Seks: Bračna dužnost ili...

Seks: Bracna duznost ili... Nazalost, takvih veza i brakova ima. Ljudi ostaju zajedno zbog razlicitih razloga i nakon sto je ljubav vec davno umrla. Ne mislim da je svaka takva veza ili brak losa. Sigurna sam da postoje parovi koji osecaju duboko postovanje i odanost jedno prema drugome iako seksualnu ljubav i zelju vise ne osecaju. U istrazivanjima mozemo citati i o parovima koji su zajedno a seksualne odnose imaju vrlo retko ili ih jedno s drugim, vise uopste i nemaju. Medju takvim parovima sigurno ima ljudi koji su zadovoljni svojim zivotom i ne osecaju da u takvoj vezi trpe. Medjutim, o njima necu danas pisati. Oni su ucinili svoj izbor koji postujem, znaju zasto su zajedno, prepoznaju lepotu u zajednickom zivotu iako seksualna ljubav vise ne zivi s njima. Danas razmisljam o svim onim zenama i muskarcima koje sam susrela ili upoznala, koji su u braku ili dugogodisnjem partnerstvu a koji su duboko nesrecni i nezadovoljni seksualnim odnosima u svojoj vezi/braku. U ovom razmisljanju pomaze mi i susret sa zenom koja je dosla na razgovor u savetovaliste i nakon razgovora i dogovora da cemo se ponovo videti, poslala mi je mail i obavestila me da je ipak odlucila da nece dolaziti. Napisala je da ne oseca snagu u sebi da se nosi sa svim problemima koje je spomenula na razgovoru i da ce mi se javiti kasnije. Dosta je vremena od tada proslo i nije se vise javila. Ona mi je pricala o svom braku i odnosu s muzem koji joj je bio jako tezak. U braku je puno godina. Udala se jer je bila zaljubljena mada se cesto, kroz ove godine pitala je li je bila zaljubljena u svog muza ili u ideju da ce se udati? Ona i muz nisu nikada bili srodne duse, ali je osecala da je on privlaci i da zeli da bude s njim. U seksu nije nikada „nesto uzivala“ kako sama kaze, a nakon sto su dosla deca, nije vise uopste uzivala u seksu sa svojim muzem i imali su odnose samo kad bi on insistirao i kad bi ona osetila grizu savest zbog stalnog izbegavanja i odbijanja odnosa. Kaze da je dobar otac i dobar covek. Njoj je problem sto nikada nisu imali onu bliskost i intimnost koju je zelela. Iz pocetka je pokusavala izgraditi takvu bliskost a s vremenom je odustala. Bilo joj je jednostavnije brinuti se za decu i u tome dobijati emocionalno ispunjenje nego pokusavati da dobije od njega neznost za kojom je ceznula. Nikada mu nije rekla sta bi u seksu zelela niti sta joj ne odgovara u nacinu kako vode ljubav. On nije nikada pitao i tako je to islo godinama. Ispunjavali su svoje bracne duznosti. Svaki put kada imaju seksualne odnose ona oseca tugu i frustraciju, ljuta je na sebe sto nije svih ovih godina pokusala nesto da promeni, sto nije bila otvorenija u izrazavanju svojih seksuanih zelja. Nije ga nikad pitala kako se on oseca sa takvim seksualnim zivotom. Oni svoje seksualno nezadovoljstvo precutkuju. Verovatno je svako od vas upoznao par sa slicnom pricom. I svaka je ta prica, ma koliko razlicita bila, frustrirajuca. Kad dvoje ljudi imaju seksualne odnose jer moraju da ispunjavaju svoju bracnu duznost, to ne zvuci kao veliko zadovoljstvo ni uzitak, zar ne? Da li je nedostatak bliskosti bio pre nego sto je seks postao ispunjavanje bracne duznosti ili je ispunjavanje bracne duznosti isteralo bliskost i intimnost? I jedno i drugo je moguce. Sigurno je da „ispunjavanje bracne duznosti“ i uzivanje u intimnosti i bliskosti ne idu ruku pod ruku. I sta god bilo prvo, ako nastavite i dalje da ispunjavate svoju bracnu duznost, mozete biti sigurni da ce bliskosti i intimnosti biti sve manje i manje. Vazno je znati da je moguce uciniti promene. Moguce je da svato sebi jasno i glasno prizna u kakvoj situaciji se nalazi: da li je zadovoljan/na seksualnim zivotom koji ima u svom braku; sta cini da to nezadovoljstvo promeni; da li je spreman/na otvoreno razgovarati o seksualnosti u svom braku, ma koliko neugodan razgovor bio? Rizik postoji. Mozda cete poceti razgovarati i o nekim drugim stvarima s kojima niste zadovoljni, mozda cete poceti jedno drugo da okrivljavate za situaciju u kojoj ste se nasli, mozda se bojite da bi takav razgovor doveo do razdvajanja ili razlaza? Moguce je ili bolje reci skoro pa je sigurno da ce otvoren razgovor o nazadovoljstvu seksualnim zivotom biti tezak i bolan za oboje. Medjutim, koja je alternativa? Ostati nezadovoljni i dalje? Traziti seksualni uzitak izvan braka? Uveravati sebe da vam to vise nije ni vazno? Za mene nema boljeg izbora od otvorenog razgovora. Svakako, sam razgovor nije garancija da ce biti bolje ali barem je odraz ne-mirenja s postojecim stanjem. Sledece nedelje nastavljam razmisljanje o istoj temi. Mozda se u medjuvremenu javi neko od vas koji citate ove retke i sa svojom pricom. Bilo bi mi drago, narocito ako imate iskustvo sretnog resenja frustrirajuce situacije u kojoj ste bili. Pisala mi je jedna citateljka i pitala kakve posledice ima osoba koja je u dugogodisnjem (bracnom) odnosu bez ljubavi i ima seksualne odnose s partnerom jer mora „ispunjavati bracne duznosti“. U tim odnosima ne uziva a oseca i krivicu zbog nepostojanja seksualne i emotivne zelje prema partneru. Pise: Natasa Barolin Belic, seksualni terapeut i savetnik za veze Pisala mi je jedna citateljka i pitala kakve posledice ima osoba koja je u dugogodisnjem (bracnom) odnosu bez ljubavi i ima seksualne odnose s partnerom jer mora „ispunjavati bracne duznosti“. U tim odnosima ne uziva a oseca i krivicu zbog nepostojanja seksualne i emotivne zelje prema partneru.

