Mali odgovorio Šoškiću: "Izvoz nije pao – porastao je sa 8,7 na 33,1 milijardu evra"

Mali je u objavi na Fejsbuku izneo niz podataka o kretanju BDP-a, javnog duga, izvoza, zarada i nezaposlenosti, uz poruku da "brojke" daju bitno drugačiju sliku od one koju je predstavio Šoškić.

Njegovu objavu prenosimo u celosti i bez izmena: 

"Glavni ekonomista blokadera i bivši guverner NBS Dejan Šoškić još jednom je pokazao elementarno nepoznavanje ekonomije, što, na kraju krajeva i ne čudi, kada znamo da je reč o čoveku koji je našu zemlju doveo do ivice bankrota, a građane na rub egzistencije.

"Neznalica Šoškić je danas, gostujući u jednoj emisiji, izgovorio nekoliko tvrdnji koje zvuče jako dramatično, ali su samo jako daleko od realnosti. Od istine, takođe.

"Kada govori o zaduživanju zemlje, Šoškić tvrdi 'zadužili su državu za još 28 milijardi evra'. Međutim, nominalni iznos duga ne govori da li je zemlja više ili manje zadužena, jer se sa 14 godina promenila i veličina ekonomije. BDP Srbije porastao je sa 35,1 milijardu evra u 2012. godini na 95,3 milijarde u ovoj godini, dakle skoro tri puta. Dug je rastao sporije od ekonomije koja ga servisira.

"Pritom, Srbija se danas, kada se zadužuje, zadužuje za dugoročne investicije, koje daju efekte, donose konkretne rezultate i utiču na dalji rast. I to je jako velika razlika u odnosu na vreme prethodne vlasti, čiji je Šoškić neodvojivi deo, a koja se zaduživala za tekuću potrošnju.

"Uostalom, podsetiću da MMF i Evropska komisija mere odnos duga i BDP-a. Po nacionalnoj metodologiji, javni dug je 2008. godine iznosio 25,8 odsto BDP, a do kraja 2012. godine praktično je udvostručen na 50,8 odsto. Eksplozija relativne zaduženosti dogodila se, dakle, upravo u periodu do 2012. godine. Dug je svoj vrhunac naslednih deficita dostigao 2015, a zatim je putanja preokrenuta – danas iznosi 43,9 odsto BDP-a, manje nego 2012. godine, i to posle pandemije i energetske krize.

"MMF u poslednjoj reviziji aranžmana dug Srbije izričito ocenjuje kao održiv, uz 'snažne fundamente': umeren dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem. To se teško spaja sa ocenom da se zemlja zadužuje 'mahnito i bez limita'.

"Podsetiću vas i da je Srbija danas zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što je u vaše vreme bila misaona imenica, upravo zbog vaše nesposobnosti i loše ekonomske politike.

"Još jedan Šoškićev 'biser' koji smo mogli da čujemo jeste da 'danas više zaostajemo za Centralnom i Istočnom Evropom nego 2012. godine'. U stvarnosti, ovo je lako proverljivo, ako uzmemo podatke Evrostata i grupu od 11 zemalja CIE – Bugarsku, Češku, Estoniju, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju i Slovačku.

"Srbija je 2012. godine imala BDP po stanovniku od 4.870 evra, 42,7 odsto proseka te grupe. U 2025. godini ima 13.540 evra, odnosno 52,6 odsto njihovog proseka. Jaz nije povećan, nego smanjen za gotovo deset procentnih poena. BDP po stanovniku Srbije u evrima uvećan je 2,8 puta – brže nego u devet od 11 zemalja CIE.

"A, ako neko sumnja u evre, kao meru, tu je paritet kupovne moći, koji neutrališe razlike u cenama. Srbija je 2012. bila na 41,2 odsto proseka EU, a 2025. na 51,8 odsto. Pravac je isti – konvergencija, a ne udaljavanje.

"Što se tiče Šoškićeve tvrdnje da 'izvoznici sve teže izvoze', podaci ga opet demantuju. Robni izvoz iznosio je 8,7 milijardi evra u 2012. godini, dakle u Šoškićevo vreme, a 33,1 milijardu u 2025. To je skoro četiri puta više. Pokrivenost uvoza izvozom porasla je sa 59,4 odsto na 79 odsto, a u prvih sedam meseci ove godine na 82,7 odsto, što je najviši nivo u savremenoj istoriji srpske privrede.

"Naglašavam da je najveći izvozni uspeh u tom periodu ostvaren u uslužnom sektoru: izvoz IKT usluga porastao je sa 375 miliona evra u 2012. godini na 4,55 milijardi tokom prošle godine.

"Kaže bivši guverner, ponavljam guverner, da zlato nije bitno, a onda kaže i da zemlje danas kupuju zlato da smanje izloženost pojedinim svetskim valutama. Ono što je činjenica jest da zlato čini nešto više od 20 odsto deviznih rezervi Srbije, koje iznose 30,8 milijardi evra. Značajno više u odnosu na 10,9 milijardi krajem 2012. Diversifikacija rezervi u vremenu kada se poverenje u pojedine valute menja, nije stvar 19. veka, nego upravo 21. veka.

"Što se tiče kursa u Šoškićevo vreme, sve je odavno rečeno. To, nažalost, građani ne mogu da zaborave i da hoće. Devizni kurs je 'divljao', a domaća valuta slabila. Danas je kurs dinara stabilan i tako godinama unazad.

"Šoškićevo vreme zapamćeno je i po zatvaranju fabrika i hiljadama ljudi koje su ostale bez posla. Uostalom, nezaposlenost je tada stigla do rekordnih 25,9 odsto. Danas je rekordno niska, i iznosi 7,2 odsto. Plus je od 2012. godine otvoreno oko pola miliona novih radnih mesta.

"Kaže Šoškić i da plate i penzije ne daje pojedinac, nego, poreski obveznici. U tome možemo da se složimo. Plate i penzije se isplaćuju iz poreza i doprinosa, i zato je ključno pitanje kolika je privreda koja ih puni.

"Zato je ovde dobro podsetiti se da je prosečna zarada u Šoškićevo vreme bila 366 evra u 2012. godini, a danas iznosi preko hiljadu evra. Prosečna penzija koja je bila 204 evra, danas je oko 485. Sistem isplate je isti kao 2010. i 2011. godine, kada je realna vrednost penzija pala za 5,6 i 3,6 odsto. Razlika nije u sistemu, nego u ekonomiji koja ga finansira.

"Znam da je neznalici Šoškiću teško da sve ovo razume. Ipak je on jedan od onih koji su uništili našu ekonomiju i doveli je na rub propasti. Pritom, dok su zemlju vodili u bankrot, svoje lične interese nisu zapostavljali. Setimo se samo da je Šoškić, koji danas izigrava 'moralnu gromadu', bio direktno povezan sa firmom koja prodaje softvere bankama, dok je istovremeno upravljao Narodnom bankom Srbije. 

"Možda je, kada sve ovako sagledamo jasnije i zašto nije spreman da se suočimo u debati. Umesto da komunicira sa istomišljenicima, kao što je to danas bio slučaj u televizijskom gostovanju, ja ga još jednom pozivam da suočimo mišljenja u televizijskom duelu. Možda tada nešto i nauči", zaključio je ministar u objavi na svom Fejzbuk nalogu.