Testiranje budućih prvaka

Testiranje buducih prvaka Upis za prvi razred osnovne skole je poceo 1. aprila i trajace do kraja juna. Oni koji zakasne, moci ce da se prijave sve do pocetka skolske godine. Potrebna dokumenta. Prilikom upisa, u Sekretarijat osnovne skole predaje se potvrda o zavrsenom pripremnom, predskolskom programu, Izvod iz maticne knjige rodjenih, prijava mesta stanovanja - prebivaliste, Izvestaj i nalaz lekara o izvrsenim specijalistickim pregledima (pedijatar, specijalista za ORL, oftalmolog, fizijatar, logoped. Nakon kompletnog pregleda dete dobije vakcine i revakcine). Zatim, zakazuje se testiranje kod skolskog psihologa ili pedagoga koji treba da proceni detetovu zrelost za polazak u skolu. Roditeljima je tesko objasniti da ovo testiranje nije nikakav test inteligencije ili znanja, da ne postoje odgovori kojima treba unapred da nauce decu kako bi ostavila sto bolji utisak. Pitanja koja ce detetu biti postavljena su tajna, iako se u nasim skolama vec godinama koristi ista baterija testova. Sa druge strane, kako ce proteci samo testiranje i koja ce pitanja biti postavljena uveliko zavisi ne samo od koriscenih testova vec i od licnosti psihologa tj. pedagoga. Ispituje se emotivna, socijalna i kognitivna zrelost deteta. Sta to tacno znaci? Grafomotorika: uobicajeno je da jedan od zadataka bude da dete nesto nacrta. Pre polaska u skolu vecina dece pravilno drzi olovku i uspeva da nacrta dovoljan broj detalja na crtezu. Ruka kojom drzi olovku znaci da je levoruko ili desnjak, sto psiholog, takodje, evidentira. Brojevi: dete u ovom uzrastu bi trebalo da ume da broji do 20 i da brojeve povezuje sa kolicinom. Odnosno, kada mu pokazete crtez sa 5 jabuka, ume da ih predstavi kao : 5 jabuka. Takodje, treba da zna osnovno baratanje brojevima, na primer, koliko ima godina i koliko ce ih imati sledece godine. Mnogi znaju i parne i neparne brojeve, da broje unazad i slicno, ali to se na ovom testiranju ne zahteva. Recnik: jedan od mogucih zadataka je da dete kaze kojim slovom pocinje neka rec, kojim slovom se zavrsava, i da podeli rec na slogove. Prati se i nacin na koji stvara recenice (koliko jesu ili nisu opsirne, koliko izrazajne, koliko bogate detaljima), glasovna analiza (da li dete razume da se rec KUCA sastoji od glasova K U C A – sto se smatra osnovom buduceg pisanja), i glasovna sinteza (kada kazete K U C A da li dete to prepoznaje kao KUCA – sto je osnova buduceg citanja) Govorno-jezicki status: kroz sve odgovore bice pracen detetov govorno-jezicki status. Odnosno, celokupno testiranje prolazi kroz razgovor, i nema toliko loseg psihologa ili pedagoga koji ce dete namerno dodatno uplasiti kada kaze: “Sada pazi sta radis, sada cu da gledam kako se govorno-jezicki izrazavas”. Ipak, iako nije ocigledno – upravo ova oblast o zrelosti deteta govori mnogo. Takodje, ocekivana su tzv. “pitanja snalazenja” ili svakodnevnih situacija kao sto su: sta radimo kada pada kisa, kako znamo koje je godisnje doba, koji dan u nedelji ce biti posle, na primer, srede ili koji je dan bio pre ponedeljka i slicno. Trebalo bi da dete zna i da odredi sta se nalazi gore, dole, pored njega, kao i da razlikuje pojmove veci –manji. Ukratko: na ova pitanja ne mozete vi, preko noci, pripremiti dete niti to treba da pokusavate. Imajte poverenja u svoje dosadasnje vaspitne postupke, kao i u rad vrtica koji je dete pohadjalo. Predskolski program. Po zakonu je predskolski program obavezan, i bez obzira sto vam prilikom upisa mnoge skole nece traziti ovu potvrdu iz vrtica, vasa je obaveza da je imate, bas kao sto je pravo skole da je trazi. Ipak, zahvaljujuci boravku u vrticu gde je rad prilagodjen uzrastu dece, vase dete je tamo vec naucilo ne samo pravila ponasanja u grupi, vec i osnovne pojmove potrebne za snalazenje u skolskom