Kad muškarac kaže NE – II deo

Kad muskarac kaze NE – II deo Danas cemo govoriti o onoj drugoj grupi, muskarcima koji svojim zenama kazu NE, ali ne zato sto im je seksulana zelja smanjena, nego zato sto je njihova seksualna zelja vezana uz posebne seksaulne sadrzaje. Konkretno, kod zena s kojma sam razgovarala radi se o Internet pornografiji - gledanju filmova ili fotografija specificnog seksualnog sadrzaja. Ti muskarci gledaju na Internetu filmove ili slike koje ih uzbudjuju i uz to masturbiraju, sto im pruza vece zadovoljstvo nego seksualni odnos sa partnerom. Secam se da je jednom jedan moj kolega pitao „Sta smeta zeni ako joj partner gleda seksaulne sadrzaje na Internetu? Zasto je to ugrozava?“ Zene s kojima sam pricala bi jednoglasno rekle – problem je u tome sto on kroz gledanje i samozadovoljavanje ispunjava svoje seksualne potrebe a nema potrebe da bude u seksualnom kontaktu sa svojom zenom. Njih ne ugrozava to sto njihovi muzevi gledaju seksualne sadrzaje na Internetu, vec to sto nemaju seksualne odnose s njima. One se osecaju iskljucene, odbacene i svakako, pitaju se voli li ih njihov partner ili ne. Prisutne su poprilicno snazne emocije. Sve zene koje spominjem su mladje, ni jedna nema 40 godina, a najmladja nema ni 30. Dobro izgledaju, pogotovo zbog situacije u kojoj jesu vazno im je da izgledaju lepo i privlacno. I sve se osecaju razocarane i nezadovoljne. Govore o osecaju nezadovoljstva sa sobom, sumnji da vise nisu privlacne svojim partnerima, strahu da je problem u njima. Na pocetku veze njihovi partneri im nisu rekli za svoje posebne seksualne sklonosti, a neki od njih su to tajili sve dok ih partnerke nisu otkrile. I tada im je bilo tesko da priznaju da je to cinjenica, da na taj nacin postizu zadovoljenje. Postoje i razmisljanja o prekidu odnosa, ali one se jos uvek nadaju da bi moglo biti bolje i za sada, zele da ostanu sa svojim muzevima i partnerima. Mozda se pitate zasto ti muskarci ne bi imali i jedno i drugo?! To se pitaju i njihove zene. Jedna je rekla da je predlozila svom partneru da zajedno gledaju filmove i da im to bude kao uvod u vodjenje ljubavi. Nekoliko puta su to i ucinili a onda se on vratio samostalnom gledanju. U ovim slucajevima, ti muskarci ne pronalaze dovoljno motivacije za seksualne odnose sa svojim zenama. Neke od njih placu, neke se ljute, neke vicu. Kazu da njihovi muzevi znaju kako im je to tesko i bolno ali kao da im to ne dopire do „srca“ i u stvari empatijski ne razumiju kako se oseca zena koju muz konstantno odbija. U ovim slucajevima radi se o parafilijama. Masters i Johansonova definiraju parafiliju kao „stanje kod kojeg seksualno uzbudjenje i zadovoljenje osobe zavisi o mastanju o nekom neuobicajenom seksualnom iskustvu koje postaje primarni fokus seksualnog ponasanja“. Parafilija se moze fokusirati oko nekog obekta (npr, donjeg vesa, visokih potpetica...) ili nekih aktivnosti (npr. slanje opscenih poruka, gledanje specificnih pornografskih sadrzaja...). Vazno je znati da parafilija ne spada u seksualno eksperimentisanje i istrazivanje. Mnogi ljudi vole da eksperimentisu i da za vreme seksualnog odnosa koriste vulgarne reci, grublje dodire ili udaranje tokom seksa, medjutim, tada ne govorimo o parafilijama. Tek kada se neka aktivnost pojaca do nivoa psiholoske zavisnosti govorimo o parafilijama. Osoba s razvijenom parafilijom zaokupljena je razmisljanjem o specificnom seksualnom ispunjenju toliko da ostale aktivnosti zanemaruje, odnosno seksualne aktivnosti, koje su izvan granica parafilije, nisu joj vise uzbudjujuce. Parafilije mozemo kategorisati u 3 stepena: - Blaga – osoba je znacajno pogodjena ponavljajucim parafilijskim potrebama, ali ne deluje po njima - Umerena – osoba povremeno deluje prema parafilijskim potrebama - Teska – osoba ponavljano deluje prema parafilijskim potrebama, seksualne aktivnosti izvan parafilije uopste je ne uzbudjuju. Kod blage i umerene parafilije partnerski zivot ne mora patiti. Ako su oboje otvoreni za razlicitosti, moguce je povremeno ukljuciti neku specificnu seksualnu preferenciju u seksualni odnos i na taj nacin postici zdravi kompromis. Svakako, to je moguce uz obostrano prihvatanje i postovanje potreba oboje partnera. Kod teske parafilije vazno je da partneri iskreno razgovaraju o tome sta zele, kako vide svoj bracni/partnerski zivot. Sta zeni znaci da njen partner ima specificne seksualne sklonosti, sto muskarcu znaci zenina potreba za intimnoscu i seksualnim odnosima koji njemu nisu privlacni? Verujem da ima parova koji se mogu nositi s takvom situacijom, no vazno je vrlo jasno reci da to nije lagana situacija. I osoba koja ima posebne seksualne sklonosti, bez obzira kakve bile i osoba koja je s njom u vezi, na razlicite nacine mogu duboko patiti. Dodatna patnja je muskarcevo ne-prihvatanje tog dela sebe i stalna unutrasnja borba. Partner, u takvoj vezi, kao sto sam vec napisala, najcesce se oseca duboko odbacena i ne voljena. Na svakoj osobi je odgovornost da zna sta joj je prihvatljivo a sta nije. Univerzalnog pravila koje bi vredelo za svaku vezu nema. Neki parovi ce pronaci nacin da integrisu parafiliju u svoj bracni seksualni zivot i ostace zajedno, neki parovi to nece uspeti i verovatno nece ostati zajedno. Spomenula sam kako sam razgovarala sa grupom zena koje su zelele da porazgovaraju o svojim problemima u braku ili vezi. Zajednicko im je to sto im njihovi muzevi i partneri, kada im one seksualno prilaze, govore NE. Pisala sam o muskarcima kod kojih je prisutna smanjena seksualna zelja i to je njihov razlog za NE. Pise: Natasa Barolin Belic, seksualni terapeut i savetnik za veze Foto: graur razvan ionut / FreeDigitalPhotos.net Spomenula sam kako sam razgovarala sa grupom zena koje su zelele da porazgovaraju o svojim problemima u braku ili vezi. Zajednicko im je to sto im njihovi muzevi i partneri, kada im one seksualno prilaze, govore NE. Pisala sam o muskarcima kod kojih je prisutna smanjena seksualna zelja i to je njihov razlog za NE.

