Najveći evropski vojni igrač se širi na Balkan: Rajnmetal dolazi u komšiluk

Rheinmetall i DOK-ING su u Zagrebu unapredili strateško partnerstvo potpisivanjem ugovora o planiranom preuzimanju većinskog udela u hrvatskoj kompaniji DOK-ING, specijalizovanoj za besposadne kopnene sisteme (UGV). 

Nemački gigant Rheinmetall iz Dizeldorfa doživeo je uspon - njegove akcije su od 2022. porasle za 1.000 odsto, a 2023. godine kompanija je ušla u berzanski indeks DAX. 

Pod vođstvom izvršnog direktora Armina Papergera, kompanija je 2024. ostvarila prihod od gotovo deset milijardi evra, dok se knjiga narudžbina popela na rekordnih 64 milijarde evra, prenosi Poslovni dnevnik.

"Počela je era ponovnog naoružavanja", izjavio je Paperger.

Sklopljen posao

Put Rheinmetalla započeo je još 1889. godine proizvodnjom municije za Nemačko carstvo. Tokom Prvog svetskog rata kompanija je izrasla u industrijskog giganta, ali je Versajski sporazum primorao firmu na radikalnu promenu.

Vojna proizvodnja zamenjena je civilnom, pa su iz njihovih fabrika izlazile lokomotive, poljoprivredne mašine i pisaće mašine. Ipak, sa usponom nacističkog režima kompanija se, kao Rheinmetall-Borsig AG, ponovo vraća proizvodnji oružja za Vermaht, pri čemu je koristila i hiljade prisilnih radnika, što predstavlja tamnu mrlju u njenoj istoriji.

Nakon Drugog svetskog rata saveznici su zabranili vojnu proizvodnju, ali je osnivanjem Bundesvera 1956. godine Rheinmetallu dozvoljeno ponovno pokretanje odbrambenog sektora.

Prvi značajan proizvod bio je mitraljez MG3, dok je vrhunac posleratnog razvoja predstavljao glatkocevni top kalibra 120 milimetara, koji je postao srce tenka Leopard 2 i globalni standard.

Kako bi smanjila zavisnost od vojnih narudžbina, kompanija je tokom osamdesetih proširila poslovanje i na automobilski sektor, stvarajući snažnu civilnu diviziju.

Pre nego što je geopolitička oluja zahvatila Evropu, Rheinmetall AG funkcionisao je kao konglomerat sa dva ključna stuba: odbrambenim i automobilskim. Odbrambeni sektor proizvodio je borbena vozila poput Pume i Boxera, širok spektar municije i napredne elektronske sisteme.

Iako cenjen partner NATO vojski, poslovanje je bilo relativno stabilno. 

Ekspanzija bez presedana

Rat u Ukrajini delovao je kao katalizator uspona ove kompanije, a potražnja za njihovim proizvodima, posebno artiljerijskom municijom, eksplodirala je.

Kompanija je pokrenula plan širenja proizvodnih kapaciteta kakav nije viđen još od Hladnog rata. Grade se nove fabrike u Nemačkoj, Litvaniji, Letoniji i Rumuniji.

Kupovinom španskog proizvođača municije Expal Systems za 1,2 milijarde evra i preuzimanjem brodogradilišta NVL (bivšeg vojnog odeljenja kompanije Lürssen), Rheinmetall se transformisao u odbrambenog giganta koji pokriva kopno, more i vazduh. 

Rheinmetall je takođe osnovao i zajedničku kompaniju u Kijevu za održavanje i proizvodnju oklopnih vozila na ukrajinskoj teritoriji.

Ipak, poslovanje prate i kontroverze, poput starih optužbi za korupciju u Indiji i kritika zbog isporuka oružja Izraelu. Istovremeno, civilni deo poslovanja suočava se sa slabijim tržištem, zbog čega je već započeta konverzija pojedinih pogona u fabrike za odbrambenu proizvodnju.