Mali izneo predlog zakona o budžetu: Od 1. januara veće plate u javnom sektoru

Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a sednicu na kojoj se razmatra predlog budžeta za narednu godinu nastaviće sutra u 10.00 časova.

Tokom današnje objedinjene načelne rasprave po svih 58 tačaka najviše se govorilo o Predlogu zakona o budžetu, pri čemu su poslanici vladajuće većine pozdravili predloženi budžet ističući da je razvojni i socijalno odgovoran, dok su ga poslanici opozicije kritikovali tražeći njegovo povlačenje.

Ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući predloženi budžet rekao je da predviđeni ukupni prihodi i primanja iznose nešto manje od 2,5 milijardi dinara, što je za 2,9 odsto više u odnosu na ovu godinu.

Predloženim budžetom su predviđeni i ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.7 milijardi dinara, a projektovana stopa privrednog rasta iznosi 3 odsto BDP.

Mali je rekao i da je predloženi budžet usmeren ka daljem podizanju životnog standarda, daljim investicijama u javnu infrastrukturu, odnosno u ono što podiže kvalitet života građana Srbije. Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, PUPS, SDPS najavile su da će podržati predloženi budžet u danu za glasanje.

Poslanici opozicionih stranaka tvrde da predloženi budžet nije ni razvojni, ni socijalno odgovoran, nego da je "oproštajni" i da ne ispunjava ni minimalne zahteve zakonitosti, ekonomičnosti i efikasnosti, kao ni fiskalne transparentnosti na prihodnoj, a posebno na rashodnoj strani.

Na dnevnom redu treće sednice je i Predlog izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije, a opozicija tvrdi da se te izmene donose kako bi predsednik Aleksandar Vučić preuzeo svu komandu nad vojskom. Šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov odgovarajući na te kritike, rekao je da Aleksandru Vučiću ističe mandat za godinu dana i da to ne čini za sebe.

Na dnevnom redu je ukupno 58 tačaka, a među njima je i set zakona iz oblasti energetike, ali i izmene Zakona o udžbenicima, dopune Zakona o nauci i istraživanjima.

Među zakonima iz oblasti energetike pred poslanicima su predlog zakona o nafti, predlog zakona o gasu, kao i predlog zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa.

Takođe, poslanici razmatraju i predlog za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Predsednica Narodne skupštine Srbije je na kraju dnašnjeg zasedanja pozvala šefove poslaničkih grupa i ovlašćene predstavnike na sastanak na kojem će razgovarati na zahtev opozicije o njihovim pritužbama da nisu bili u mogućnosti da danas uđu u Skupštinu Srbije na glavni ulaz.

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas tokom sednice Skupštine Srbije da država nastavlja da radi na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu.

On je to rekao tokom rasprave o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, govoreći o planiranom budžetu za pravosuđe.

"Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde su zajednički radili na ovom budžetu i nastavljamo dalje da radimo na poboljšanju materijalnog položaja sudija, tužilaca kao i zaposlenih u pravosuđu, zato što je to nešto što je neophodno i što jeste podizanje i kvaliteta rada i samog pravosuđa", rekao je Vujić.

Dodao je da je unapređenje materijalnog položaja sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu deo širih reformskih procesa.

"Kada se pogleda u budžetu za narednu godinu, deo koji je vezan za pravosuđe i za one plate koje se odnose i na zaposlene, ali i za sudije i za tužioce vidi se i plan njihovog rasta i usklađivanja, zato što je to sve deo šire reforme pravosuđa koju radimo i u saradnji sa Evropskom unijom i moramo biti svesni da je to i deo iz poglavlja 23 koje je pod stalnim monitoringom EU koja ocenjuje da u tom segmentu, kada se radi na poboljšanju materijalnog položaja i infrastrukture, Srbija ima određeni plan i da po tom planu postupa", rekao je Vujić.

