Bolje voleti i izgubiti nego ne voleti?

Koliko god se činila bolna, kajanja nas zapravo mogu podstaknuti na bolje delovanje u budućnosti tako što ćemo rizikovati i nećemo dozvoliti da nam iz šaka ispadnu šanse za ljubav ili poslovni uspeh.

Naučnici su identifikovali dve različite vrste kajanja –kajanja zasnovana na stvarnim dešavanjima i ona koja su zasnovana na onome što smo propustili.

Anketirali su 370 osoba koje su odgovarale na pitanja o svojim najvećim kajanjima i propustima, bilo da je reč o stvarnom pokušaju ili nečemu što nisu pokušali da ostvare, kao i na pitanja o tome koliko je samo kajanje trajalo.

Najčešća kajanja su bila ona u vezi sa obrazovanjem, ljubavlju i poslom.

Najbolnija su kajanja u ljubavi i to u onim situacijama u kojima je propuštena prilika za romantičnu vezu, ali ta kajanja ne traju onoliko koliko i prilike koje su prošle bez pokušaja. Ljubavna kajanja su bolnija od kajanja za poslovnom prilikom a najviše traga ostavljaju gubitak voljene osobe ili partnera.

Autor istraživanja, profesor Majk Morison sa Univerziteta u Ilinoisu, kaže: „Najviše žalimo za stvarima koje su nam najvažnije. Najviše tražimo jake društvene veze i najviše patimo kada ih izgubimo.

Kajanje može biti izuzetno bolno, ali i inspirišuće. Neki kažu da se trude da žive bez kajanja, a ja mislim da to nije fer. Ako pokušamo da se oslobodimo kajanja, žrtvujemo jedno bitno svojstvo nas kao ljudi.“

„Postoji nekoliko šablona. Žene koje više cene društvene veze više i pate kada ostanu bez ljubavi u poređenju sa muškarcima. Muškarci više pate kada se kaju zbog posla. Oni kojima nedostaje obrazovanje ili ljubavna veza, najviše pate upravo kada to nemaju.“

A o tome kako nas kajanje podstiče na uspeh, kaže: „Mogu ostaviti i trajne psihičke posledice kada se gubici gomilaju i ponavljaju, ali ponekad nas mogu podstaknuti, i to je potvrđeno istraživanjima, da redovnije i svesnije pristupamo svakoj situaciji sa svom svojom snagom što mora imati pozitivan odraz na posledice.“