Ovo su tri najveća ekonomska uspeha Srbije; Mali: "EXPO indirektno i direktno donosi 360.000 radnih mesta"

Naveo je koja su tri najveća ekonomska uspeha Srbije. 

"Prvi je rast i razvoj. Od 2018, nakon konsolidacije, Srbija je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, što za građane znači veće plate i penzije, veće investicije. Bićemo između drugog i trećeg mesta, možda i broj jedan u Evropi. Sledeće godine, sa EXPO, sa preko četiri odsto rasta koje očekujemo, bićemo sigurno prvi u Evropi", rekao je Mali gostujući u emisiji "Jutro na Blic". 

On je naveo da će stopa privrednog rasta Srbije ove godine biti između 3,5 i 3,7 odsto. 

Drugi je, prema njegovim rečima, stabilan kurs dinara. Izdvojio je stabilnost deviznog kursa u prethodnih 14 godina, ocenjujući da je ona važna za očuvanje životnog standarda građana. Mali je naveo i da prosečna zarada u Srbiji trenutno iznosi nešto više od 121.000 dinara. 

"Poslednjih 14 godina imamo stabilan devizni kurs, što znači i nisku inflaciju što je najvažniji faktor za standard građana. Poruka građanima, ovakav razvitak nije zagarantovan, setite se 2012. Nekada se gledao kurs svaki dan jer se menjao stalno", izjavio je Mali i dodao da je kurs dinara u Šoškićevo vreme uništen. 

On je dao primer kredita od 300 evra i pada vrednosti dinara od 50 odsto, kakav je, kako je rekao, bio u vreme guvernera Šoškića. Prema njegovoj računici, ukoliko bi dinar oslabio za 50 odsto, ista rata iznosila bi oko 54.000 dinara i objasnio je da takav pad predstavlja "genocid" nad standardom građana, jer udvostručuje ratu.

Treći uspeh je investicioni kreditni rejting. Mali je naveo da Srbija danas ima investicioni kreditni rejting i ocenio da je to potvrda stabilnosti domaće ekonomije.

"Danas imate Srbiju koja je jedina u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting, što znači da smo u grupi bezbednih, stabilnih zemalja", podvukao je Mali. 

On je istakao da su od 2018. godine povećavane plate, penzije i minimalna zarada, kao i da je u međuvremenu otvoreno više od pola miliona novih radnih mesta. 

"Ogromna je razlika sada u odnosu na ono što su sada reciklirani kadrovi DOS-a ostavili iza sebe, a oni su svi iza studentske liste", dodao je.

O inflaciji

Govoreći o inflaciji, Mali je istakao da je ona u julu u Srbiji bila 1,9 odsto, u avgustu 2,2 odsto, dok je u evrozoni, prema današnjim podacima, na primer u Nemačkoj preko tri i četiri odsto, u Francuskoj pet odsto... Kazao je da je prosečna plata 9,2 odsto realno veća, iznad nivoa inflacije, a to znači bolji životni standard.

"Iako je inflacija izazvana skokom cena goriva zbog rata u Persijskom zalivu, država je preuzela teret na sebe i smanjila akcize radi stabilnosti cena", rekao je. 

Mali je naveo da je prosečna zarada nominalno porasla 11,3 odsto u odnosu na jul prošle godine, dok je realni rast, kada se uračuna inflacija, iznosio 9,2 odsto.

"Realno veća znači iznad nivoa inflacije. Inflacija je u julu bila 1,9 odsto, u avgustu 2,2 odsto. Dakle, povećanje od 9,2 odsto je realno iznad nivoa inflacije", rekao je Mali.

On je dodao da je država reagovala na rast cena smanjenjem akciza na gorivo, navodeći da je cilj te mere bio da se spreči veći skok cena goriva i očuva životni standard građana. 

"Nezaposlenost na istorijski niskom nivou" 

Mali izjavio je da je reforma Poreske uprave jedna od stvari koje su mogle da budu sprovedene brže.

"Neke stvari smo mogli da uradimo brže, neke stvari smo mogli da uradimo bolje. Recimo, reforma Poreske uprave mogla je sigurno da bude brža, što se mene tiče", rekao je Mali.

Govoreći o životnom standardu, Mali je podsetio i na ranije mere države, među kojima je izdvojio smanjenje cena lekova na recept, kao i ograničavanje cena 81 kategorije proizvoda pre dve godine.