Dodao je da je evidentan porast investicija u novom budžetu, zato što se, kako kaže, svake godine otvara bar po jedna novoizgrađena zgrada suda.

"U ovoj godini završili smo i sad samo čekamo otvaranje nove zgrade višeg suda i višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, koja je kompletno opremljena, modernizovana, tako da time jačamo i infrastrukturu, ali i materijalni položaj i sudija i tužilaca i zaposlenih u pravosuđu", kazao je Vujić.

On je ocenio da je budžet za pravosuđe za narednu godinu razvojni, ali i da treba voditi račina o uštedama na određenim pozicijama.

U Skupštini Srbije je u toku objedinjena načelna rasprava, u okviru koje je i Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, za koji su poslanici vladajuće većine ocenili da je razvojni i socijalno odgovoran, dok ga poslanici opozicije kritikuju i traže njegovo povlačenje.

Poslanik Jedinstene Srbije Života Starčević ocenio je da je budžet za 2026. godinu usmeren na dalje povećanje životnog standarda građana, ali i da ima svoj investicioni karakter i uz sve to je socijalno odgovoran.

"Projektovani rast BDP-a za narednu godinu iznosi 3 odsto, rast investicionih aktivnosti biće 6,9 odsto, uz povećanu domaću potrošnju. Rast IKT sektora kao i rast usluga biće glavni generator privrednog rasta u 2026. godini", kazao je Starčević.

Dodao je da će poslanici JS u danu za glasanje podržati predlog zakona o budžetu, ali i izmene i dopune zakona o udžbenicima.

Šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov, odgovarajući na kritike poslanika PSG Pavla Grbovića u vezi sa situacijom oko američkih sankcija NIS-u, kazao je da je to obračun između SAD, sa jedne strane, i kompanije većinskog ruskog vlasništva.

"Sa nama nema nikakve veze, nit luk jeli, nit luk mirisali. Ali to što vi pokušavate sada nama da nametnete svi zajedno tezu - 'što to ne otmete i nesposobni ste zato što ne otimate', ja to razumem. Pa vi ste od sopstvenog naroda otimali, pa normalno da bi oteli i od Rusa", rekao je Jovanov.

Na kritike Grbovića da se Predlogom izmena zakona o Vojsci Srbije daje sva komanda nad vojskom predsedniku Aleksandru Vučiću, Jovanov je istakao da Vučiću ističe mandat.

"Prema tome, on to ne radi za sebe. I niko ovo ne radi za njega. I ne pričajte gluposti", kazao je Jovanov.

Komentarišući tvrdnju Grbovića da predloženi budžet nije ni razvojni, ni socijalno odgovoran, ali ni izborni, već oproštajni, Jovanov je kazao da je oproštajni za njih.

"Jeste, ovo je vaš oproštajni budžet. Sledeći nećete videti, gledaćete ga na televiziji", naveo je Jovanov.

Poslanik SDPS-a Edis Durgutović izjavio je da će poslanici te stranke u danu za glasanje podržati predloženi zakon o budžetu, jer ga smatraju realnim, ostvarivim, razvojnim i socijalno odgovornim.

Poslanik PUPS-a Risto Kostov kazao je da će poslanici te stranke podržati izbor Milana Antonijevića za poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao da će glasati i za sve druge predloge zakona na dnevnom redu, uključujući i zakon o budžetu.

Poslanik Branislav Antonijević, iz poslaničke grupe "Mi snaga naroda", tvrdio je da predloženi budžet nije ni razvojni, ni socijalno odgovoran, da ne ispunjava ni minimalne zahteve zakonitosti i ekonomičnosti, kao ni transparentnosti na prihodnoj, a posebno na rashodnoj strani.

Kako je naveo, to u velikoj meri otežava javnu kontrolu i stručnu raspravu o planiranim politikama, ciljevima i učinku vlade i zatražio da Predlog zakona o budžetu bude povučen i, kako je rekao, doveden u red sa zakonskim i ustavnim okvirom.

