Sezonci povećali potražnju za smeštajem: Šta se traži i kolike su kirije

Tokom leta, najviše oglasa u Srbiji beleži se u sektorima ugostiteljstva, građevinarstva, maloprodaje i poljoprivrede.

Kako navodi portal 4zida, traže se konobari, pomoćni kuvari, radnici za rad na šanku i osoblje za rad na letnjim manifestacijama i u baštama kafića i restorana.

Velika je potražnja i za fizičkim radnicima i majstorima raznih profila.

U maloprodaji su aktuelni sezonski angažmani na prodaji sladoleda i osveženja, a u poljoprivredi su to poslovi poput branja voća, koji dostižu vrhunac upravo u ovom periodu.

Koliko zarađuju sezonci u Srbiji?

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da su zarade za sezonske poslove u Srbiji u rasponu od 65.000 do 90.000 dinara mesečno, u zavisnosti od lokacije, tipa posla i kvalifikacija.

U građevini su dnevnice najviše - prosečno oko 50 evra, posebno za fizički zahtevne poslove ili rad na terenu, a slične se nude i u poljoprivredi.

Najplaćeniji su kvalifikovani radnici, ali generalno svi sektori beleže blagi rast zarada zbog sve manjeg broja raspoloživih radnika.

Turinski navodi da su u Beogradu učestale i pozicije za radnike na događajima - tehnička podrška, postavljanje bina i opreme i distribucija promotivnog materijala.

Kako ističe, van Beograda, najizraženija potražnja dolazi iz poljoprivrednih krajeva, u opštinama poznatim po voćarstvu i vinogradarstvu.

Dodaje da turistički centri poput Vrnjačke Banje, Zlatibora, Srebrnog jezera i drugih domaćih destinacija beleže povećanu potrebu za sezonskom radnom snagom u ugostiteljstvu, posebno vikendom i u jeku turističke posete.

Zbog izgradnje infrastrukture za Međunarodnu izložbu EXPO, u Beogradu je trenutno velika potražnja za radnicima u građevini, koji najčešće i stanove traže u ovom delu grada.

Kolike su kirije

PR menadžer portala 4zida, Aleksandra Mihajlović kaže da su prosečne oglašene cene za izdavanje stanova u Surčinu i okolini od 120 do oko 800 evra mesečno, u zavisnosti od kvadrature, opremljenosti i lokacije unutar opštine.

Kako je istakla, trenutno je oglašeno 16 kuća za izdavanje u Surčinu, a cene se kreću od 600 evra, koliko košta mesečni zakup objekta od 80 kvadrata u Jakovu, pa do 3.500 evra mesečno koliko je oglašena kuća baš za radnike u neposrednoj blizini auto-puta Beograd-Zagreb i Miloš Veliki.

Pojedini poslodavci u Srbiji u oglasima nude smeštaj i obroke, ali to nije uobičajena praksa kao u inostranstvu.

Najčešće se smeštaj obezbeđuje u građevinarstvu i poljoprivredi, posebno kada se radi u udaljenim mestima ili kada posao podrazumeva višednevni boravak na terenu.

U ugostiteljstvu se to dešava ređe i obično je vezano za objekte van urbanih sredina, kao što su planinski centri, banje i izletišta.

Kako je istaknuto, stanovi koje koriste radnici uglavnom su funkcionalni, jednostavno opremljeni, sa više kreveta i prilagođeni kolektivnom smeštaju.

Kako je objašnjeno, dešava se da ih iznajmljuju direktno poslodavci, kako bi olakšali zaposlenima i osigurali kontrolu nad uslovima stanovanja.

Cena kirije po osobi najviše zavisi od broja stanara u jednom prostoru i od lokacije.

U praksi, kod kolektivnog smeštaja, iznosi se kreću od oko 100 do 200 evra po osobi mesečno, ukoliko je u pitanju stan u koji je smešteno više radnika, a ta  cena uključuje deljenje sobe i zajedničkih prostorija.

Dodaje da na tržištu postoji određena ponuda stanova za izdavanje koji mogu da odgovaraju radnicima i ukazuje da nije uvek lako naći stanove koji ispunjavaju sve uslove, što podrazumeva povoljnu cenu, da je lokacija nekretnine blizu posla, a da su fleksibilni uslovi zakupa.

Većina stanova je, kako navodi, prilagođena klasičnim zakupcima odnosno porodicama, parovima i studentima, dok je ponuda stanova namenjenih većim grupama radnika ograničena.

Na Zlatiboru je potražnja za smeštajem veća tokom zime, ali i leti ima mnogo više radnika koji grade zgrade u novogradnji na Zlatiboru, renoviraju stare i rade na održavanju, pa je potražnja za smeštajem aktuelna i tokom letnjeg perioda.

Shutterstock/KSCHiLI

Agent za nekretnine Nebojša Joksimović objašnjava da su apartmani u centru Zlatibora za turiste, a kuće uglavnom iznajmljuju građevinski radnici.

Dodaje da se kuće uglavnom ne izdaju turistima, jer su starije gradnje, nisu dovoljno održavane i izgubile su bitku sa luksuznim nekretninama, jer kako ističe, vlasnici nisu pratili ekspanziju na tržištu stanogradnje.

On navodi da na Zlatibor najviše radnika dolazi iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja, kao i iz Užica, ali i i Beograda i Novog Sada.

Kako je istaknuto, kuvari, konobari, menadžeri hotela i restorana i ostali ugostiteljski radnici iznajmljuju apartmane od 200 do 350 evra u zavisnosti od veličine stana, a u principu su svi sa jednom spavaćom sobom.

Cene variraju u zavisnosti od udaljenosti od centra.

Građevinski radnici iznajmljuju starije smeštaje, a njih biraju, jer je cena relativno pristupačna.

Uglavnom imaju organizovanu hranu koju im poslodavac obezbedi i bitno im je samo da imaju prenoćište.

Kako je naglašeno, bude ih po četiri i pet u sobi, a plaćaju između četiri i pet evra dnevno po osobi.

Za stanodavce, iznajmljivanje sezonskim radnicima može da bude isplativo, jer najčešće podrazumeva pun kapacitet i plaćanje unapred ili u celosti za ugovoreni period.

Istovremeno potrebno je uračunati veće troškove održavanja i češće korišćenje stana, što dugoročno može povećati ulaganja.

Stanodavci su generalno oprezni kada je reč o izdavanju stanova radnicima, posebno većim grupama.