Minus od 1,3 milijarde KM: Republika Srpska sve teže finansira uvoz robe

Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar – jun 2026. godine iznosio je 1,32 milijarde KM, što predstavlja rast od 24,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada je deficit iznosio 1,06 milijardi KM. Kao rezultat toga, pokrivenost uvoza izvozom smanjila se sa prošlogodišnjih 71,1 na 66,4 odsto.

Ovaj trend je zabeležen jer je izvoz ostao na gotovo identičnom nivou kao prethodne godine i iznosio 2,61 milijardu KM, dok je uvoz robe iz inostranstva porastao za 7,1 odsto i dostigao 3,93 milijarde KM.

Pokrivenost uvoza izvozom smanjena je za 4,7 procentnih poena, što ukazuje na to da domaća privreda sve teže finansira robu koju nabavlja iz inostranstva putem sopstvenog izvoza.

Detaljna analiza prema klasifikaciji međunarodne trgovine pokazuje da se izvozna struktura domaće privrede i dalje najvećim delom oslanja na industrijsku proizvodnju gotovih proizvoda i preradu sirovina. Različiti gotovi proizvodi, poput nameštaja, obuće i odeće, činili su najveći pojedinačni udeo u izvozu, sa vrednošću od 621,8 miliona KM, iako je taj sektor zabeležio pad od 4,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Slede industrijski materijali od drveta, metala, gume i plastike sa izvozom vrednim 509,8 miliona KM, dok je izvoz mašina, opreme i transportnih sredstava iznosio 409,5 miliona KM.

Najveći rast u izvozu zabeležen je u kategoriji sirovih materija koje nisu za ishranu, gde je izvoz porastao za čak 11,2 odsto i dostigao 387,3 miliona KM. Blagi rast izvoza od 1,7 odsto ostvaren je kod mineralnih goriva i električne energije (298,5 miliona KM), dok je izvoz hrane i živih životinja porastao za 3,3 odsto (159,4 miliona KM).

S druge strane, najveći pad izvoza zabeležen je kod hemijskih proizvoda – pad od 6,5 odsto, na 206 miliona KM – kao i kod pića i duvana, čiji je izvoz opao za 15,2 odsto i iznosio 20 miliona KM.

Kada je reč o uvozu, prednjače tehnologija, sirovine i energenti, uz primetno povećanje zavisnosti od strane mašinerije i goriva.

U prvih šest meseci, Republika Srpska je najviše novca potrošila na uvoz mašina, opreme i vozila – ukupno 837,3 miliona KM, što predstavlja rast od 8,3 odsto i čini više od petine ukupnog uvoza. Sledi uvoz industrijskih materijala u vrednosti od 717,4 miliona KM, dok je za uvoz hrane i živih životinja izdvojeno 625,6 miliona KM (rast od 5,2 odsto), što je nešto manje od petine ukupne uvezene robe.

Posebno izražen rast uvoza zabeležen je u sektoru mineralnih goriva i maziva, gde je nabavka nafte, gasa i električne energije porasla za čak 32,6 odsto – sa prošlogodišnjih 373,6 miliona KM na 495,4 miliona KM u prvoj polovini ove godine.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim partnerima, najvažniji partner je i dalje Srbija, sa ukupnom razmenom od 1,11 milijardi KM (izvoz 487,5 miliona, uvoz 629,3 miliona KM). Slede Italija sa ukupnom razmenom od 870,4 miliona KM, Hrvatska sa 648 miliona KM, Nemačka sa 616,1 milion KM i Slovenija sa 475,4 miliona KM. Republika Srpska ostvaruje najveći suficit u trgovini sa Švajcarskom i Slovačkom, dok je deficit ubedljivo najveći u trgovini sa Kinom, odakle je uvezena roba u vrednosti od 448,2 miliona KM, a izvezena roba vredna svega 11,4 miliona KM.