Danas ćemo govoriti o onoj drugoj grupi, muškarcima koji svojim ženama kažu NE, ali ne zato što im je seksulana želja smanjena, nego zato što je njihova seksualna želja vezana uz posebne seksaulne sadržaje. Konkretno, kod žena s kojma sam razgovarala radi se o Internet pornografiji - gledanju filmova ili fotografija specifičnog seksualnog sadržaja.

Ti muškarci gledaju na Internetu filmove ili slike koje ih uzbuđuju i uz to masturbiraju, što im pruža veće zadovoljstvo nego seksualni odnos sa partnerom.

Sećam se da je jednom jedan moj kolega pitao „Šta smeta ženi ako joj partner gleda seksaulne sadržaje na Internetu? Zašto je to ugrožava?“ Žene s kojima sam pričala bi jednoglasno rekle – problem je u tome što on kroz gledanje i samozadovoljavanje ispunjava svoje seksualne potrebe a nema potrebe da bude u seksualnom kontaktu sa svojom ženom. Njih ne ugrožava to što njihovi muževi gledaju seksualne sadržaje na Internetu, već to što nemaju seksualne odnose s njima.

One se osećaju isključene, odbačene i svakako, pitaju se voli li ih njihov partner ili ne. Prisutne su poprilično snažne emocije.

Sve žene koje spominjem su mlađe, ni jedna nema 40 godina, a najmlađa nema ni 30. Dobro izgledaju, pogotovo zbog situacije u kojoj jesu važno im je da izgledaju lepo i privlačno. I sve se osećaju razočarane i nezadovoljne.

