Alta banke govorio je dr Emir Zildžović, saradnik u razradi ekonomskog programa Studentske liste, stručnjak za ekonomiju i finansije, nekada zaposlen u Narodnoj banci Srbije, Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a od 2017. godine angažovan u kompaniji McKinsey.

Zildžović je podsetio da je Narodna banka Srbije 30. oktobra donela odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti, ocenjujući da problemi u njenom poslovanju nisu nastali preko noći.

Kao ključne okolnosti koje zahtevaju ispitivanje naveo je nezakonito podizanje gotovo 400 miliona evra iz trezora, deset puta brži rast aktive u odnosu na prosek bankarskog tržišta, jedan od najvećih udela nepokrivenih kredita u bankarskom sektoru Srbije, kao i odobravanje više od 90 miliona evra kredita povezanim licima.

"Izgleda da su brojni akteri imali ulogu u prikrivanju problema Alta banke", rekao je Zildžović, dodajući da smatra da broj ljudi koji su bili uključeni u slučaj prevazilazi troje direktora koji se pominju u javnosti.

On je ocenio da je potrebno ispitati i odgovornost rukovodilaca državnih preduzeća koja su držala novac u Alta banci, kao i utvrditi na osnovu kojih kriterijuma su donošene takve odluke.

Posebno je ukazao na odgovornost guvernera i rukovodilaca NBS, čiji je zadatak kontrola likvidnosti banaka, kako posrednim putem, kroz svakodnevno praćenje izveštaja, tako i neposrednim kontrolama.

"Nama deluje da je ta direktna kontrola zakazala u ovom slučaju. Kako je moguće da neka banka koja ima više od deset puta gotovine u svojim trezorima, u odnosu na ostale banke, gledano relativno u odnosu na veličinu banke, nije bila predmet intenzivnih direktnih kontrola?", upitao je Zildžović.

Studentska lista smatra da istraga treba da obuhvati i način izbora članova upravnog odbora Alta banke, kriterijume koje su morali da ispune, kao i poreklo novca koji je unošen u banku tokom poslednjih sedam do osam godina.

Zildžović je istakao da je potrebno ispitati da li su prilikom unošenja i iznošenja novca poštovani propisi o sprečavanju pranja novca, i to ne samo u periodu neposredno pre oduzimanja dozvole, već od osnivanja banke.

Govoreći o daljem postupku, naveo je da se Studentska lista nada da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika banke, ukoliko se dokaže njihova krivična odgovornost.

Takođe je apelovao na Agenciju za osiguranje depozita da izabere nezavisnog i profesionalnog stečajnog upravnika koji bi postupak vodio objektivno i u interesu svih građana, posebno deponenata Alta banke, kako bi se obezbedio što veći iznos sredstava iz stečajne mase.

Studentska lista traži reviziju portfelja Poštanske štedionice

Zildžović se osvrnuo i na situaciju u Poštanskoj štedionici, koja je, kako je naveo, 2. novembra podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za pomoć u upravljanju likvidnošću.

Prema njegovim rečima, takav zahtev sam po sebi nije neuobičajen u uslovima povećane neizvesnosti na tržištu, ali je za procenu dugoročne stabilnosti banke ključno utvrditi kvalitet njene aktive i način upravljanja.

Kao primer izloženosti banke naveo je kredit od 350 miliona evra za izgradnju fudbalskog stadiona, dok je istakao da je potrebno ispitati i kvalitet ukupnog kreditnog portfelja, za koji je naveo iznos od tri milijarde evra.

"Veoma je važno da ljudi iz Centralne banke urade profesionalan posao revizije tog kreditnog portfelja i da javnost u što kraćem roku obaveste o budućnosti ove banke“, poručio je Zildžović.

On je ocenio da problemi u upravljanju bankama mogu imati posledice po čitav finansijski sistem, ali i po građane, kroz rast premija rizika i kamatnih stopa, kao i moguće gubitke javnih preduzeća koja su imala sredstva u Alta banci.

"Ovo nije pitanje politike, već države i njenih građana"

Zildžović je upozorio da posledice problema u bankarskom sektoru ne snose samo vlasnici i rukovodioci banaka, već i građani, kroz moguće gubitke javnih sredstava i nepovoljnije uslove zaduživanja.

Studentska lista je zato pozvala nadležne institucije da preduzmu sve raspoložive mere radi očuvanja finansijske stabilnosti.

Istovremeno, građane su pozvali da ostanu smireni, a analitičare da ne šire neproverene i netačne informacije koje bi mogle da izazovu paniku.

"Mi smatramo da ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje države i njenih građana“, rekao je Zildžović.