gradivu. Citanje i pisanje. Pre polaska u skolu nije neophodno da dete ume da cita i pise, niti ce ga to ispitivati na testiranju za upis u prvi razred. Vrtici nemaju zakonsku dozvolu da vrse opismenjavanje dece, osim kada dete individualno ne pokaze interesovanje za to. Medjutim, vecina dece u vrticu, ipak, nauci da prepoznaje slova (sto je vazno za ucenje citanja) a imaju izvezbanu grafo-motoriku (osnova za pisanje). Ove aktivnosti vaspitaci u vrticima obavljaju na odredjen postupan nacin. Roditelji cesto kazu: “zna sva slova”, i misle da njihovo dete ume da cita. Medjutim, deca slova najpre memorisu kao simbole, tj. grafeme a to ne znaci da znaju da citaju ili pisu. Uzdrzite se od ucenja deteta da cita i pise, ako ono to ne zeli i ne pokazuje interesovanje. Naime, moze se dogoditi da ga tome ucite na drugaciji nacin nego sto ce to ciniti njegova buduca uciteljica, tj. da ce morati prvo da se odvikava od vaseg nacina da bi prihvatilo njen. Vi, sa svoje strane, negujte ljubav prema knjizi, mnogo razgovarajte, citajte detetu, odgovorite na njegovu radoznalost. Na ovaj nacin vec ga pripremate za skolu. Uostalom, pokazatelji da li je dete fizicki, psihicki ili emotivno zrelo za polazak u skolu i nisu da li ono ume da cita ili pise vec : neposredno pre skole zna pravilno da koristi sve glasove, mlecni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima razvijenu finu morotiku (ume da koristi makaze ili da se igra sa dugmicima, klikerima...), crta figuru coveka sa svim elementima tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima, (oci, nos, usta, usi, kosa) uspeva da drzi paznju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne place kada izgubi :”Covece ne ljuti se«,) moze da bude odvojeno od vas vise sati ili dana... Za testiranje pred upis u prvi razred ali i za polazak u skolu, vazno je da dete bude opusteno. Medjutim, to je lakse reci nego uciniti jer su roditelji veoma uzbudjeni i nervozni a njihovo raspolozenje se lako “lepi” za decu. Pokusajte da kontrolisete sopstvene strahove i emocije i objasnite detetu sta ce se desavati na razgovoru kod psihologa ili pedagoga. Pokazite poverenje da ce sve biti u redu, da nije nista strasno ni ako ne zna odgovor na neko pitanje, da je u pitanju razgovor, i da ce se i ono na tom razgovoru najbolje osecati ako bude opusteno, odgovaralo bez straha, onako kako ono misli da treba. Tokom predstojecih meseci, tj. sve do septembra, nastavite da ga pripremite za polazak u prvi razred. Ponudite realnu sliku skole, ali pocinite od pozitivnih strana (na primer, da ce tamo steci nove prijatelje, da ce nauciti mnogo zanimljivih novih stvari, da ce imati uciteljicu koja ce brinuti o njima, da ce sa svojim odeljenjem ici na izlete… Uzdrzite se od pretnji i plasenja, posrednog ili direktnog kao sto je: ”Videces ti kada podjes u skolu... Sa skolom vise neces imati vremena za igru... skola je ozbiljna stvar a igracke su za male bebe...” Nemojte insistirati na tome da ce mnogo uciti, morati da bude poslusno, uredno, da ce biti kaznjeno ako ne bude mirno sedelo. Ne koristite skolu kao pretnju, jer time rizikujete da se u detetu stvori otpor na samom pocetku. Upis u skolu kao i skolovanje jesu stres i za dete i za roditelje, ali mozda ga vi, svojim ponasanjem mozete umanjiti. Pocelo je ovogodisnje testiranje buducih prvaka. Posle obavljenih zdravstvenih pregleda, zakazuje se testiranje kod psihologa ili pedagoga odabrane skole. Tada mnogi roditelji postavljaju isto pitanje: “Da li je moje dete spremno za prvi razred?” Jelena Holcer Pocelo je ovogodisnje testiranje buducih prvaka. Posle obavljenih zdravstvenih pregleda, zakazuje se testiranje kod psihologa ili pedagoga odabrane skole. Tada mnogi roditelji postavljaju isto pitanje: “Da li je moje dete spremno za prvi razred?”