Govore o osećaju nezadovoljstva sa sobom, sumnji da više nisu privlačne svojim partnerima, strahu da je problem u njima. Na početku veze njihovi partneri im nisu rekli za svoje posebne seksualne sklonosti, a neki od njih su to tajili sve dok ih partnerke nisu otkrile. I tada im je bilo teško da priznaju da je to činjenica, da na taj način postižu zadovoljenje.

Postoje i razmišljanja o prekidu odnosa, ali one se još uvek nadaju da bi moglo biti bolje i za sada, žele da ostanu sa svojim muževima i partnerima.

Možda se pitate zašto ti muškarci ne bi imali i jedno i drugo?! To se pitaju i njihove žene.

Jedna je rekla da je predložila svom partneru da zajedno gledaju filmove i da im to bude kao uvod u vođenje ljubavi. Nekoliko puta su to i učinili a onda se on vratio samostalnom gledanju. U ovim slučajevima, ti muškarci ne pronalaze dovoljno motivacije za seksualne odnose sa svojim ženama. Neke od njih plaču, neke se ljute, neke viču. Kažu da njihovi muževi znaju kako im je to teško i bolno ali kao da im to ne dopire do „srca“ i u stvari empatijski ne razumiju kako se oseća žena koju muž konstantno odbija.

U ovim slučajevima radi se o parafilijama. Masters i Johansonova definiraju parafiliju kao „stanje kod kojeg seksualno uzbuđenje i zadovoljenje osobe zavisi o maštanju o nekom neuobičajenom seksualnom iskustvu koje postaje primarni fokus seksualnog ponašanja“.

Parafilija se može fokusirati oko nekog obekta (npr, donjeg veša, visokih potpetica...) ili nekih aktivnosti (npr. slanje opscenih poruka, gledanje specifičnih pornografskih sadržaja...).

Važno je znati da parafilija ne spada u seksualno eksperimentisanje i istraživanje. Mnogi ljudi vole da eksperimentišu i da za vreme seksualnog odnosa koriste vulgarne reči, grublje dodire ili udaranje tokom seksa, međutim, tada ne govorimo o parafilijama.

Tek kada se neka aktivnost pojača do nivoa psihološke zavisnosti govorimo o parafilijama.

Osoba s razvijenom parafilijom zaokupljena je razmišljanjem o specifičnom seksualnom ispunjenju toliko da ostale aktivnosti zanemaruje, odnosno seksualne aktivnosti, koje su izvan granica parafilije, nisu joj više uzbuđujuće.

Parafilije možemo kategorisati u 3 stepena:

- Blaga – osoba je značajno pogođena ponavljajućim parafilijskim potrebama, ali ne deluje po njima

- Umerena – osoba povremeno deluje prema parafilijskim potrebama

- Teška – osoba ponavljano deluje prema parafilijskim potrebama, seksualne aktivnosti izvan parafilije uopšte je ne uzbuđuju.

Kod blage i umerene parafilije partnerski život ne mora patiti. Ako su oboje otvoreni za različitosti, moguće je povremeno uključiti neku specifičnu seksualnu preferenciju u seksualni odnos i na taj način postići zdravi kompromis. Svakako, to je moguće uz obostrano prihvatanje i poštovanje potreba oboje partnera.

Kod teške parafilije važno je da partneri iskreno razgovaraju o tome šta žele, kako vide svoj bračni/partnerski život. Šta ženi znači da njen partner ima specifične seksualne sklonosti, što muškarcu znači ženina potreba za intimnošću i seksualnim odnosima koji njemu nisu privlačni? Verujem da ima parova koji se mogu nositi s takvom situacijom, no važno je vrlo jasno reći da to nije lagana situacija. I osoba koja ima posebne seksualne sklonosti, bez obzira kakve bile i osoba koja je s njom u vezi, na različite načine mogu duboko patiti. Dodatna patnja je muškarčevo ne-prihvatanje tog dela sebe i stalna unutrašnja borba.

Partner, u takvoj vezi, kao što sam već napisala, najčešće se oseća duboko odbačena i ne voljena. Na svakoj osobi je odgovornost da zna šta joj je prihvatljivo a šta nije. Univerzalnog pravila koje bi vredelo za svaku vezu nema. Neki parovi će pronaći način da integrišu parafiliju u svoj bračni seksualni život i ostaće zajedno, neki parovi to neće uspeti i verovatno neće ostati zajedno.