Poslanik Pavle Grbović iz poslaničke grupe "PSG - SDA Sandžaka - PDD" kazao je da nije pitanje da li je predloženi budžet dobar ili ne, već da li je relevantan ili ne i da li on predstavlja realan plan prihoda i rashoda ili predstavlja samo spisak lepih želja.

Kako je rekao, nije relevantan, jer ne predviđa troškove za rešavanje problema u kojima se nalazi Naftna industrija Srbije i naveo da koje god rešenje da bude, da li je to otkup, nacionalizacija ili dalje trpljenje sankcija, to iziskuje ozbiljne troškove.

On je naveo da tih troškova u budžetu nema, kao i da nema ni troškova za održavanje izbora, a postoje, kako je rekao, jasne naznake od predsednika Republike da će biti održani i parlamentarni i predsednički izbori krajem 2026.

Grbović je rekao da nema ni troškova za nove gasne aranžmane, tvrdeći i da se predviđa najniži rast plata u javnom sektoru u poslednjih šest godina.

Poslanici Skupštine Srbije nakon pauze nastavili raspravu o budžetu

U Skupštini proglašena jednočasovna pauza, od 15h nastavlja se rasprava o budžetu

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je paket reformskih zakoni koji se odnose na digitalizaciju poslovnih procesa u oblasti finansija, a čiji je cilj da se olakša poslovanje privrede.

On je na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije rekao da su pred poslanicima reformski zakoni, veoma važni za državu, koji govore o budućnosti i na koji način se Srbija pozicionirala kao atraktivna investiciona destinacija kada su zemlje regiona, ali i ostale zemlje sveta u pitanju.

Mali je istakao da se u Parlamentu, između ostalih, nalazi Predlog zakona o nacionalnom jednošalterskom spoljnotrgovinskom sistemu koji će doprineti većoj efikasnosti naše privrede.

Reč je, dodao je, o veoma važnom zakonu za sve one koji se bave uvozom, izvozom i tranzitom dobara koji se radi zajedno sa EU kako bi se domaći standardi usaglasili.

"Usvajanjem ovog zakona sve što vam treba biće na jednom mestu. Smanjuju se troškovi, ubrzavaju procedure, a privrednici mogu da se bave svojim poslom, dok će država odraditi sve ono što je potrebno za njih“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio da je uspostavnjen sistem e-Akcize - što je bio jedan od ključnih koraka u ispunjavanju međunarodnih obaveza proisteklih iz Protokola o suzbijanju nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je ratifikovala Skupština Srbije.

Unutar toga, dodao je, od 1. oktobra ove godine, uspostavljen „track and trace“ modul, koji omogućava potpunu kontrolu kretanja duvanskih proizvoda, od proizvodnje i uvoza do distribucije i prodaje, čime se obezbeđuje transparentnost i suzbija siva ekonomija.

Uvođenje sistema naišlo je na pohvale, rekao je ministar, jer doprinosi kontroli i borbi protiv sive ekonomije.
U paketu reformskih mera su izmene zakona kada su elektronske otpremnice u pitanju čiji je početak planiran za 1. januar 2026. godine, rekao je ministar

Mali je naveo i da će sistem e-Otpremnica pomoći privredi u smislu ubrzanja i olakšavanja procesa i logistike i da će doprineti boljem pozicioniranju kada je konkurencija u pitanju.

"Još jedan reformski paket zajedno sa sistemom e-faktura. Nemate više papire kada su fakture u pitanju. Sve je elektronski i to je veoma važno“, rekao je Mali.

On je istakao i da sistem e-faktura radi bez greške te da je od početka implementacije 365 miliona faktura prošlo kroz sistem.

Mali je rekao sve to osnova za takozvanu preliminarnu PDV prijavu.

