Većina hrvatskih penzionera živi u siromaštvu

Prema analizi Hrvatske radiotelevizije, oni koji primaju penziju od 300 evra dobili su 20 evra više, penzioneri sa 500 evra dobili su dodatnih 32 evra, dok su oni sa penzijama od 1.000 evra dobili 65 evra više.

Prosečno povećanje iznosi oko 28 evra, dok su bivši poslanici u parlamentu i članovi vlade dobili povišicu i do 145 evra.

"Od 1. jula penzije su usklađene po novoj formuli u odnosu 85:15, zavisno od rasta plata i potrašačkih cena u prethodnih šest meseci, što je rezultiralo povećanjem od 6,48 posto i mislim da je jasno da penzije rastu", rekla je Melita Čičak, direktorka Uprave za penzioni sistem.

Predsednica Sindikata penzionera Višnja Stanišić smatra da ovo usklađivanje penzija zapravo nije donelo znatnije promene.

"Celo vreme kaskamo za platama. Udeo naših penzija u platama je oko 45 posto, dok je u Sloveniji taj deo 67 posto. Mi nikako da to izjednačimo, a kamoli da sa penzijama idemo malo više da bi došli do postotka koji bi bio zadovoljavajući za sve penzionere", rekla je Višnja Stanišić.

Naglasila je i da su se od 1990. nadalje "penzije po posebnim propisima delile šakom i kapom".

Predsednik Bloka penzionera Zajedno Milivoj Špika smatra da bi trebalo razdvojiti penzije po opštim propisima od onih po posebnim propisima.

"Ako se izračunavaju na poseban način, nema razloga da se na isti način usklađuju. Oni ovako imaju dva benefita, prvo su dobili penzije koje nisu zavisile od visine i dužine radnog staža", naveo je Špika.

Melita Čičak je podsetila da je "taj neuspešni eksperiment napravljen 2015. godine".

"To je bio potpuno promašen postupak koji je ukinut 2016. godine. Radilo se o administrativnom razdvajanju", rekla je Melita Čičak, dodavši da se samo dužim radom može ostvariti veća penzija.

"Glavni cilj je duži rad", naglasila je Melita Čičak. Zatim je dodala: "Mi imamo 31 godinu prosečan staž u Hrvatskoj, što je premalo". Špika joj je na to odgovorio: "Nas ne zanima prosek, statistika daje što vi poželite. Nas zanima činjenica koja kaže da gotovo 60 posto penzionera živi u siromaštvu. Ovo usklađivanje dolazi 6–-7 meseci nakon što nastupi šteta od inflacije."

Istakao je da je "ovo treći najveći zaostatak za rastom plata".

"Dok god se penzije ne budu usklađivale 100 posto ili s rastom plata ili s rastom cena, one će svaki put sve više zaostajati za platama. Mi nemamo ništa, od 2016. godine udeo penzija u prosečnoj plati nije se pomakao nimalo", rekao je Špika.

Predložili su da najniža penzija za 40 godina staža ne može biti niža od 880 ili 1.000 evra, što Melita Čičak smatra nerealnim jer penzioni sistem, kako je rekla, nije sistem penzione zaštite.