Kako se pravilno uči?

Kako se pravilno uci? »Cuti i plivaj«. Kada kazete detetu : »Tvoje je samo da ucis«, napravili ste vise gresaka istovremeno. Najpre, to nije istina. Vase dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, cak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opretecuju i vasa ocekivanja koja se ne svode samo na ucenje vec i da zadrzi sve svoje navike i ponasanja kojima ste vi zadovoljni, da ono lose izmeni ili pretvori u one navike kojima cete (opet vi) tek postati zadovoljni. Stav: »Tvoje je samo da ucis«, moze se uporediti sa bacanjem malog deteta u vodu uz jedinu instrukciju: »Cuti i plivaj!« Zaboravili ste da objasnite kako se to radi. Takodje, to nece uciniti ni njegovi ucitelji u skoli. Jedino opravdanje koje mozete imati jeste da ih ni sami ne znate. Ipak, metode pravilnog ucenja nisu nikakva tajna i postoje oduvek. Njihova glavna prednost je u tome sto se uz njih, postizu najbolji rezultati za najkrace vreme a ono sto se uci najduze pamti. Osim toga, kada jednom naviknete dete da ih primenjuje, to je metod rada i kada bude starije. Odnosno, one su univerzalne i ne zavise od decjeg uzrasta. Vase navike – vase iskustvo. Zaboravite na sopstvene navike prilikom ucenja. Mozda ste vi ucili nocu, mozda ste vi najbolje ucili u drustvu, mozda... i mozda uspeli da zavrsite najvise skole. To, ipak, ne znaci da ste ucili pravilno, i da samo zato sto je »upalilo« kod vas, to isto treba da primenjuje i vase dete. Naime, mozda postoji nacin da ono uci jos brze, jos kvalitetnije, sa jos vecim razumevanjem nego vi. 1. Vezbanje koncentracije. Za skolsko ucenje koncentracija je od ogromnog znacaja. Biti koncentrisan na casu znaci, zapravo, biti prisutan ne samo fizicki vec i mentalno. Odnosno: slusati, biti krajnje pazljiv i aktivan. To je usredsredjenost na ono sto se trenutno desava i iskljucivanje svih drugih misli. Sto je dete vise koncentrisano na casu, to ce veci deo njegovog ucenja kuci predstavljati ponavljanje. Medjutim, koncentracija se vezba i stice. U zavisnosti od njegovog uzrasta mozete je razvijati zajednickim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje….) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da dete odredjeno vreme provede fokusirane paznje. Takodje, podsticete dete da svoju aktivnost privede kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (rucak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost cesto »seckaju« i ponovo zapocinju – brzo pocnu da se dosadjuju. 2. Trazenje pomoci – uputite dete da trazi pomoc od vas ili svojih ucitelja cim mu nesto nije jasno, kako ne bi ucilo napamet, vec sa razumevanjem. Upoznajte ga dodatnim izvorima informacija (internet, sveske i udzebenici iz prethodnih razreda, casopisi…) Budite uporni u zahtevu da sto vise uci sa razumevanjem umesto napamet, cak i kada ste sigurni da njegova uciteljica uvazava iskljucivo ucenje napamet. Razmislite sta je vama vaznije: da dete dobija dobru ocenu za “nabubanu” lekciju, ili da dobije malo losiju ako je isprica svojim recima? Odnosno, da li je vasa zelja da dete ima sto bolji uspeh, i kada on nije povezan sa time da li ume da razmislja svojom glavom? 3. Uslovi. Omogucite sto bolje uslove za rad. Idealno je da to bude decja soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvisnih detalja, dobro osvetljenje, sto i stolica… Sa radnog stola uklonite sve sto odvlaci paznju. Ugasite radio, jer svaki zvuk u pozadini, takodje, ometa koncentraciju. Zaboravite i na predrasude da je upravo muzika jedini nacin ucenja za vase dete, ili na licno iskustvo (“I ja sam oduvek tako…) Mozda vi jeste, ali to nije razlog da dete ponavlja vase greske. Lose navike se mogu iskoreniti, a koncentracija tako bitna za ucenje mnogo se lakse uspostavlja kada je “mir u glavi”. 