Mali u Skupštini izneo ključne ekonomske pokazatelje: Plata 1.026 evra, nezaposlenost pada... VIDEO

Skupština završila rad, nastavak sednice sutra u 10.00 sati

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se, kada se govori o penzijama i njihovim iznosima, moraju praviti razlike među onima koji su uplaćivali doprinose i onima koji to nisu radili.

On je u Skupštini Srbije, odgovarajući narodnom poslaniku Narodnog pokreta Srbije Borislavu Novakoviću koji je naveo da su u najgorem položaju poljoprivredni penzioneri čiji je mesečni prosek 24.000 dinara, rekao da se ovakvim izjavama ljudi dovode u zabludu jer nisu svi plaćali doprinose za penzijsko osiguranje.

"Da. Ima penzija koje su niže, ima penzija koje su više. Ima, nažalost, i onih koji nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, pa penzija nije penzija, nego je više socijalna kategorija, kao što je u ovom slučaju koji vi pominjete. I vi to dobro znate, ali prosto je neverovatno da vi to zloupotrebljavate na način kao da to nikada niste čuli ili kao da nije bilo kada ste vi bili na vlasti", rekao je Mali.

Dodao je da na rešavanju ovog problema mora da se radi i ponovio da je reč o ljudima koji nisu plaćali doprinose za penzijsko osiguranje i da je ovo način da im država pomogne, do onog stepena ili na onaj način na koji može.

"Tu morate da pravite razliku prema onima koji su sve vreme, tokom svog radnog veka, uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje i na takav način zaradili svoju penziju. I onda, kada govorite o različitim visinama penzije, to je bar vrlo prosta računica. Dakle broj godina radnog staža puta puta doprinosi koje ste uplaćivali. I to vam daje iznos penzije kada odete u penziju", rekao je Mali.

Naveo je i da prosečna penzija u Srbiji sada iznosi 486 evra, a da je 2012. godine bila 202 evra. 

"Ja sam danas rekao, i ponoviću opet, u junu 2012. godine na računu budžeta nije bilo ni para za isplatu penzija tog meseca. Bilo je na računu 70 miliona evra, a trebalo je 370. Dakle, to zaboravljate. Imali smo teške mere fiskalne konsolidacije, ali smo iz godine u godinu povećavali penzije a u poslednjih par godina dvocifreno u realnom iznosu, a ne u nominalnom i sa tim ćemo nastaviti", poručio je ministar Mali.

Istakao je da će se ta desetak dana znati za koliko će se od decembra povećati penzije i plate i da će 14. septembra penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć.

Poslanici Skupštine Srbije i u popodnevnom delu sednice najviše raspravljaju o predlogu rebalansa budžeta.

Poslanici vlasti najavili su podršku, dok su poslanici opozicije nastavili da iznose kritike na predlog rebalansa budžeta i ostale zakone koji su na dnevnom redu sednice.

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su nešto posle 15 časova objedinjenu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda, posle jednosatne pauze.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić proglasila je jednočasovnu pauzu u radu parlamenta, a poslanici će u 15.00 časova nastaviti objedinjenu načelnu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda.

Poslanici i danas najviše raspravljaju o Predlogu relabalansa budžeta za 2026. godinu.

Pred poslanicima su, između ostalog, i Predlog zakona o pravosudnoj akademiji, izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, set finansijskih zakona.

Tokom rasprave na vanrednoj sednici Skupštine Srbije, na čijem je dnevnom redu i predlog rebalansa budžeta, poslanici i danas najviše govore o predlogu rebalansa budžeta i jednokratnoj pomoći građanima, pri čemu poslanici vlasti podržavaju predlog rebalansa ističući da se većim prihodima omogućava bolja socijalna politika, dok poslanici opozicije kritikuju predlog rebalansa ocenjujući da se rashodi povećavaju kroz zaduživanje i da se rebalans usvaja pred izbore.

Poslanik Srpske napredne stranke Željko Rebrača rekao je u raspravi da rebalans budžeta ne znači da država menja cilj, već znači da prilagođava put do njega.