„U narednih godinu dana ići ćemo i sa takozvanom preliminarnom PDV prijavom koja će biti automatski izvedena iz sistema e-faktura tako da dodatno štedimo vreme i povećavamo efikasnost kada su u pitanju naši privrednici“, rekao je Mali.

Mali je naveo da će se pred poslanicima naći i zakon o faktoringu gde se po prvi put uvodi trajna evidencija faktoringa, što je još jedan zahtev privrede, a čime će se sprečiti mahinacije i prevare.

Najavio je da će se od 1. januara krenuti sa sistemom E-bolovanja kako bi uveo red u sistem izdavanja potvrda o bolovanju.

"Cilj je da sve to bude u  jednoj bazi, centralizovano, čime se smanjuju mahinacije  i uvećava se efikasnost rada privrede“, rekao je Mali.

Među paketom mera je i parafiskalna reforma.

"Zahtev MMF je da sve parafiskale, razne takse i sve ostalo što se plaća na lokalnom nivou stavimo u jedan sistem, u jednu bazu podataka“, rekao je Mali.

On je istakao da Srbija uprkos svim krizama i svemu što je zadesilo čitav svet nastavlja sa reformama i dodao da „ako stanemo sa reformama  gubimo mnogo“.

Opširnije u zasebnoj vesti. 

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je u predloženom budžetu za sledeću godinu, zajedno sa lokalnim samoupravama, predviđeno oko 740 milijardi dinara ulaganja u kapitalne investicije. 

"To je oko 6,7 odsto našeg BDP-a, a poređenja radi 2010., 2011. i 2012. godine ulaganje u kapitalne investicije, dakle u infrastrukturu bilo je oko dva, 2,5 do 3,0 odsto BDP-a", rekao je Mali.

Predloženim budžetom predviđeni su ukupni prihodi od 2.414,7 milijardi, rashodi  2.751,7 milijardi dinara, dok je predviđena stopa privrednog rasta tri odsto, kao i fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto društvenog proizvoda.

Mali je naveo da je od početka ove godine u Srbiji otvoreno 57,3 km novih auto-puteva, a da se do kraja godine očekuje otvaranje još 40,5 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, što znači da će samo ove godine biti otvoreno 97,8 km novih auto-puteva.

"Globalna je kriza, konflikt u Ukrajini i dalje traje, energetska kriza, Trampove sankcije raznim zemljama, pad je globalnog rasta. Uprkos svemu tome, jedna Srbija nastavlja veoma intenzivan investicioni ciklus", rekao je Mali.

TANJUG/ Narodna skupština Republike Srbije/ Peđa Vučković/ bg

Dodao je da se nastavlja sa ulaganjem u brze pruge, gde je prioritet brza pruga Beograd-Niš, pa Niš-granica sa Severnom Makedonijom, kao i granica do Bugarske.

Što se tiče ulaganja u energetiku naveo je da se u vezi sa daljom gasnom diversifikacijom ulaže u interkonektor sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, zatim izgradnju naftovoda do Mađarske.

"Ako samo pogledate budžet Ministarstva za javna ulaganja, tu imate čak 30 obrazovnih ustanova, dakle, škola, predškolskih ustanova, fakulteta, koje ćemo obnoviti ili izgraditi tokom naredne godine. Tu je i 10 zdravstvenih ustanova, između ostalih Tiršova 2, GAK Višegradska,  Opšta bolnica u Leskovcu, opremanje, Opšta bolnica u Novom Pazaru", rekao je Mali.

Istakao je da su vrhunac ulaganja u dalju infrastrukturu, koja je neophodna za Ekspo 2027 koji će biti organizovan u Srbiji. 

"To je za nas najveća razvojna šansa i svi ovi projekti, između ostalih ima ih 323, koje smo predstavili u programu Skok u budućnost Srbija 2027, svi su deo budžeta za narednu godinu i to je taj kontinuitet o kojem sam govorio još od početka", pojasnio je on.