4. Plan rada. U pocetku ce detetu verovatno biti potrebna vasa pomoc u pisanju svojih prvih planova rada. Nedeljni plan treba da sadrzi sto precizniju satnicu, nalik rasporedu casova. Upisuju se ne samo obaveze ucenja, vec i vreme predvidjeno za spavanje, treninge, rodjendane tokom iduce nedelje… 5. Vreme za ucenje. Ono sto detetu predstavlja najveci problem, ili sto najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je ucinak najveci. Za nekoga je to jutro, za nekog vece, ali princip je isti: za najteze gradivo pomozite mu da izabere najbolje vreme. Takodje, ne dozvolite mu da uci nocu. Misliti da se nocu najbolje uci podjednako je opravdano (citaj:glupo) kao i misliti da se tada najbolje jede, igra ili cita. Nocu se najbolje spava. 6. Podela lekcije. Podelite lekciju na manje celine, od jednog do drugog podnaslova ili po pasusima ili prateci bold slova (koja uvek oznacavaju nesto vazno). Tako se citanjem prati logican sled lekcije. 7. Citanje teksta. Koliko ce puta dete procitati neki tekst ponajvise zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato ga podsticite da cita sa punom paznjom kako bi sto pre shvatilo tekst. Upravo je to glavni cilj citanja teksta. (ne da ga cita sto vise puta, vec da ga razume). 8. Podvlacenje. Podvlacenje vaznih reci i recenica, grafitnom olovkom, koje se vrsi prilikom citanja, omogucuje detetu da se vezba u izdvajanju bitnog od manje bitnog. Na ovaj nacin, prilikom sledeceg vracanja na isti tekst (ponavljanja), moze da se usredsredi samo na podvuceni deo. Podvlaciti se mogu cele recenice ili reci, ili naglasavati vaznost pojedinih delova teksta nekim licnim znakom (uspravnim linijama pored teksta, cveticem…) 9. Naglas. Preslisavanje u sebi stvara pogresno uverenje o tome da li je neko gradivo savladano ili ne, izaziva dosadu, pospanost, sanjarenje... Za razliku od toga, preslisavanjem naglas, dete se istovremeno uci i lepom izrazavanju, primorava sebe da brze misli, vezba u neverbalnom iskazivanju…I sto je najvaznije, stice realnu sliku o tome koliko je nesto naucilo. Zato, bez obzira na to da li ponavlja samo jedan deo lekcije ili celu oblast, da li to cini prvi, peti ili zavrsni put, da li ponavlja odmah posle citanja ili pred sutrasnje odgovaranje... neophodno je da to cini NAGLAS. 10. Preslisavanje. Odmah posle citanja i razumevanja nekog teksta predlozite detetu da se preslisa i ponovi lekciju. Na uspesnost ponavljanja uticu : – Broj i rasporedjenost ponavljanja. Nauceni materijal se bolje zadrzava u pamcenju ako je ponavljanje bilo rasporedjeno na duze vreme. Sta to, ustvari, znaci? Da ce dete vise zapamtiti ako ponavlja vise uzastopnih dana, makar i manji broj puta, istu materiju nego ako manji broj dana mnogo puta ponavlja isto gradivo – Kontinuitet ucenja. Ucenje uvek tece neravnomerno i u skokovima, tj. ponekad se cini da se posle, na primer, drugog citanja nekog teksta dete seca manje nego pre toga. Ovo je samo privremena pojava, koja je uslovljena popustanjem paznje. Kasnija ponavljanja izazivaju novi porast prisecanja. – Sredina u kojoj uci. Sve sto radi kod kuce, dete cini opustenije nego sto ce to moci u skoli. Zato je vazno da ono sto radi u kuci sto bolje savlada, kako bi u skoli pokazao nivo znanja koji je najslicniji znanju stecenom u njegovoj sobi. Postovani roditelji, Mozda vam sva ova pravila zvuce sturo, previse naucnicko i nemoguce za sprovesti. Nisam ih ja smislila, ali ja u njih verujem. Vase dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, cak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opretecuju i vasa ocekivanja koja se ne svode samo na ucenje vec i kako da vi budete zadovoljni onim sto postize. pise: Jelena Holcer Vase dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, cak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opretecuju i vasa ocekivanja koja se ne svode samo na ucenje vec i kako da vi budete zadovoljni onim sto postize.

