EPS spreman za grejnu sezonu

To je izjavio danas pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju uglja i termoenergije u EPS-u Ivan Gajić.

On je u Privrednoj komori Beograd na forumu "Kako ćemo se grejati naredne zime", istakao da je nedavno završen remont bloka A1 u Kostolcu, dok su na najstarijim blokovima A1 i A2 u TENT-u urađeni produženi remontni radovi kako bi se cevni sistemi kotlova pripremili za zimu.

​Prema njegovim rečima, remonti u rudarskom sektoru su završeni, dok se u termo-sektoru privode kraju.

"Zalihe uglja na deponijama trenutno iznose 1,85 miliona tona, sa ciljem da do početka zime dostignu dva miliona tona, a obezbeđene su i dovoljne količine mazuta", rekao je Gajić.

​On je upozorio da je hidrološka situacija izuzetno teška, jer su dotoci Dunava na istorijskom minimumu od oko 1.200 kubika u sekundi.

"Te izazove EPS prevazilazi zahvaljujući radu revitalizovane reverzibilne hidroelektrane 'Bajina Bašta', koja radi u punom kapacitetu", rekao je Gajić.

On je dodao i da je započeta revitalizacija "Vlasinskih hidroelektrana", dok je u toku evaluacija ponuda za RHE Bistrica.

Predsednica Skupštine Poslovnog udruženja Toplana Srbije Ivana Kalanja navela je da je toplana u Vrbasu jedina koja u ovom trenutku nije spremna za rad i to zbog finansijskih problema sa kojima se godinama suočava.

"Intenzivno se radi na rešavanju tog problema, a što se ostalih toplana tiče, one su tehnički potpuno spremne. U toku su hladne funkcionalne probe, gde se proveravaju i podešavaju sistemi za predstojeću grejnu sezonu. Energenti su ugovoreni pre dva dana", rekla je Kalanja.

Ona ističe da toplane u Jagodini i Kragujevcu još uvek nemaju zaključen ugovor sa Srbijagasom, ali da do kraja nedelje očekuje rešenje tog pitanja.

"Kako bi i one u potpunosti bile spremne za grejnu sezonu", rekla je Kalanja.

Ističe da je 98 odsto toplana zavisno od prirodnog gasa.

"Mazut smo svuda smanjili na minimalne količine u prethodnom periodu, osim u Smederevu", rekla je Kalanja.

Kada je reč o početku grenje sezone, napominje da se sam datum definiše na lokalnom nivou, ali da je to najčešće 15. oktobar.

"Spremni smo za taj datum, ali tačan dan će zavisti od vremenske situacije. U slučaju Beograda, kao najveće lokalne samouprave, ukoliko se prognozira temperatura od 12 stepeni i niže, beogradske elektrane su u obavezi da isporučuju toplotnu energiju, ali svi smo spremni ranije da reagujemo, ako bude bilo potrebe", poručila je Kalanja.

Stručnjak za energetsku efikasnost i zelene zgrade Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović navodi da EBRD, u saradnji sa resornim ministarstvima, podržava četiri kapitalna projekta za modernizaciju i dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja u Srbiji, ukupne investicione vrednosti 250 miliona evra, od čega su 50 miliona evra bespovratna sredstva.

​Najinovativniji među njima je projekat u Novom Sadu, koji predstavlja hibridno rešenje i jedno od najmodernijih u Evropi.

"U Novom Sadu se predviđa ugradnja sezonskog toplotnog skladišta kapaciteta čak 80.000 megavat-časova toplotne energije“, rekao je Bogdanović na forumu "Kako ćemo se grejati naredne zime" u Privrednoj komori Beograd.

​Sistem u Novom Sadu obuhvata i elektro-kotao od 60 megavata koji služi za balansiranje elektroenergetskog sistema.

"Dok balansira sistem i pomaže EPS-u i EMS-u da prihvate više obnovljivih izvora energije, elektro-kotao ujedno skladišti jeftinu toplotnu energiju leti, a zimi je direktno isporučuje sistemu i omogućava jeftinije grejanje građanima Novog Sada. Ovo će biti drugo najveće sezonsko toplotno skladište u svetu", naglasio je Bogdanović.

Dodao je da projekat obuhvata i toplotnu pumpu od 17 megavata i solarno-termalni kolektor površine 38.000 kvadratnih metara.

​Drugi projekat, odnosi se na primenu toplotnih pumpi i obnovljivih izvora energije u 10 lokalnih samouprava.

"Ne postoji tipsko rešenje, svaki grad ima drugačije mogućnosti. U Kragujevcu će se koristiti otpadna toplota iz Državnog data centra. U Bečeju, Bogatiću i Paraćinu koristiće se geotermalna energija, u Vršcu i Kruševcu toplotne pumpe na prečistačima otpadnih voda, dok je u Pančevu predviđen solarno-termalni sistem“, naveo je Bogdanović, najavljujući da se tenderi za deo gradova očekuju do kraja godine.

Treći i četvrti projekat fokusirani su na poboljšanje kvaliteta vazduha i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica.

Projekat u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine obuhvata šest gradova, među kojima je i Smederevo.

"U Smederevu je planirano da se iskoristi otpadna toplota iz Železare, koja se inače odvodila u Dunav. Time će se ugasiti sve kotlarnice na mazut i grejati svi građani na sistemu daljinskog grejanja, a povećanim kapacitetom omogućiće se i dodatni priključci", zaključio je Bogdanović.

Forum organizuje portal Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, uoči nastupajuće grejne sezone.