"Razgovaramo o rebalansu u kojem su prihodi veći za 112,45 milijardi dinara od prvobitno planiranih. Mislim da ta činjenica govori više od mnogo političkih ocena", naveo je Rebrača.

On se osvrnuo i na neke od projekata u oblasti sporta koji su završeni ili se rade, kao što su Nacionalni stadion, Akvatik centar, stadioni u Loznici, Leskovcu i Zaječaru, hale, bazeni i tereni.

Poslanici raspravljaju i o davanju jednokratne pomoći građanima, a poslanici vlasti ističu da je njihova politika usmerena na brigu za građane i da ovo nije prvi put da se daje jednokratna pomoć.

Poslanici opozicije, sa druge strane, tvrde da davanje jednokratne pomoći ne predstavlja brigu, već, kako navode, "politički populizam pred izbore" i da je prava pomoć borba za poboljšanje životnog standarda građana.

Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović tvrdio je da će građani novac koji će im biti isplaćen kao jednokratna pomoć državi početi da vraćaju već posle izbora i da to nije pomoć građanima, već "predizborni ček" za vlast.

Ministar finansija Siniša Mali na to je odgovorio da je politika ove vlasti usmerena ka brizi prema ljudima i podsetio da ovo nije prvi put da se isplaćuje jednokratna pomoć.

Mali je dodao da je važno da se vidi da su oni koji su nekada vladali Srbijom protiv toga da se isplati jednokratna pomoć građanima i da se ublaže negativne posledice energetske krize.

"Mi sa našom politikom nastavljamo, isplata je, kao što sam najavio, svim našim penzionerima, svim onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, svim onima koji primaju dečiji dodatak, svim onima koji primaju borački dodatak i borci, isplata će biti 14. septembra, kao što smo i obećali, i mi od tog obećanja odustati nećemo", naveo je Mali.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović je, govoreći o predlozima zakona o izmenama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji,izneo tvrdnju da nije istina da EU zahteva od Srbije sprovođenje takvih zakonskih rešenja, jer, kako kaže, EU poznaje više modela ulaska u pravosudni sistem.

On je upitao ministra pravde Nenada Vujića zašto ignoriše poziv Društva sudija da se ovi predlozi zakona povuku iz zakonske procedure.

Ivanović je dodao da je ova sednica sazvana po hitnom postupku, iako, prema njegovom mišljenju, ništa nije bilo hitno.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je na to odgovorila da ne postoji sednica o rebalansu budžeta, a da nije sazvana po hitnom postupku, jer, kako kaže, za vreme trajanja sednice o rebalansu državni trezor je zatvoren.

"Ne postoji vlast koja je išla na rebalans budžeta a koja nije to stavljala po hitnom postupku. Žao mi je što to ne znate. Dakle, tek onda, kada usvojimo rebalans budžeta, može da se otključa trezor i da država nastavi da funkcioniše i da nastavi plaćanja. Zbog toga je po hitnom postupku. Ova, kao i svaka u prošlosti", navela je Brnabić.

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović je, osvrćući se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ocenila da u njemu nema nikakve zaštita lica sa mentalnim smetnjama, već samo, kako kaže, "sankcije, sputavanje i izolacija".

"Ono što je zabrinjavajuće u ovom predlogu zakona jeste da se sva lica sa mentalnim smetnjama svrstavaju u grupu lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost", rekla je ona.

Ocenila je da se ovim predlogom potpuno ignorišetu prava lica sa mentalnim smetnjama i da im se zabranjuje da odlučuju o svom zdravlju i da učestvuju u određenim procesima.

Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na izjave opozicionih poslanika u Skupštini Srbije. 

"Majstor je pobrkao, sve lepo piše na Evrostatu, ali ne vredi kad majstor pobrka kruške, babe, žabe i kruške i sve ostalo. I oni pričaju o nekom BDP-u, a BDP per capita bio je 4.800 kad su oni bili na vlasti a sada je 14.600 dolara", naglasio je ministar finansija. 

