Kako da uštedite na grejanju: Stručnjaci upozoravaju na grešku koju mnogi prave s klimom

Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta "Vinča" Predrag Škobalj izjavio je da pre zvaničnog početka sezone mnoga domaćinstva koriste klima uređaje za zagrevanje prostorija i da temperatura ne bi trebalo da se pojačava na maksimum da bi se osetila ušteda na računima iako je dugoročna ušteda nemoguća bez ulaganja u energetsku efikasnost stambenih objekata. 

"Možemo da spustimo temperaturu, ne da pojačamo na maksimum kao što to obično radimo, nego da spustimo za jedan stepen i osetićemo uštede na našem računu, a sa druge strane, ukoliko treba da na duži period grejemo neku prostoriju, ne treba da gasimo klima uređaje, nego da ih spustimo na neku nižu temperaturu, jer paljenjem i gašenjem samo možemo da povećamo utrošak električne energije", rekao je pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta "Vinča" Predrag Škobalj za RTS.

Govoreći o preciznim temperaturama, on je istakao da bi temperatura u stanu trebalo da bude oko 24 stepena, kao i da se prilikom odlaska iz stana ona može ostaviti na oko 20 stepeni.

Dodao je da je za dugoročnu uštedu važna kvalitetna izolacija i zamena stolarije, kao i da Srbija u grejnoj sezoni troši oko 160 kilovat-sati po metru kvadratnom, što je dvostruko više od proseka Evropske unije.

Upoređujući drvo i pelet, Škobalj je naglasio da je pelet ekološki i energetski efikasniji, kao i mnogo lakši za upotrebu, ali da mu je cena trenutno viša zbog tržišne potražnje.

"Pelet je energetski efikasnije i pelet je čisto drvo, samo je kompromitovano sa procentom vlage ispod deset posto sa mnogo malim procentom pepela. S te strane energetski efikasnije, ekološki je opravdanije, ali cena peleta, zbog tržišne psihologije, potražnje i koristi određenih privrednih aktivnosti, cena je nerealno visoka", rekao je on.

Izvršni direktor za šumarstvo "Vojvodinašuma" Marko Marinković rekao je da Srbija spada u zemlje bogate šumama, pošto je blizu 40 odsto teritorije pod šumom, što predstavlja značajnu sirovinsku bazu za drvnu industriju i ogrev koji koristi više od polovine domaćinstava u zemlji.

"Naša zemlja je bogata šumama i to je dobro zato što su šume naša sirovinska baza, osim svih onih ekoloških benefita koje imamo. To je od prirode dato i taj prirast koji dolazi", izjavio je Marinković.

Kada je u pitanju kvalitet drveta, Marinković je naglasio da je ključno da se na vreme kupi ogrev, ali i pravilno skladišti da bi se procenat vlage sveo sa 45 na oko 25 odsto. 

Dodao je da je dovoljno da drvo bude isečeno, složeno i natkriveno tako da vazduh slobodno struji, čime se dobija dvostruka efikasnost i smanjuje zagađenje vazduha.

Govoreći o kvalitetu peleta, Marinković je istakao da je u cilju zaštite potrošača uveden novi pravilnik koji propisuje stroge standarde laboratorijske kontrole kroz čak 27 parametara.

Dodao je da kupci trenutno mogu da biraju prvu ili drugu klasu obeleženu kao A1 ili A2 kvalitet, dok je stari B kvalitet u potpunosti izbačen iz upotrebe prema pravilima Evropske unije.

Naveo je i da je kod kupovine ogrevnog drveta najvažnije obratiti pažnju da drvo nema truleži, uz oslanjanje na proverene lance snabdevanja i podršku stručnjaka iz "Srbijašuma" i "Vojvodinašuma".