»Ćuti i plivaj«. Kada kažete detetu : »Tvoje je samo da učiš«, napravili ste više grešaka istovremeno. Najpre, to nije istina. Vaše dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, čak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opretećuju i vaša očekivanja koja se ne svode samo na učenje već i da zadrži sve svoje navike i ponašanja kojima ste vi zadovoljni, da ono loše izmeni ili pretvori u one navike kojima ćete (opet vi) tek postati zadovoljni. Stav: »Tvoje je samo da učiš«, može se uporediti sa bacanjem malog deteta u vodu uz jedinu instrukciju: »Ćuti i plivaj!« Zaboravili ste da objasnite kako se to radi. Takođe, to neće učiniti ni njegovi učitelji u školi.
Jedino opravdanje koje možete imati jeste da ih ni sami ne znate. Ipak, metode pravilnog učenja nisu nikakva tajna i postoje oduvek. Njihova glavna prednost je u tome što se uz njih, postižu najbolji rezultati za najkraće vreme a ono što se uči najduže pamti. Osim toga, kada jednom naviknete dete da ih primenjuje, to je metod rada i kada bude starije. Odnosno, one su univerzalne i ne zavise od dečjeg uzrasta.

Vaše navike – vaše iskustvo. Zaboravite na sopstvene navike prilikom učenja. Možda ste vi učili noću, možda ste vi najbolje učili u društvu, možda... i možda uspeli da završite najviše škole. To, ipak, ne znači da ste učili pravilno, i da samo zato što je »upalilo« kod vas, to isto treba da primenjuje i vaše dete. Naime, možda postoji način da ono uči još brže, još kvalitetnije, sa još većim razumevanjem nego vi.

1. Vežbanje koncentracije.

Za školsko učenje koncentracija je od ogromnog značaja. Biti koncentrisan na času znači, zapravo, biti prisutan ne samo fizički već i mentalno. Odnosno: slušati, biti krajnje pažljiv i aktivan. To je usredsređenost na ono što se trenutno dešava i isključivanje svih drugih misli. Što je dete više koncentrisano na času, to će veći deo njegovog učenja kući predstavljati ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i stiče. U zavisnosti od njegovog uzrasta možete je razvijati zajedničkim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje….) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da dete određeno vreme provede fokusirane pažnje. Takođe, podstičete dete da svoju aktivnost privede kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju.

2. Traženje pomoći

– uputite dete da traži pomoć od vas ili svojih učitelja čim mu nešto nije jasno, kako ne bi učilo napamet, već sa razumevanjem. Upoznajte ga dodatnim izvorima informacija (internet, sveske i udžebenici iz prethodnih razreda, časopisi…) Budite uporni u zahtevu da što više uči sa razumevanjem umesto napamet, čak i kada ste sigurni da njegova učiteljica uvažava isključivo učenje napamet. Razmislite šta je vama važnije: da dete dobija dobru ocenu za “nabubanu” lekciju, ili da dobije malo lošiju ako je ispriča svojim rečima? Odnosno, da li je vaša želja da dete ima što bolji uspeh, i kada on nije povezan sa time da li ume da razmišlja svojom glavom?

3. Uslovi.

Omogućite što bolje uslove za rad. Idealno je da to bude dečja soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvišnih detalja, dobro osvetljenje, sto i stolica… Sa radnog stola uklonite sve što odvlači pažnju. Ugasite radio, jer svaki zvuk u pozadini, takođe, ometa koncentraciju. Zaboravite i na predrasude da je upravo muzika jedini način učenja za vaše dete, ili na lično iskustvo (“I ja sam oduvek tako…) Možda vi jeste, ali to nije razlog da dete ponavlja vaše greške. Loše navike se mogu iskoreniti, a koncentracija tako bitna za učenje mnogo se lakše uspostavlja kada je “mir u glavi”.

