Crna Gora za 20 godina uvezla hranu vrednu 11 milijardi evra: Izvoz deset puta manji

U dve decenije od obnove nezavisnosti Crna Gora je potrošila oko 11 milijardi evra na uvoz hrane, dok je izvoz bio deset puta manji, pa je trgovinski deficit dostigao gotovo deset milijardi evra.

Razvojne mogućnosti

Istovremeno, uprkos reformama, međunarodnoj podršci i modernizaciji dela proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, rezultati u povećanju domaće proizvodnje, smanjenju zavisnosti od uvoza i razvoju ruralnih područja ostali su ograničeni, pokazuje analiza Privredne komore Crne Gore (PKCG) o razvoju poljoprivrede od obnove nezavisnosti do danas, prenose podgoričke Vijesti.

Analiza pokazuje da je proteklih 20 godina donelo rast biljne proizvodnje i modernizaciju dela prehrambene industrije, ali i zatvaranje velikog broja zadruga i poljoprivrednih kombinata, smanjenje stočnog fonda i odlazak stanovništva iz ruralnih područja. Broj poljoprivrednih gazdinstava u poslednjih 15 godina smanjio se sa 38.798 na 26.711, pri čemu trećina ima najviše pola hektara zemlje, dok samo 235 domaćinstava poseduje 50 hektara ili više, odnosno 0,8 odsto ukupnog broja gazdinstava.

Čak ni snažan razvoj turizma nije postao očekivani zamajac domaće poljoprivrede – rastuća potražnja za hranom tokom letnje sezone u velikoj meri pokriva se uvozom. Prema proceni iz analize, godišnje se uvozi oko 20 do 25 odsto više hrane za potrebe turističke potražnje, što je posebno bilo vidljivo tokom pandemijske 2020. godine, kada je uvoz hrane pao za oko 18 odsto.

U PKCG smatraju da, uprkos postojećim izazovima, crnogorska poljoprivreda ima značajan razvojni potencijal, a najvažnije razvojne mogućnosti zahtevaju dugoročnu strategiju razvoja koja bi uključivala modernizaciju proizvodnje, jačanje prerađivačke industrije i snažnije povezivanje poljoprivrede sa turizmom i domaćim tržištem, odnosno organsku proizvodnju, agroturizam, geografski zaštićene proizvode i izvoz proizvoda vrhunskog kvaliteta (pršut, sir, vino, maslinovo ulje).

Prema PKCG, udeo poljoprivrede u BDP-u u 2024. godini iznosio je 3,5 odsto. "U poslednjih 20 godina uvoz prehrambenih proizvoda kontinuirano raste, uz rast spoljn trgovinskog deficita, što ukazuje na veliku zavisnost od uvoza, što je uzrokovano nekoliko faktora: nedovoljnom domaćom proizvodnjom, nemogućnošću proizvodnje nekih proizvoda kako zbog nedostatka proizvodnih kapaciteta za proizvodnju (UHT mleko, proizvodi od voća i povrća, gazirana pića, određene vrste sireva, svinjetina itd.), tako i nemogućnošću proizvodnje određenih proizvoda (kafa, banane, pirinač itd.), što je poseban faktor, značajno povećava potražnju za hranom tokom letnje sezone. Procenjuje se da se za potrebe turističke potražnje uvozi oko 20 do 25 odsto više hrane, a to je potvrđeno tokom pandemije 2020. godine, kada je uvezeno oko 18 odsto manje hrane", poručuju iz Privredne komore.

Analiza je pokazala da je uvoz hrane u prethodnih 20 godina imao izraženu tendenciju rasta, osim u godini pandemije kovida 19. Uvoz je višestruko veći od izvoza, a pokrivenost uvoza izvozom je na prosečnom nivou od oko deset odsto. Međutim, ovaj podatak ne uzima u obzir takozvani "izvoz na pragu", odnosno vrednost potrošnje domaćih proizvoda kroz turizam, koja raste iz godine u godinu.

Uloženo 400 miliona evra

PKCG je istakla da uvoz hrane beleži gotovo kontinuirani rast od 2006. godine, prvo zbog liberalizacije trgovine i nedovoljnih domaćih proizvodnih kapaciteta, a kasnije i zbog rasta turističke potražnje. Nakon pada u pandemijskoj 2020. godini, uvoz ponovo raste, da bi u periodu od 2022. do 2025. godine dostigao 1,06 milijardi evra, čemu je, osim turizma, doprineo rast uvoznih cena i prisustvo oko 95.000 stranih državljana koji žive i rade u Crnoj Gori.

Prema podacima iz analize, ukupna vrednost međunarodnih ulaganja u poljoprivredu do 2027. godine, zajedno sa nacionalnim sredstvima i učešćem investitora, procenjuje se na oko 400 miliona evra. Od toga se 97 miliona odnosi na programe IPARD II i III, 45 miliona na projekte MIDAS II i III Svetske banke, oko 25 miliona na projekat IFAD-a, dok se podrška kroz kredite EIB-a i EBRD-a, kao i bilateralnih donatora, procenjuje na oko 40 miliona evra. Osim toga, sredstva će biti obezbeđena i iz poljoprivrednog budžeta.