Od početka godine isplaćeno rekordnih 70,4 milijarde dinara za poljoprivredu

To je, kako je rekao, skoro 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine, ističući da su poljoprivredni prinosi ove godine ''izvanredni'' i da će prinos pšenice u proseku biti oko šest tona po hektaru. 

Glamočić je rekao da se očekuje da će prosečan prinos pšenice biti na nivou prošlogodišnjeg koji je, kako je rekao, bio odličan.

''Ekstremno niski prinosi su od 3,5 do četiri tone, i to su pojedinačni slučajevi, uglavnom u delu Banata, ali ima prinosa i od 10, 11, 12 tona po hektaru, tako da će prosek biti oko šest tona. Ove godine je pšenice više zasejano, pošto je tolerantnija na sušu, manji je rizik u odnosu na kukuruz'', rekao je Glamočić.

Govoreći o formiranju cene na berzi, ukazao je da cenu poljoprivrednih proizvoda kao što su pšenica, kukuruz, soja i suncokret ne formira država već ''veliki igrači'' na tržištu, poput zemalja Južne Amerike, SAD, Rusije. 

''Tu se formira cena, a ono što mi možemo da uradimo je maksimalna primena najmodernijih tehnologija: agrotehnike, đubriva, zaštite, sve što možemo, jer što je veći prinos, cena je konkurentnija'', rekao je Glamočić i dodao da je trenutna cena pšenice na berzi oko 20 dinara.

Glamočić je rekao da država izdvaja najveći deo podsticajnih sredstava upravo za poljoprivredu da bi se sačuvala sela i podržali poljoprivrednici, i dodao da Srbija izdvaja 7,2 odsto budžeta za poljoprivredu, dvostruko više od zemalja u okruženju, i da ima tri puta veći budžet od nacionalnih budžeta zemalja EU. 

Ministar je kazao da novac koji se daje za poljoprivredu nije ''dobro raspoređen'' i dodao da je namera da poljoprivrednici koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom i stočarstvom dobijaju veće podsticaje od onih koji uzgajaju pšenicu ili kukuruz.

''U narednom periodu ćemo sredstva stimulisati da onaj ko se bavi povrtarstvom ili voćarstvom dobije po hektaru više nego onaj što radi pšenicu i kukuruz. Ako proizvodite pšenicu i kukuruz, imate prihode 1.500 do 2.000 evra maksimum godišnje. Ako radite povrtarstvo ili voćarstvo, možete imati 10, 15, 20, 50, pa do 100.000 evra po hektaru prihoda. Zamislite koliko bi država bila bogatija i onda kažemo: 'Pa zašto nismo kao Holandija'. Pa upravo zato što se moramo usmeriti, ja stalno govorim - morate se prestrojavati, ulaziti u intenzivnije delatnosti", rekao je Glamočić.