Amerikanci mole boga da se ne razbole

SAD troše godišnje u proseku 6.500 dolara (4.600 evra) po osobi na zdravstvenu zaštitu. Istovremeno, Francuska troši upola manje para za tu svrhu, ali svojim stanovnicima obezbeđuje daleko veće povlastice - od brige o materinstvu do pokrivanja troškova pacijenata kojima treba dugotrajna nega.

SAD imaju najskuplji medicinski sistem na svetu, ali zauzimaju tek 29. mesto na svetu po prosečnoj dužini veka svojih stanovnika. Sve zapadnoevropske zemlje imaju bolje rezultate od SAD prema većini merila koja se odnose na zdravlje.

Međutim, sve evropske zemlje imaju obavezno osiguranje za sve stanovnike, dok je u SAD zdravstveno osiguranje dobrovoljno, često povezano sa zaposlenjem. Premije za osiguranje su, tokom proteklih šest godina, rasle četvorostruko brže od zarada.

Sada 47 miliona stanovnika živi bez zdravstvenog osiguranja, uz još 25 miliona koji su delimično osigurani, što znači da imaju osiguranje, ali plaćaju iz svog džepa medicinske usluge na koje im odlazi veliki deo prihoda.

Istraživanje Harvardskog univerziteta pokazuje da medicinski računi predstavljaju važan razlog za otprilike polovinu svih ličnih bankrotstava koja pogađaju dva miliona Amerikanaca godišnje, uključujući izdržavane osobe.

Ipak, zemlja troši dva biliona (2.000 milijardi) dolara (16 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda) na zdravstvenu zaštitu, a taj postotak se stalno povećava.

U ovom trenutku otprilike četvrtina ukupnih troškova Federalne vlade odlazi na zdravstvenu zaštitu, što daleko prevazilazi ostale razvijene zemlje.

Predsednik Federalnih rezervi, Ben Bernanki, nedavno je upozorio da će visoke cene zdravstvene nege biti sve veće opterećenje za individualne i državne budžete ako se cene ne obuzdaju.

"Troškovi zdravstvene zaštite u SAD po glavi stanovnika već decenijama rastu po višoj stopi od prihoda. Ako se taj trend nastavi, kao što mnogi ekonomisti predviđaju, deo prihoda koji odlazi na zdravstvenu zaštitu će neumitno rasti. To će dovesti do toga da zdravstvena zaštita i plaćanje iz sopstvenog džepa postanu sve nedostupniji", izjavio je Bernanki za "Glas Amerike".

On kaže da će troškovi za zdravstvenu negu do 2050. iznositi 50 odsto ukupnih troškova američke vlade. Visoka cena i nedostupnost zdravstvene zaštite igraju ove godine važnu ulogu i na američkim predsedničkim izborima.

Predsednički kandidati kažu da je reforma sistema zdravstvene zaštite u SAD jedan od najvećih izazova sa kojima je zemlja suočena.

Dok republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn smatra da sve veće cene zdravstvene zaštite štete i poslodavcima i zaposlenima i prete da nanesu ozbiljnu i trajnu štetu celoj američkoj ekonomiji, dotle demokratski predsednički kandidat Barak Obama smatra da se ne sme postavljati pitanje potrebe, nego načina na koji obezbediti pristupačnu, univerzalnu zdravstvenu zaštitu svakog Amerikanca.

Mekejn, međutim, traži da korisnici sami kupuju svoju zdravstvenu zaštitu i da za to dobijaju poreske olakšice, dok se Obama zalaže da vlada radi partnerski s poslodavcima i osiguravajućim firmama da bi obezbedila povoljnu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu gotovo svim Amerikancima.

Prosečna cena porodičnog zdravstvenog osiguranja je 12.000 dolara (8.600 evra) godišnje - što je otrpilike četvrtina prosečnog neoporezovanog prihoda po domaćinstvu - i realno se povećava.

Gubitak posla podrazumeva i gubitak zdravstvenog osiguranja. Mnogim radnicima koji nemaju osiguranje na poslu cena osiguranja je nepristupačna.

Drugi problem predstavlja stanje zdravlja osiguranika. Osiguravajuće kompanije često odbijaju hronično obolele klijente koji traže medicinsko osiguranje.

SAD verovatno imaju jedan od najgorih sistema zdravstvenog osiguranja u razvijenom svetu, ali možda i najbolju medicinu. Istraživanja su vrhunska. Evropljani bi voleli da kopiraju američke akademske institucije koje kombinuju zdravstvenu negu i nauku, kao što su "Džon Hopkins" ili opšte bolnice u Masačusetsu ili Stanfordu.

Analitičari ističu da su američki standardi, za one koji imaju mogućnosti da plate, vrhunski, ali da je cena - zaprepašćujuće visoka.