Pitanja roditelja - tortikolis

Pitanja roditelja - tortikolis Kako nastaje? Osnovni razlog zbog kojeg dolazi do ove pojave jeste polozaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoce. Ako se radi o urodjenom tortikolisu, pedijatar u porodilistu to upisuje u otpusnu listu, sa preporukom roditeljima da se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru. Druga mogucnost nastanka tortikolisa je porodjajna trauma. Do istezanja misica vrata moze da dodje ako bebina glava izadje prebrzo, ili presporo - pa je neophodno njeno izvlacenje, a veoma cesto i u slucajevima kada prvo izlazi karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja misicnih vlakana zbog prevelikog istezanja misica vrata, sto se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar misica, koji se stvara uglavnom u trecoj nedelji bebinog zivota i moze da se opipa i vidi na vratu. Kako se leci? Fizikalnom terapijom, sto znaci vezbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva misic i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod vecih skracenja, kada ne moze da se dobije pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida je unosenje leka putem struje, a primenjuje se kada postoji oteklina na vratu. Nakon ovih procedura obavezno slede vezbe, i to pasivne, kada terapeut ili roditelj isteze skraceni misic tako sto naginje bebinu glavu na suprotnu stranu. Ova vezba moze da se izvodi u dva polozaja, kada je beba na ledjima ili na boku, sto pre svega zavisi od uzrasta. U prvim mesecima je jednostavnije da beba lezi na ledjima, ali kasnije - kada pocne samostalno da se okrece - da biste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, to mozete iz polozaja na boku. Druga pasivna vezba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraceni misic. To mozete uspesno da sprovedete u polozaju na stomaku tako sto jednom rukom fiksirate rame, a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je polozaj u kome beba moze i da spava, sto znaci da se skraceni misic sve vreme isteze. Pored pasivnog istezanja, neophodno je da beba, uz vasu pomoc, aktivno jaca drugu stranu vrata. Sta je to „pozicioniranje“ glave? Da bi korekcija bila uspesna, pored pasivnog istezanja i aktivnog jacanja, mora da se postigne i dobar polozaj glave. Zbog toga, u lezecem polozaju, na ledjima dok beba spava, ali i kada je budna - dok je u krevecu ili kolicima, postavite presavijene peskire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis, presavijenu pelenu ili manji peskir stavite ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku, peskir se stavlja ispod karlice. U polozaju na stomaku, kao i u vezbi, beba se stavlja da lezi na obrazu zdrave strane. Kada joj se obracate i kada je hranite - treba da budete ispred njenog lica, kako bi gledala u vas. Da li je sve ovo dovoljno da se tortikolis koriguje? To ce zavisiti od toga koliko je misic skracen, kada ste poceli sa korekcijom, i da li ste je sproveli do kraja. Ukoliko beba ne moze da drzi glavu pravilno u uspravnom polozaju, daje se tzv. Tomasov okovratnik koji sprecava bocno naginjanje. U najtezim slucajevima, kada fizikalna terapija ne daje ocekivane rezultate, pribegava se operaciji. Tortikolis svakako treba da se izleci do kraja jer za posledicu ima deformitet kicmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su odredjene korekcije), i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze). Kako znamo da je tortikolis izlecen? Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, sto znaci da dete moze da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane, i ukoliko je glava pravo u produzetku kicmenog stuba kada dete prohoda - moze se smatrati da je korekcija uspesna i da nece biti pomenutih posledica. Vezbe za korekciju odredjuje fizioterapeut u zavisnosti od vrste tortikolisa. Nikako ne treba samoinicijativno da radite vezbe sa bebom pre pregleda, dijagnoze, i predloga odgovarajucih korektivnih vezbi. Tortikolis ili krivi vrat jedan je od tri najcesca deformiteta sa kojima se radja izvestan broj beba, odmah nakon iscasenja kukova i deformiteta stopala. Radi se o skracenom misicu na jednoj strani vrata, sto dovodi do naginjanja glave na istu stranu, i okretanja lica na suprotnu. Roditelji ne mogu da prepoznaju izvesne nepravilnosti kod svoje tek rodjene bebe, ali to svakako treba da uoci pedijatar na prvoj kontroli. Nazalost, neretko se desava da im se ne ukaze na ozbiljnost problema i da se beba ne uputi kod odgovarajuceg strucnjaka radi korekcije. Najcesci komentar je da ce to da prodje samo od sebe. Roditelji se tako umire i ne preduzimaju nista, sve dok se ne pojave novi, prateci problemi, i dok deformitet ne postane toliko uocljiv da je jasno da nece da prodje sam od sebe. A onda je potrebno mnogo vise vremena, truda i upornosti da se problem resi. Izvor: yumama Citateljku Anitu je zanimalo lecenje tortikolisa kod beba… Ucestvujte u rubrici Saveti roditelja!

Kako nastaje?

Osnovni razlog zbog kojeg dolazi do ove pojave jeste položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Ako se radi o urođenom tortikolisu, pedijatar u porodilištu to upisuje u otpusnu listu, sa preporukom roditeljima da se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru. Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava izađe prebrzo, ili presporo - pa je neophodno njeno izvlačenje, a veoma često i u slučajevima kada prvo izlazi karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata, što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića, koji se stvara uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se opipa i vidi na vratu.

Kako se leči?

Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja, kada ne može da se dobije pun obim pokreta.

Elektroforeza kalijum-jodida je unošenje leka putem struje, a primenjuje se kada postoji oteklina na vratu.

Nakon ovih procedura obavezno slede vežbe, i to pasivne, kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje bebinu glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što pre svega zavisi od uzrasta. U prvim mesecima je jednostavnije da beba leži na leđima, ali kasnije - kada počne samostalno da se okreće - da biste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, to možete iz položaja na boku. Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić. To možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku tako što jednom rukom fiksirate rame, a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava, što znači da se skraćeni mišić sve vreme isteže. Pored pasivnog istezanja, neophodno je da beba, uz vašu pomoć, aktivno jača drugu stranu vrata.

Šta je to „pozicioniranje“ glave?

Da bi korekcija bila uspešna, pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja, mora da se postigne i dobar položaj glave. Zbog toga, u ležećem položaju, na leđima dok beba spava, ali i kada je budna - dok je u krevecu ili kolicima, postavite presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis, presavijenu pelenu ili manji peškir stavite ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku, peškir se stavlja ispod karlice. U položaju na stomaku, kao i u vežbi, beba se stavlja da leži na obrazu zdrave strane.

Kada joj se obraćate i kada je hranite - treba da budete ispred njenog lica, kako bi gledala u vas.

Da li je sve ovo dovoljno da se tortikolis koriguje?

To će zavisiti od toga koliko je mišić skraćen, kada ste počeli sa korekcijom, i da li ste je sproveli do kraja. Ukoliko beba ne može da drži glavu pravilno u uspravnom položaju, daje se tzv. Tomasov okovratnik koji sprečava bočno naginjanje. U najtežim slučajevima, kada fizikalna terapija ne daje očekivane rezultate, pribegava se operaciji. Tortikolis svakako treba da se izleči do kraja jer za posledicu ima deformitet kičmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su određene korekcije), i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako znamo da je tortikolis izlečen?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane, i ukoliko je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda - može se smatrati da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.

Vežbe za korekciju određuje fizioterapeut u zavisnosti od vrste tortikolisa. Nikako ne treba samoinicijativno da radite vežbe sa bebom pre pregleda, dijagnoze, i predloga odgovarajućih korektivnih vežbi.