On je naveo i da je nezaposlenost na istorijski niskom nivou, ocenjujući da rast plata i penzija u realnom iznosu, zajedno sa očuvanjem radnih mesta, treba da omogući građanima da lakše podnesu rast cena. 

"BDP će premašiti 97 milijardi evra"

Bruto domaći proizvod Srbije ove godine premašiće 97 milijardi evra, izjavio je. 

On je naveo da je BDP Srbije 2012. godine iznosio oko 35 milijardi evra, ističući da prilikom procene zaduženosti zemlje nije dovoljno posmatrati samo apsolutni iznos javnog duga, već njegov odnos prema veličini ekonomije.

"Ove godine bruto domaći proizvod u Srbiji preći će nivo od 97 milijardi evra. Godine 2012. bio je samo 35 milijardi", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, za procenu održivosti javnog duga ključan je njegov odnos prema BDP-u. 

"Broj domaćih kompanija koje dobijaju podršku veći od broja stranih"

Prema njegovim rečima, za procenu održivosti javnog duga ključan je njegov odnos prema BDP-u.

Javni dug Srbije trenutno iznosi 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je Mali, navodeći da je 2012. godine taj udeo iznosio 52,5 odsto.

Javni dug u odnosu na BDP u Srbiji je danas 43,7 odsto. Nama javni dug sporije raste u odnosu na rast BDP-a, rekao je Mali. 

On je naveo da Srbija pozajmljeni novac usmerava u investicije, među kojima su izgradnja puteva i brzih pruga, energetika, zdravstvo i škole.

Mali je istakao da je granica javnog duga prema kriterijumu iz Mastrihta 60 odsto BDP-a, dok je, prema podacima koje je izneo, prosečna zaduženost evrozone između 88 i 89 odsto BDP-a.

Govoreći o državnim subvencijama investitorima, Mali je rekao da je broj domaćih kompanija koje dobijaju podršku veći od broja stranih, ali da su strane investicije po obimu veće.

Meni su strane i domaće kompanije podjednako važne. Ovde se grade fabrike, ovde se zapošljavaju ljudi", rekao je Mali, dodajući da država neće menjati takvu politiku podrške investicijama. 

U poslednjih 14 godina otvoreno 467 fabrika 

U Srbiji je u poslednjih 14 godina otvoreno 467 fabrika, dok je stopa nezaposlenosti pala na 7,2 odsto, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. 

Za poslednjih 14 godina otvoreno je 467 fabrika u Srbiji. To su nova radna mesta širom Srbije - rekao je Mali.

On je naveo da je stopa nezaposlenosti 2012. godine iznosila 25,9 odsto, dok je danas, prema podacima koje je izneo, na istorijski najnižem nivou od 7,2 odsto.

Govoreći o privlačenju novih investicija, Mali je rekao da će Srbija nastaviti da daje subvencije investitorima.

"Svaka zemlja, pogotovo u Evropi sada, bori se za nove investicije tako što nudi razne subvencije. Mi to moramo da radimo i nastavićemo sa tom praksom", rekao je Mali.

"EXPO je najveća razvojna šansa Srbije ikada"

Investicija u sam EXPO iznosi 1,2 milijarde evra, izjavio je Mali, navodeći da Srbija naredne godine očekuje više od 140 učesnika. 

EXPO je najveća razvojna šansa Srbije ikada. Investicija u sam EXPO je milijardu i 200 miliona evra. Direktno ili indirektno EXPO 2027 nam otvara 360.000 radnih mesta, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, nakon završetka izložbe Srbiji ostaje izgrađena infrastruktura, dok ulaganja povezana sa programom "Srbija 2027: Skok u budućnost" nisu ograničena samo na Beograd.

Mali je najavio da će do kraja godine biti otvoreno još šest kilometara Dunavske magistrale, kao i da bi Moravski koridor trebalo da bude u potpunosti završen do kraja godine.

On je među projektima naveo i izgradnju saobraćajnice "Smajli" u Vojvodini, puteva, brzih pruga i kliničkih centara, ocenjujući da bi ta ulaganja trebalo da doprinesu daljem ekonomskom rastu Srbije.

Mali je dodao da je urađena i studija opravdanosti EXPO projekta, koju je, prema njegovim rečima, izradila kompanija Luis Berger.