Vlahović: Srbiji sada potreban model rasta koji podstiče produktivnost i konkurenciju

Vlahović je rekao da je industrijska politika alat koji se u poslednje vreme sve više koristi kod razvijenijih zemalja, ali i zemalja koje imaju malu i otvorenu ekonomiju kao što je Srbija i poručio da je važno da se sada izabere model privrednog rasta koji podstiče veću produktivnost i konkurentnost.

Vlahović je rekao za Tanjug da je pitanje industrijske politike direktno povezano sa pitanjem izabranog modela rasta i razvoja.

On je podsetio da je glavna tema 33. Kopaonik biznis forumu "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije" i istakao da je Srbija do sada rast i razvoj bazirala na kapitalnim investicijama, kao i na stranim direktnim investicijama.

"Međutim, okolnosti su bile bitno drugačije pre deset godina. Imali smo veliki broj nezaposlenih, imali smo jeftinu radnu snagu i osnovni cilj takvog poslovnog modela rasta je bio da se smanji stopa nezaposlenosti i da se podigne infrastruktura koja je bila neophodna da bi se stekli dodatni uslovi za privlačenje investicija pre svega stranih, ali i domaćih“, rekao je Vlahović.

On ističe da je danas stopa zaposlenosti manja od devet odsto i da su poslovi na izgradnji drumske i digitalne infrastrukture završeni, te da se onda postavlja pitanje da li se merama industrijske politike fiskalna sredstva mogu preusmeriti ka sektorima koji imaju višu dodatu vrednost i sektorima koji pripadaju u kategoriji višeg tehnološkog napretka.

"To je ono što danas Srbiji nedostaje, ne bi li se postakao rast produktivnosti i konkurentnosti. Ako pogledate naš rast u poslednjih nekoliko godina, njegovi glavni generatori rasta su bili privatna potrošnja i kapitalne investicije. Izvoz nije doprinosio rastu, a to dodatno svedoči da mi imamo slabo konkurentnu privredu i sa druge strane, ono što je nesporna činjenica, imamo veoma nizak rast produktivnosti", ističe predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Vlahović kaže da je zbog toga u fokusu 33. KBF-a tema industrijskih politika i da su sve teme na Forumu povezane sa industrijom.

"Teme koje se odnose na fiskalnu i monetarnu politiku, makroekonomsku poziciju Srbije i Zapadnog Balkana. Zatim, teme koje se tiču primene veštačke inteligencije u poslovnoj transformaciji i teme koje se odnose na brži put ka Evropskoj uniji. Tema obrazovanja je direktno povezana sa industrijskom politikom“, kaže on.

Na Forumu će se, dodaje, govoriti i o ostalim temama poput energetske tranzicije i bezbednosti, infrastrukturnog povezivanja, bankarstva, dekarbonizaciji, globalno zagrejavanje i mesto Zapadnog Balkana i Srbije u klimatskim promenama.

"Bavićemo se i srebrnom ekonomijom, generacijom Z, generacijom Alfa kao arhitektama sveta veštačke inteligencije i naravno tradicionalno zastupljena tema jeste reforma zdravstvenog sistema u Srbiji. Prvi put otvaramo temu kulture kao pokretača privrednog razvoja", ističe Vlahović.

Na Kopaonik biznis forumu govoriće se i o geopolitici, budući da se, kako kaže Vlahović, polikriza u poslednjih nekoliko godina dodatno usložnjava i problematizuje otvaranjem novih kriznih žarišta.

"To i te kako ima uticaj na sve ekonomije, posebno na Evropu, a to je jako loša vest za nas, budući da smo mi neraskidivo povezani sa Evropom, jer više od dve trećine spoljnotrgovinskog prometa obavljamo sa Evropskom unijom i najveći deo investicija dolazi iz EU. Ako tamo nema dobre konjunkture, ne možemo očekivati tu spoljnu tražnju koja će zapravo ubrzati naš domaći rast. I onda moramo se okrenuti ka vlastitim resursima i upravo ka industrijskoj politici o kojoj govorimo na ovom forumu“, zaključio je Vlahović.