"Danas je nezaposlenost 8,9 odsto, nikada niža dok je u njihovo vreme bila daleko viša", dodao je. 

"Da vas podsetim, to je bilo vreme devalvacije dinara. Niste imali ni za penzije da isplatite", rekao je Mali.

"Najvažniji pokazatelj našeg ozbiljnog bavljenja ekonomskom politikom je investicioni rejting Srbije", istakao je on.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je prosečna neto plata u junu iznosila 120.401 dinar odnosno 1.026 evra, što je za 9,4 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i istakao da to dovoljno govori da je Srbija na dobrom putu kada je povećanje plata u pitanju.

Mali je rekao u parlamentu da je 2012. godine pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom bila samo 69,4 odsto a da je ta pokrivenost za prvih pet meseci ove godine 108,6 odsto.

Mali je u Skupštini Srbije odgovarajući na izlaganje narodnog poslanika stranke Srbija centar SRCE Stefana Janjića, rekao da je to potpuno suprotno od onoga što je on govorio.

"Ja govorim o preciznim ciframa, jer prosečna potrošačka korpa ne sadrži samo kajmak i šta ste vi već naveli, nego sadrži čitav niz drugih namirnica, tako da rekao bih da je zlonamerno, ako nije baš iz neznanja", naveo je on.

Dodao je da je vlada i kada je u pitanju povećanje penzija i minimalne zarade na dobrom putu da ispuni obećanja koje je dala u okviru programa "Srbija 2027: Skok u budućnost".

"I ono što je, naravno, važno za građane Srbije je da na takav način najbolje pokazujemo opravdanost ove ekonomske politike kada je životni standard građana Srbije u pitanju", rekao je on.

Odgovarajući na izjavu Janjića da jučerašnji navod Malog o pomoći građanima u Danskoj nije tačan i da Srbija pomaže sve građane a ne samo ugrožene, rekao je da je Skupština Danske zakon o takozvanom prehrambenom čeku, kao program jednokratne finansijske pomoći građanima Danske zbog rasta cena hrane usvojila 26. februara, a vanredni parlamentarni izbori su istog dana objavljeni i raspisani za 24. mart.

"Premijerka koja je to objavila istakla je da upravo usvojeni, pošto je neko rekao da nije ni usvojen, prehrambeni ček će da se oseti, i istakla je da je mera namenjena građanima sa najnižim primanjima, pogotovo onima koji su pogođeni visokim cenama hrane. Mi smo nešto slično uradili i sada, zato se zakon i zove, pomoć ugroženima, onima koji su ugroženi zbog ove energetske krize i visokih cena goriva koje rastu u svetu zbog rata u Ukrajini", rekao je ministar Mali.

Dodao je da usled smanjenja akciza, taj iznos povećanja cena i dizela i benzina nije toliko veliki kao u drugim zemljama regiona.

"Podsetiću vas takođe da u Srbiji nije bilo nestašica goriva kao što je u nekim drugim zemljama i Evrope i regiona i sveta bilo. Ipak smo odlučili, s obzirom na veće prihode koje imamo u budžetu, da deo tog novca usmerimo prema građanima, da potvrdimo i pokažemo našu brigu o njima, i da, naravno, pomognemo onima koji su najugroženiji. Zato je ovaj program pomoći i usmeren ka penzionerima, dakle našim najstarijim sugrađanima, gde oni sa najnižim primanjima dobijaju najvišu jednokratnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, novčanu socijalnu pomoć, borački dodatak i našim borcima", istakao je Mali.

Ocenio je da pomoć ide onima koji su najviše pogođeni ovom krizom, a ne, kako je neko rekao, da svima ide isto. "Apsolutno ne. Dakle, na pravi način smo analizirali i videli kome je ta pomoć potrebna, na takav način smo i definisali ovaj zakon koji je danas pred vama". poručio je Mali.

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su, nakon poslaničkih pitanja, objedinjenu načelnu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda.

Na dnevnom redu su, između ostalog, Predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, više zakona iz oblasti finansija, kao i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.

Vanredna sednica Skupštine počela je u ponedeljak.