Nažalost, takvih veza i brakova ima. Ljudi ostaju zajedno zbog različitih razloga i nakon što je ljubav već davno umrla. Ne mislim da je svaka takva veza ili brak loša.

Sigurna sam da postoje parovi koji osećaju duboko poštovanje i odanost jedno prema drugome iako seksualnu ljubav i želju više ne osećaju.

U istraživanjima možemo čitati i o parovima koji su zajedno a seksualne odnose imaju vrlo retko ili ih jedno s drugim, više uopšte i nemaju. Među takvim parovima sigurno ima ljudi koji su zadovoljni svojim životom i ne osećaju da u takvoj vezi trpe. Međutim, o njima neću danas pisati. Oni su učinili svoj izbor koji poštujem, znaju zašto su zajedno, prepoznaju lepotu u zajedničkom životu iako seksualna ljubav više ne živi s njima.

Danas razmišljam o svim onim ženama i muškarcima koje sam susrela ili upoznala, koji su u braku ili dugogodišnjem partnerstvu a koji su duboko nesrećni i nezadovoljni seksualnim odnosima u svojoj vezi/braku.

U ovom razmišljanju pomaže mi i susret sa ženom koja je došla na razgovor u savetovalište i nakon razgovora i dogovora da ćemo se ponovo videti, poslala mi je mail i obavestila me da je ipak odlučila da neće dolaziti. Napisala je da ne oseća snagu u sebi da se nosi sa svim problemima koje je spomenula na razgovoru i da će mi se javiti kasnije. Dosta je vremena od tada prošlo i nije se više javila.