4. Plan rada.

U početku će detetu verovatno biti potrebna vaša pomoć u pisanju svojih prvih planova rada. Nedeljni plan treba da sadrži što precizniju satnicu, nalik rasporedu časova. Upisuju se ne samo obaveze učenja, već i vreme predviđeno za spavanje, treninge, rođendane tokom iduće nedelje…

5. Vreme za učenje.

Ono što detetu predstavlja najveći problem, ili što najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je učinak najveći. Za nekoga je to jutro, za nekog veče, ali princip je isti: za najteže gradivo pomozite mu da izabere najbolje vreme. Takođe, ne dozvolite mu da uči noću. Misliti da se noću najbolje uči podjednako je opravdano (čitaj:glupo) kao i misliti da se tada najbolje jede, igra ili čita. Noću se najbolje spava.

6. Podela lekcije.

Podelite lekciju na manje celine, od jednog do drugog podnaslova ili po pasusima ili prateći bold slova (koja uvek označavaju nešto važno). Tako se čitanjem prati logičan sled lekcije.

7. Čitanje teksta.

Koliko će puta dete pročitati neki tekst ponajviše zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato ga podstičite da čita sa punom pažnjom kako bi što pre shvatilo tekst. Upravo je to glavni cilj čitanja teksta. (ne da ga čita što više puta, već da ga razume).

8. Podvlačenje.

Podvlačenje važnih reči i rečenica, grafitnom olovkom, koje se vrši prilikom čitanja, omogućuje detetu da se vežba u izdvajanju bitnog od manje bitnog. Na ovaj način, prilikom sledećeg vraćanja na isti tekst (ponavljanja), može da se usredsredi samo na podvučeni deo. Podvlačiti se mogu cele rečenice ili reči, ili naglašavati važnost pojedinih delova teksta nekim ličnim znakom (uspravnim linijama pored teksta, cvetićem…)

9. Naglas.

Preslišavanje u sebi stvara pogrešno uverenje o tome da li je neko gradivo savladano ili ne, izaziva dosadu, pospanost, sanjarenje... Za razliku od toga, preslišavanjem naglas, dete se istovremeno uči i lepom izražavanju, primorava sebe da brže misli, vežba u neverbalnom iskazivanju…I što je najvažnije, stiče realnu sliku o tome koliko je nešto naučilo. Zato, bez obzira na to da li ponavlja samo jedan deo lekcije ili celu oblast, da li to čini prvi, peti ili završni put, da li ponavlja odmah posle čitanja ili pred sutrašnje odgovaranje... neophodno je da to čini NAGLAS.

10. Preslišavanje.

Odmah posle čitanja i razumevanja nekog teksta predložite detetu da se presliša i ponovi lekciju. Na uspešnost ponavljanja utiču :

– Broj i raspoređenost ponavljanja. Naučeni materijal se bolje zadržava u pamćenju ako je ponavljanje bilo raspoređeno na duže vreme. Šta to, ustvari, znači? Da će dete više zapamtiti ako ponavlja više uzastopnih dana, makar i manji broj puta, istu materiju nego ako manji broj dana mnogo puta ponavlja isto gradivo
– Kontinuitet učenja. Učenje uvek teče neravnomerno i u skokovima, tj. ponekad se čini da se posle, na primer, drugog čitanja nekog teksta dete seća manje nego pre toga. Ovo je samo privremena pojava, koja je uslovljena popuštanjem pažnje. Kasnija ponavljanja izazivaju novi porast prisećanja.
– Sredina u kojoj uči. Sve što radi kod kuće, dete čini opuštenije nego što će to moći u školi. Zato je važno da ono što radi u kući što bolje savlada, kako bi u školi pokazao nivo znanja koji je najsličniji znanju stečenom u njegovoj sobi.

Poštovani roditelji, Možda vam sva ova pravila zvuče šturo, previše naučničko i nemoguće za sprovesti. Nisam ih ja smislila, ali ja u njih verujem.