Upis za prvi razred osnovne škole je počeo 1. aprila i trajaće do kraja juna. Oni koji zakasne, moći će da se prijave sve do početka školske godine.

Potrebna dokumenta. Prilikom upisa, u Sekretarijat osnovne škole predaje se potvrda o završenom pripremnom, predškolskom programu, Izvod iz matične knjige rođenih, prijava mesta stanovanja - prebivalište, Izveštaj i nalaz lekara o izvršenim specijalističkim pregledima (pedijatar, specijalista za ORL, oftalmolog, fizijatar, logoped. Nakon kompletnog pregleda dete dobije vakcine i revakcine).

Zatim, zakazuje se testiranje kod školskog psihologa ili pedagoga koji treba da proceni detetovu zrelost za polazak u školu.

Roditeljima je teško objasniti da ovo testiranje nije nikakav test inteligencije ili znanja, da ne postoje odgovori kojima treba unapred da nauče decu kako bi ostavila što bolji utisak.

Pitanja koja će detetu biti postavljena su tajna, iako se u našim školama već godinama koristi ista baterija testova. Sa druge strane, kako će proteći samo testiranje i koja će pitanja biti postavljena uveliko zavisi ne samo od korišćenih testova već i od ličnosti psihologa tj. pedagoga.

Ispituje se emotivna, socijalna i kognitivna zrelost deteta. Šta to tačno znači?

Grafomotorika: uobičajeno je da jedan od zadataka bude da dete nešto nacrta. Pre polaska u školu većina dece pravilno drži olovku i uspeva da nacrta dovoljan broj detalja na crtežu. Ruka kojom drži olovku znači da je levoruko ili dešnjak, što psiholog, takođe, evidentira.

Brojevi: dete u ovom uzrastu bi trebalo da ume da broji do 20 i da brojeve povezuje sa količinom. Odnosno, kada mu pokažete crtež sa 5 jabuka, ume da ih predstavi kao : 5 jabuka. Takođe, treba da zna osnovno baratanje brojevima, na primer, koliko ima godina i koliko će ih imati sledeće godine.

Mnogi znaju i parne i neparne brojeve, da broje unazad i slično, ali to se na ovom testiranju ne zahteva.

Rečnik: jedan od mogućih zadataka je da dete kaže kojim slovom počinje neka reč, kojim slovom se završava, i da podeli reč na slogove. Prati se i način na koji stvara rečenice (koliko jesu ili nisu opširne, koliko izražajne, koliko bogate detaljima), glasovna analiza (da li dete razume da se reč KUĆA sastoji od glasova K U Ć A – što se smatra osnovom budućeg pisanja), i glasovna sinteza (kada kažete K U Ć A da li dete to prepoznaje kao KUĆA – što je osnova budućeg čitanja)

Govorno-jezički status: kroz sve odgovore biće praćen detetov govorno-jezički status.

Odnosno, celokupno testiranje prolazi kroz razgovor, i nema toliko lošeg psihologa ili pedagoga koji će dete namerno dodatno uplašiti kada kaže: “Sada pazi šta radiš, sada ću da gledam kako se govorno-jezički izražavaš”. Ipak, iako nije očigledno – upravo ova oblast o zrelosti deteta govori mnogo.

Takođe, očekivana su tzv. “pitanja snalaženja” ili svakodnevnih situacija kao što su: šta radimo kada pada kiša, kako znamo koje je godišnje doba, koji dan u nedelji će biti posle, na primer, srede ili koji je dan bio pre ponedeljka i slično. Trebalo bi da dete zna i da odredi šta se nalazi gore, dole, pored njega, kao i da razlikuje pojmove veći –manji.