Ona mi je pričala o svom braku i odnosu s mužem koji joj je bio jako težak. U braku je puno godina. Udala se jer je bila zaljubljena mada se često, kroz ove godine pitala je li je bila zaljubljena u svog muža ili u ideju da će se udati?

Ona i muž nisu nikada bili srodne duše, ali je osećala da je on privlači i da želi da bude s njim. U seksu nije nikada „nešto uživala“ kako sama kaže, a nakon što su došla deca, nije više uopšte uživala u seksu sa svojim mužem i imali su odnose samo kad bi on insistirao i kad bi ona osetila grižu savest zbog stalnog izbegavanja i odbijanja odnosa.

Kaže da je dobar otac i dobar čovek. Njoj je problem što nikada nisu imali onu bliskost i intimnost koju je želela. Iz početka je pokušavala izgraditi takvu bliskost a s vremenom je odustala. Bilo joj je jednostavnije brinuti se za decu i u tome dobijati emocionalno ispunjenje nego pokušavati da dobije od njega nežnost za kojom je čeznula. Nikada mu nije rekla šta bi u seksu želela niti šta joj ne odgovara u načinu kako vode ljubav.

On nije nikada pitao i tako je to išlo godinama.

Ispunjavali su svoje bračne dužnosti. Svaki put kada imaju seksualne odnose ona oseća tugu i frustraciju, ljuta je na sebe što nije svih ovih godina pokušala nešto da promeni, što nije bila otvorenija u izražavanju svojih seksuanih želja. Nije ga nikad pitala kako se on oseća sa takvim seksualnim životom. Oni svoje seksualno nezadovoljstvo prećutkuju.

Verovatno je svako od vas upoznao par sa sličnom pričom. I svaka je ta priča, ma koliko različita bila, frustrirajuća. Kad dvoje ljudi imaju seksualne odnose jer moraju da ispunjavaju svoju bračnu dužnost, to ne zvuči kao veliko zadovoljstvo ni užitak, zar ne?

Da li je nedostatak bliskosti bio pre nego što je seks postao ispunjavanje bračne dužnosti ili je ispunjavanje bračne dužnosti isteralo bliskost i intimnost?

I jedno i drugo je moguće.

Sigurno je da „ispunjavanje bračne dužnosti“ i uživanje u intimnosti i bliskosti ne idu ruku pod ruku. I šta god bilo prvo, ako nastavite i dalje da ispunjavate svoju bračnu dužnost, možete biti sigurni da će bliskosti i intimnosti biti sve manje i manje.

Važno je znati da je moguće učiniti promene. Moguće je da svato sebi jasno i glasno prizna u kakvoj situaciji se nalazi: da li je zadovoljan/na seksualnim životom koji ima u svom braku; šta čini da to nezadovoljstvo promeni; da li je spreman/na otvoreno razgovarati o seksualnosti u svom braku, ma koliko neugodan razgovor bio?

Rizik postoji. Možda ćete početi razgovarati i o nekim drugim stvarima s kojima niste zadovoljni, možda ćete početi jedno drugo da okrivljavate za situaciju u kojoj ste se našli, možda se bojite da bi takav razgovor doveo do razdvajanja ili razlaza?

Moguće je ili bolje reći skoro pa je sigurno da će otvoren razgovor o nazadovoljstvu seksualnim životom biti težak i bolan za oboje. Međutim, koja je alternativa? Ostati nezadovoljni i dalje? Tražiti seksualni užitak izvan braka?

Uveravati sebe da vam to više nije ni važno? Za mene nema boljeg izbora od otvorenog razgovora. Svakako, sam razgovor nije garancija da će biti bolje ali barem je odraz ne-mirenja s postojećim stanjem.

Sledeće nedelje nastavljam razmišljanje o istoj temi. Možda se u međuvremenu javi neko od vas koji čitate ove retke i sa svojom pričom. Bilo bi mi drago, naročito ako imate iskustvo sretnog rešenja frustrirajuće situacije u kojoj ste bili.