Istakao je da je izdvajanje za zdravstvo veće za 63,6 milijardi dinara u odnosu na ovu godinu, a za socijalnu zaštitu za 10,9 milijardi. 

Što se tiče poljoprivrede naveo je da je u godinama za nama stalno govoreno da bi trebalo da se obezbedi nivo od  5,0 odsto a sledeće godine ulaganje u poljoprivredu biće 7,1 odsto budžeta ili 147,5 milijardi dinara.

Ministar Mali je takođe naveo i dosadašnje uspehe Republike Srbije.

Kada je reč o udelu javnog duga u BDP-u, on je 43 odsto, što je duplo bolje nego što je prosek Evropske unije. 

Istakao je i da Srbija ima nikada veće rezerve zlata, više od 52 tone u zlatu, što je, kako je dodao, više nego sve republike bivše SFRJ zajedno.

"Imamo više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, imamo nikada manju nezaposlenost, 8,5 odsto, nikada veći broj ljudi koji u Srbiji radi, 51,5 odsto nam je stopa zaposlenosti i ono što je meni posebno važno, od 2013. godine sačuvali smo stabilni devizni kurs koji dovoljno govori u prilog tome da se odgovorno ponašamo kada je naša ekonomija u pitanju", rekao je. 

Podsetio je da je Srbija pre godinu i po dana po prvi put u našoj istoriji dobila investicioni kreditni rejting.

Kada je reč o ulaganjima, odnosno onih stavki koje su vezane za životni standard građana Srbije, Mali je istakao da se ide sa povećanjem plata od 1. januara u javnom sektoru za 5,1 odsto. 

"Samo ove godine, od 1. januara imali smo povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru od 8 odsto, osim za one u prosveti koji su imali 11 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada u prosveti od 5 odsto u martu mesecu. Pri tome smo za one koji su bili zaposleni i koji su zaposleni u visokom obrazovanju imali dodatno vanredno povećanje zarada od čak 16 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada od 5 odsto od 1. oktobra, za sve zaposlene u prosveti, sve zaposlene u zdravstvu. Idemo i sa povećanjem od 1. januara 5,1 odsto, ako pogledate kumulativno zarade samo u prosveti, dakle za ovih 12 meseci povećanje je 28,2 odsto. Ako pogledate povećanje u zdravstvu, povećanje je čak 19,6 odsto", rekao je.

Upoređujući to sa stepenom i nivoom inflacije koji je u oktobru mesecu 2,8 odsto, može se videti da kada se govori o povećanju zarada, uvek se govori u realnom iznosu, dakle daleko iznad nivoa inflacije. 

Kada je reč o prosečnoj zaradi, Mali je kazao da je u septembru mesecu iznosila 931 evro, a da se u decembru već očekuje da će preći 1.000 evra.

"Paralelno sa podizanjem plata, obezbedili smo i dovoljno novca u budžetu za rast penzija. Rast penzija od 1. decembra ove godine, naravno sa efektima na celu 2026. godinu, 12,2 odsto. Na takav način, prosečna penzija u Srbiji ide na nekih 485, 490 evra", istakao je Mali i dodao da je prosečna penzija 2012. godine bila oko 202 evra kada je čak 48,2 odsto, budžeta PIO fonda, dotiran iz budžeta Republike Srbije. 

Sada je taj podatak 20,4 odsto, rekao je Mali i dodao da se samo 20,4 odsto neophodnih sredstava obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.

"Sve ostalo, zahvaljujući punoj zaposlenosti, doprinosima koji se redovno plaćaju", dodao je ministar.

Kao treći veoma važan aspekt kada je podizanje životnog standarda građana Srbije u pitanju, Mali je istakao rast minimalne zarade. 

"Bili ste svedoci ove godine, u oktobru, išli smo sa vanrednim povećanjem minimalne zarade na 500 evra, idemo sa još jednim povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine, i minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara 2026. godine biće 551 evro", kazao je Mali.