Komšije dobijaju tri velike gasne elektrane: Investicija od milijardu i po evra

Suština projekta sve više se pomera ka nečemu znatno većem od samog gasovoda – stvaranju jedinstvenog gasnog sistema koji će napajati nove elektrane i omogućiti stabilnu proizvodnju struje.

Gasovod kao temelj za novu proizvodnju struje

Planirani kapacitet Južne interkonekcije iznosi oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što višestruko nadmašuje trenutnu potrošnju u BiH.

Razlog za to je jasan – gas neće služiti samo za grejanje i industriju, već pre svega za proizvodnju električne energije.

Planirana je izgradnja tri moderne CCGT gasne elektrane u Tuzli, Kaknju i Mostaru, ukupne snage oko 1.200 megavata. Ova postrojenja mogla bi godišnje proizvoditi oko 6 teravat-sati električne energije, što je približno polovina ukupne potrošnje u Bosni i Hercegovini.

Drugim rečima, ovaj projekat direktno zadire u samu strukturu elektroenergetskog sistema zemlje. Gasne elektrane su posebno važne jer se brzo uključuju i isključuju, što ih čini ključnim za stabilizaciju sistema u uslovima sve većeg udela obnovljivih izvora poput vetra i sunca.

Istovremeno, predstavljaju tranziciono rešenje koje omogućava smanjenje emisija u odnosu na termoelektrane na ugalj.

Novi krakovi i povezivanje sistema

Izmene zakona predviđaju i značajno proširenje trase gasovoda. U Hercegovini se mreža širi kroz uključivanje Gruda i izgradnju nove grane prema Čapljini, čime gas praktično dolazi u veći deo ovog regiona.

U Srednjoj Bosni dodaje se nova grana prema Donjem Vakufu, čime se dodatno širi dostupnost gasa.

Najveća promjena je ipak uvođenje potpuno novog pravca Kladanj-Tuzla, koji se gradi prvenstveno zbog napajanja buduće gasne elektrane. Međutim, ovaj krak neće biti direktno povezan s ostatkom Južne interkonekcije.

Jedan sistem iz dva gasovoda

Upravo tu dolazi do ključne promene. Da bi sistem funkcionisao, novi gasovod i postojeća mreža (Zvornik – Sarajevo) moraće biti povezani i funkcionisati kao jedinstven sistem, piše Biznisinfo.ba.

To podrazumeva tehničko prilagođavanje postojećeg gasovoda za tzv. reverzibilan rad – odnosno mogućnost da gas teče u oba smera.

Praktično, to znači da će gas iz pravca Hrvatske i LNG terminala na Krku moći ići prema Tuzli, ali i dalje kroz postojeću mrežu prema drugim delovima zemlje. Ova integracija predstavlja možda i najvažniji aspekt celog projekta.

Investicija od milijardu i po evra

Vrednost same Južne interkonekcije procenjuje se na oko 350 miliona evra, dok bi tri planirane gasne elektrane zahtevale dodatnih oko milijardu evra ulaganja.

Kada se uključe i novi krakovi poput pravca Kladanj-Tuzla te prateća infrastruktura, ukupni investicioni ciklus dostiže gotovo 1,5 milijardi evra.