Ukratko: na ova pitanja ne možete vi, preko noći, pripremiti dete niti to treba da pokušavate. Imajte poverenja u svoje dosadašnje vaspitne postupke, kao i u rad vrtića koji je dete pohađalo.

Predškolski program. Po zakonu je predškolski program obavezan, i bez obzira što vam prilikom upisa mnoge škole neće tražiti ovu potvrdu iz vrtića, vaša je obaveza da je imate, baš kao što je pravo škole da je traži. Ipak, zahvaljujući boravku u vrtiću gde je rad prilagođen uzrastu dece, vaše dete je tamo već naučilo ne samo pravila ponašanja u grupi, već i osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu.

Čitanje i pisanje. Pre polaska u školu nije neophodno da dete ume da čita i piše, niti će ga to ispitivati na testiranju za upis u prvi razred. Vrtići nemaju zakonsku dozvolu da vrše opismenjavanje dece, osim kada dete individualno ne pokaže interesovanje za to. Međutim, većina dece u vrtiću, ipak, nauči da prepoznaje slova (što je važno za učenje čitanja) a imaju izvežbanu grafo-motoriku (osnova za pisanje). Ove aktivnosti vaspitači u vrtićima obavljaju na određen postupan način.

Roditelji često kažu: “zna sva slova”, i misle da njihovo dete ume da čita. Međutim, deca slova najpre memorišu kao simbole, tj. grafeme a to ne znači da znaju da čitaju ili pišu.

Uzdržite se od učenja deteta da čita i piše, ako ono to ne želi i ne pokazuje interesovanje. Naime, može se dogoditi da ga tome učite na drugačiji način nego što će to činiti njegova buduća učiteljica, tj. da će morati prvo da se odvikava od vašeg načina da bi prihvatilo njen. Vi, sa svoje strane, negujte ljubav prema knjizi, mnogo razgovarajte, čitajte detetu, odgovorite na njegovu radoznalost. Na ovaj način već ga pripremate za školu.

Uostalom, pokazatelji da li je dete fizički, psihički ili emotivno zrelo za polazak u školu i nisu da li ono ume da čita ili piše već :

neposredno pre škole zna pravilno da koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima razvijenu finu morotiku (ume da koristi makaze ili da se igra sa dugmićima, klikerima...), crta figuru čoveka sa svim elementima tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima, (oči, nos, usta, uši, kosa) uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi :”Čoveče ne ljuti se«,) može da bude odvojeno od vas više sati ili dana...

Za testiranje pred upis u prvi razred ali i za polazak u školu, važno je da dete bude opušteno. Međutim, to je lakše reći nego učiniti jer su roditelji veoma uzbuđeni i nervozni a njihovo raspoloženje se lako “lepi” za decu.

Pokušajte da kontrolišete sopstvene strahove i emocije i objasnite detetu šta će se dešavati na razgovoru kod psihologa ili pedagoga. Pokažite poverenje da će sve biti u redu, da nije ništa strašno ni ako ne zna odgovor na neko pitanje, da je u pitanju razgovor, i da će se i ono na tom razgovoru najbolje osećati ako bude opušteno, odgovaralo bez straha, onako kako ono misli da treba.

Tokom predstojećih meseci, tj. sve do septembra, nastavite da ga pripremite za polazak u prvi razred.

Ponudite realnu sliku škole, ali počinite od pozitivnih strana (na primer, da će tamo steći nove prijatelje, da će naučiti mnogo zanimljivih novih stvari, da će imati učiteljicu koja će brinuti o njima, da će sa svojim odeljenjem ići na izlete… Uzdržite se od pretnji i plašenja, posrednog ili direktnog kao što je: ”Videćeš ti kada pođeš u školu... Sa školom više nećeš imati vremena za igru... škola je ozbiljna stvar a igračke su za male bebe...”

Nemojte insistirati na tome da će mnogo učiti, morati da bude poslušno, uredno, da će biti kažnjeno ako ne bude mirno sedelo. Ne koristite školu kao pretnju, jer time rizikujete da se u detetu stvori otpor na samom početku.

Upis u školu kao i školovanje jesu stres i za dete i za roditelje, ali možda ga vi, svojim ponašanjem možete umanjiti.